Календар Просвета. [За год.] 1928

дарни, знамо из конструкције справа, из започетих радова и најзад из једне споменице, коју је упутио бечком двору.

Његов програм „астрономских мотрења обухатао је све актуелне проблеме астрономије онога времена, а то су били највећим дијелом проблеми сунчанога система, кретања планета и њихових пратилаца. —— Али уз то он се бави мишљу, да на астрономски начин испита кретање свјетлости. Као готово сви прваци науке онога времена Бошковић је био присташа Њутнове теорије свјетлости, по којој се светлост састоји од ситних из. тијела избачених дјелића, а по тој теорији мора се у гушћој средини свјетлост кретати већом брзином него ли у ређој, у води дакле већом него у ваздуху. Бошковић је хтио да на звјездарни намјести т. зв. зенитални сектор са 2 дурбина, а у једнога је требала цијев да буде напуњена водом. Из појаве аберације свјетлости звијезда некретница (раније споменуте) може се одредити брзина свјетлости, а кад би се аберација мотрила на она 2 дурбина, могла би се утврдити разлика у брзини свјетлости у води и ваздуху. — Овај низ мотрења Бошковић није могао да изврши ни у почетку свог практичног астрономског рада, ни касније под крај живота. Да је овај низ мотрења извео, била би га запала слава, да је битно допринио побједи оне теорије свјетлости, која сматра свјетлост таласним кретањем, јер би се био увјерио, да је брзина свјетлости у води баш мања него у ваздуху. — На Бошковићеву идеју дурбина напуњеног водом, вратила се наука 100 година касније, његова је теорија таквог инструмента употребљена од астронома Клинкерфиса, сама мотрења изведена су од Ериа у Гриничу.

Ванредно су замашне реформе у астрономском раду, које је Бошковић хтио да заведе на свом опсерваторију. Ове његове идеје представљају за оно вријеме нешто сасвим ново, и он је добрим дијелом и ради ових реформи, чини се дошао у сукоб са својим сарадником Лангранжом, који за ове ствари није имао никакво разумијевање. — У Бошковићево вријеме, као и прије њега, мислили су астрономи, да тачност својих мотрења (на пр. положај и кретања небеских тијела) могу повећати само тиме, што би инструменте у механичком и оптичком погледу дотјеривали. Податак, што би га дао инструменат, прихватио се као готов. Бошковић први заступа гледиште, да не ваља сву тачност очекиват само од инструмента, него његови се подаци могу још исправити с помоћу рачуна, којим би се елиминирале (уклониле) све погрешке, којих мора да буде и код најбољег инструмента. Рачунска се елиминација погрешака извршује с помоћу извјесних формула, и такве је формуле дао и сам Бошковић за исправљање т. зв. ексцентричности. Тешко је у мало ријечи показати нестручњаку, Колико таква нова мисао значи у науци. Треба на пр. промислити, да утврђивање неких астрономских чињеница тражи мотрење положаја једног небеског тијела кроз дуго вријеме. С помоћу формула за исправљање, какве је захтијевао и сам

3