Календар Просвета. [За год.] 1928

59

Историја рода Караџићи—Дивљани. Потребно је опширније позабавити се њиховим пореклом и разграњавањем и где су им се одиве поудале, јер оне имају и нарочите заслуге за ширење писмености. Они станују у општини Зијамет Црна Ријека под Јахорином планином, срез сарајевски. Под највишим врхом голе Јахорине који се зове Врх Кошута изнад планинског потока Гукавца, који гони млинове, група је кућа „Дивљана. Једна је кућа издвојена у засеоку који се зове Кацеља. 5

Дивљани су огранак братства Караџића, од кога је и Вук, из истог села Петњице, одакле се и деда Вуков одселио у „Јадар на Дрини у Србији. После предка Вуковог кренуо је и предак Дивљана, по имену Иван, у Босну и зауставио се под Јахорином. Дивљани су, веле, прозвани због тога што им је

Породица Дивљана око гуслара.

предак при бегству учинио тако смео и дрзак подвиг, да су сви рекли: »То је само „дивљина“ могла да урадиј« По другима прозвани су Дивљани због дивског раста њиховог предка. Биће свакако да су се више звали Дивљани што је презиме Караџићи било Турцима подозриво.

Иванов син Симо имао је синове: Симу, Перу, Илију и Луку и две кћери: Стоју, удану у Ковачевиће на Гласинцу и Јоку за Бјелицу— Савића у Јабуци код Фоче. Обе ове одиве изучиле су укућане где су се поудале и читати и писати.

Симу су звали Миром. Имао је четири сина: Ђоку, Јову, Лазу и Ђуру и кћери: Ану, удану у Јабуци за Вукадине; Мару у Јабуци у Симовиће и Петру, удану у род Скакавац у Јабуци, чијег су сина Јову обесили Аустријанци 1914. г. — Ђоко има синове: Ђорђу, Косту и Обрена, који су сада у једној кући и