Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

165

или сено, ако је то учинио по пизми каквој. Осим тога

козна сажизања није се употребљавала ни за што

друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца

или мајку, брата или дете своје. (Ово последње је

узето из византијскога права; оно прво било је до-

маћа наредба, изазвана домаћим потребама. Пошто

паљевине могу бити много чешћи случаји чеголи уби-

отва оца или матере, или брата, или детета — при-. родно је да се раније та казна врло ретко могла

вилети а да је по том бивала чешћа.

Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тог“ пред црквом изван града где стоји опремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на "редини ломаче усађеног дирека. Мало по том довели

о

г

с

у осуђенога паликуку, да изврше пресуду. Паликућа · гшао сломљен, одевен у кошуљу катраном намаану. једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.

За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила. Кад је дошао, кефалија је наредио да му се прочита пресуда пороте нога суда. који је кренуо душом означивши њега за кривца. По том је ћефалија наредио да се приступи « извршењу. Одређени момци везали су га за дирек у Сп

средини ломаче гвозденим ланцем. По том су узањ

=

,

(3

прислонили још више сувих дрва, и онда су запалили. Дим се почео дизати око несрећника и гушити га. За тим га је почео лизати пламен. Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлабивале, докле се није онесвестио. Непријатан задах згорелих'хаљина и опрљенога меса испуњавао је трт и околину. Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке. докле се-и свет није почео разилазити.

Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.

РВИ а Ди РЈУ Илу На