Календар Просвета. [За год.] 1928

58

Чедо Милић: Соколство и васпитање народа

Соколска организација и није друго ништа већ идеално широко заснована школа за васпитање народа, у којој појединац као дио цјелине, тежи хармонијском васпитању душе и тијела усавршујући се стално.и непрекидно за животворни рад у свом народу.

_ Соколски циљ и програм рада, оставио је у аманет словенском соколству, неумрли великан чешког народа Др. Мирослав Тирш. По том програму рада, соколство обухваћа потпуна _ човјека и цио његов живот; све од малених ногу па до дубоке старости, с тим, да помоћу соколске културе ума, тијела и срца створи народ снажна тијела и јака карактера а све у духу словенске солидарности. Е

Соколска организација у толико јаче долази до свог правог изражаја, у колико је народ културнији, т.ј. у колико више има у својим редовима људи, на првом мјесту обогаћених духовном културом, а на другом мјесту људи стручне тех спреме.

На тај начин, соколство пружа народу драгоцјену школу живота, у којој се развијају тежње и стичу духовне врлине за срећнији, љепши и човјека достојнији живот. Према томе, за овај циљ соколство треба двије групе зидара новога живота, и то: зидаре за васпитање тијела и зидаре за васпитање духа. Прву групу зидара, соколство са много успјеха регрутује властитом снагом из својих редова а то су предњачки зборови друштава, на којима, на жалост данас почива цио рад соколски, док другу групу зидара — за васпитање духа својих чланова — тешко успијева соколство организовати у своје просветне одборе и поред довољног броја интелигенције у својим редовима. Посљедица оваковог стања и довела је наша друштва да су постала обичне гимнастичке дружине, које осим вјежбе тијела не познају друге програме соколског рада.

Узрок неактивности наше интелигенције јасан је. Школа не одгаја потпуна човјека, јер развија само његове умне способности на штету и душе и тијела.

Наша омладина идући кроз школе од нижих ка вишим, нигђе се облигатно не дотиче наставе за практично физичко васпитање. Да буде аномалија већа видимо, да школе што су год веће све се више удаљују од тјелесног одгоја омладине, тако, да се на нашим универзитетима не зна уопште за модерни захтјев културе, који тежи за подједнаким просвјеђивањем како ума тако и тијела:

Само у здраву тијелу може бити здрав дух вели латинска пословица.

Посљедица оваквог школовања наше омладине и сувише је очита. Умјесто да она послије свршених наука дође у свој народ снажна тијела, обогаћена знањем и ведрином духа, она долази као варошки занатлијица са свршеног заната да