Календар Просвета. [За год.] 1928

60

просвјетног дијела програма у соколству, а на другом мјесту са свим просвјетним друштвима у држави да тражи везу, ради заједничке сарадње у ширењу, по државу тако важне просвјете и соколства, у широке народне редове.

Соколство, као витешка и најшира организација у нашем народу уз Просвјету оживило би и подигло и онако духом клонуле народне редове, који у очајању све више пропадају, тражећи у несрећним политичким партијама спас своме биједном стању. Појачаним радом Сокола уз Просвјету оживили би и покренули са мртве тачке сваки други рад на приватној иницијативи без којег су и највеће нације осуђене на смрт.

Просвјети, би соколство дало своју израђену широку организацију, кроз коју би успјешно ширила просвјету у широке народне редове, а Просвјета соколским друштвима, омогућила би одржавање соколских школа и просвјетних течајева.

Са оваком удруженом снагом, соколство би могло одмах приступити организовању тако званих соколских школа по друштвима, а то ће рећи отпочети са соколским течајевима у у виду вечерњих часова, са претежно просвјетним смјером, кроз које ће проћи сви чланови дрштва. На овај начин друштва би убрзо образовала већи број радника, предњака за потпун апостолски рад у народу т. ј. за села, која су до сада и понижена и увређена запостављањем у сваком погледу.

На тај начин, проширеном акцијом Соколска друштва постала би живи огањ, око кога би се са радошћу и повјерењем окупљало све што живота жели, а особито дјеца, занатлијска и сеоска омладина, коју треба и даље просвјећивати, и после основних школа, и тим би Соколи успјели да је отргну од улице, која ће јој без Соколства наметнути све зле особине покварене садашњице.

Према томе, овакова колаборација са Просвјетом, првенствено упућује све соколске жупе на терену босанско-херцеговачком да наставе, онако успјешан раду селима, који прекидоше догађаји свјетског рата 1914 год. За жупама Б. и Х. треба да крене у села целокупно Југословенско соколство са израђеним планом за стварање џиновске соколске организације, просвјетом слободна човјека, без страха и мана.

Соколство нема шта више да чека у градским зидинама јер свако даљње бављење не само што би запарложавало дух, организације, у који су запала сва без разлике, грађанска друштва, као у неку своју чаурицу, већ и због тога, што соколска организација не би се могла ни назвати народном организацијом а нити се развити, док не заталаса његове најшире редове, а то ће рећи села наша. Осим тога, 15%о грађанског становништва, апатична за сваки опће — корисни народни покрет, није никакав идеал соколски.

Тако исто, соколски излети у природу, ради извођења оних грана тјелесног вјежбања који се у градовима не могу његовати, а и помисао на онај дио соколске идеје која говори