Календар Просвета. [За год.] 1928

Он је схватио, да има пред собом један основан проблем геоде– зије: Од више протусловних вриједности једне исте величине устврдити највјероватнију, — код свих мјерења настојаћемо, да резултату прибавимо што већу поузданост тиме, што исту величину више пута измјеримо. Али несавршеност људског рода чини, да ћемо сваки пут добити друге вриједности, и ако сваки пут једнаком пажњом радимо. У нај једноставнијим случајевима узећемо онда средњу вриједност, т. зв. аритметички средњак. Али у замршенијима не да се питање, која је вриједност најтачнија, тако једноставно ријешити, него треба посебно математско испитивање, а то је задатак т. зв. рачуна изравнања погрешака. Бошковићева је огромна заслуга, да је први овај математски проблем јасно уочио и дао први покушај ријешења, кад је поставио себи задаћу, да из свих познатих вриједности меридијанског степена израчуна највјероватнију вриједност сплоштености Земље. И ако Бошковић није успио, да првим овим радом проблем изравнања погрешака у цијелости ријеши, ипак је овај рад веома важан, па је познати астроном Волф могао рећи, да овај рад Бошковићев »представља за геодезију зору новога дана«.

Дух као Бошковићев, чија је главна одлика велика машта дисциплинована у строгој школи математике, морао је да буде особито склон астрономији, науци, која толико забавља машту а сва се ослања на математику. И доиста — астрономији је Бошковић остао највјернији, она га прати од почетка научнога рада до близу пред смрт кроз 50 година (1736—1786.). Бавио се готово свима тадашњим проблемима астрономије, да само најглавније споменем: аберације (привидном промјеном положаја звијезда некретница ушљед кретања Земље) утицајем преламања свјетлости у земаљској атмосфери, израчунавањем путања планета и репатица (1781. год. први упознао из геометријског студија путање, да ново откривени Уран није репатица без репа него нова планета); пронашао је и микрометар за дубине.

Како су год знаменити ови и други штампани астрономски радови, опет се највећио показао Бошковић као организатор астрономске науке код саграђивања и уређивања звјездарне у Рајагхо 4! Вгега у Милану, те програмом рада, који је поставио овом научном заводу. Бошковић се ту показује као. човјек и ум необично великих димензија — превелик за своју околицу. Овај његов велики научни подвиг, остао је на жалост фрагментаран, торзо, који својим димензијама свједочи о мајстору. Звјездарна је миланска додуше остала и дично ради у новије и најновије вријеме под астрономима првога реда. Али Бошковића самога дигле су са управе овога завода интриге, ситних људи, по што је звјездарна по његовим плановима саграђена, по његовим идејама а дијелом и његовим новчаним средствима уређена.

За основе Бошковићеве, које је хтио да проведе на звјез-