Календар Просвета. [За год.] 1928

59

жудно заради кору хљеба. Материјалистички дух обухватио је и нашу културу, тако да широки народни редови с неповјерењем гледају на њу, јер јасно виде да она народу не даје оно што јој је увијек обећавала.

Народ с правом презире материјалне богаташе, јер су то већином духовни богаљи, који. шаку стискају а никад је не отварају, па је још више почео да мрзи и умне богаташе, јер стекоше, много пута са туђом помоћи велико знање, које не пуштају из својих духовних каса ником без одштете.

Универзитетски људи долазе у народ неспособни за ма какав весео, срећан и идеалан народни рад. Дакле, мјесто физички здраве и духом обогаћене школске омладине, добијамо великим дијелом уморну, кафански одгојену интелигенцију, која је хоћеш-нећеш неспособна и апатична за плодоносни рад у народу. Узгред буди речено, овом злу требала би наша Просвјета, а затим и држава, да учини крај, те да не дозволи ни једном ђаку подпору, ако се не обвеже да ће похађати соколске вјежбе, јер соколско живљење може дивно да замијени ђачки ватрени живот на корзу и кафани. На тај начин учинио би се крај некултурној пракси школских управа, које кажњавају своје ђаке забраном · Соколовања, због мана које се испољавају код ђака приликом школовања у владању или учењу.

Ево, због оваквог стања ствари и догађа се да на пр. Соколска Жупа »Алекса Шантић« у Мостару, и ако спада по раду и пространству међу најбоље жупе Југословенског Соколског Савеза, још није успјела да организује жупски просвјетни одбор, и ако у Мостару има преко 200 академски образованих особа.

На овај начин ми смо код просвјете без просвјете, код интелигенције без интелигенције. Пасивност интелигенције или пасивна интелигенција, према раду на приватној иницијативи не може отклонити пасивни отпор народних маса према просвјетном раду.

Болесник болесника, лечити не може.

Због тога сматрајући соколску организацију по својој идеји и задађи увијек здраву и младу, пуну свјежине и дисциплиноване снаге, која зна шта хоће до скрајњих човјечанских идеала, она је дужна због догађаја и прилика спољних око нас да убрза, као добар тркач, свој рад и да појача своју активност у свим правцима, јер соколство не смије бити ношено валовима изненадних догађаја, на против оно и јест баш за то соколство, што ствара догађаје себи повољних валова.

Соколство у народ иде у знаку препорода и организовања најширих његових редова, па уз тај циљ, соколство треба да јаче заталаса народне редове, будећи у њима вољу за тим свакако великим идеалима. Да соколство појача своју активност, треба без оклевања да ступи у колаборацију на нрвом мјесту са Просвјетом, јер ова наша стара у просвјећивању народа искусна, а у бунтовној борби очеличена организација, има израђене методе и средства рада, за попуњавање