Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

130 | Ма

Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрта, научили свима тим пословима.

— А шта ће бити од свега овога, оче Калист Пе 5 кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићк: пошто су све прегледали.

— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скртшено отац Калистрат. Ми радимо што треба, а све те у Бож:ој руци.

Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор п гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали. Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори 0 ОМ СИН ПИ посло-

вима 2 таквим одличним домапицама, какве. су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа ал а. Вечера је била служена у малој игуманово; трпе|: зарији само за оца Калистрата и за две и Е с фи ховом децом. Сви су после пошли кућама с необичним задовољством. Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и ла још једанпут обиђе сабор.

ХШ

Неколико недеља пре ланађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви, Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш. Ту су га запрепастиле две ствари. Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.

У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилиц! деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу,