Календар Просвета. [За год.] 1928
31
степен у папинској држави. — Ово мјерење не бијаше прво; мало година раније било је извршено такво мјерење у Јужној Америци. Таква су се мјерења изводила, да би се утврдила величина и облик Земље. — Меридијани, како је познато, спајају мјеста на Земљи, која имају исту географску дужину. Ако се измјери дужина лука између два мјеста на истом меридијану, које су на разним а познатим географским ширинама, онда се може наћи, колики лук отпада на 1. степен меридијана, а по томе опет израчунати полумјер Земаљске кугле. Ако се таква мјерења изводе у разним крајевима Земље, онда би се морала наћи свагдје иста дужина лука од 1 степена и тиме исти полумјер — ако је Земља у истину кугла. Нађу ли се међитим разне вриједности полумјера, онда морамо закључити, да Земља није тачна кугла, а можемо из добивених бројева израчунати, колико се облик Земље разликује од кугле.
Бошковић је у оно вријеме (било му је тада 39 год.) већ био показао, да је способан за такав научни задатак, нарочито је био написао неколико студија о облику Земље. Због тога је био изабран, да буде вођа једне португалске експедиције за мјерење меридијана, а на то је папа, да га привеже уз Рим, наредио мјерење у папинској држави; овај је задатак извршио Бошковић заједно с Мером у 3 године, издао о том дјело у 5 књига, од којих 2 написао Мер (израчунавање лука и израда географске карте папинске државе).
Толико о самој постављеној задаћи и њеним спољашњим околностима. Извршивање такве задаће је додуше веома заслужан научни рад, али само по себи не би издигло Бошковића над друге савременике, који су исто урадили. — Бошковић је међутим задатку дао необичну ширину, схватио гга тако дубоко и темељито, нарочито у теоријском погледу, да се у овом раду показује добар дио његових одлика: велика машта и теоријска дубина.
Он је приликом овога рада обогатио практичне методе таквих мјерења, конструисао специјалне астрономске инструменте, одвео ову грану науке — геодезију — велик корак напријед, набацио проблем механичке равнотеже у Земљи, који је још и данас актуелан, и најзад полагањем темеља т. зв. рачуну изравнања погрешака унио у геодезију једну сасвим нову генијалну идеју. Осим тога потакао је низ других мјерења меридијанског степена у Галицији, Моравској, Пијемонту и Пенсилванији.
Од свега овога приказао бих нешто тачније, у чему је идеја рачуна изравнања погрешака. — Бошковић је у теоријском дијелу споменутога дјела (М. књига) испитивао, како дужина меридијанских степена постаје све већа, кад се приближавамо Земљиним половима. Овај се пораст своди на то, што је Земља на половима сплоштена, па се из њега може и израчунати, колико је земља сплоштена. Кад је међутим Бошковић приступио израчунавању сплоштености према вриједностима меридијанских степена тада познатим, нашао је на велике разлике.