Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

138:

телао их је после докле су се год могли видети у нишсом пољу и док их није нестало иза неких шумарака.

Силни народ око њега отворено је гунђао против звог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијихљуди да јетопо уговору и да је пола ДО нису имали. чикаква утицаја.

(О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако“ солео да разговори колико с оцем Калистратом. Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго орани гли се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни.

каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио. зешто из ока, сметнуо нешто с ума. С тога је то Драоош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје зешто што дотле знао није. Послови су га пак били ватрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети

оцем Калистратом. а о Ђурђеву-дне су их обојицу тили толико заокупили послови панађура, да нису пмали кад ни о чем другом да говоре све док се па-

маћур није свршио. Најпосле и то прође, и седећи једлом у хладу при првим врућинама, које у нас хоће аткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам пожену Ниш и опомену Драгоша, да му ништа није гозорио о своме боравку у том граду.

— Па оно што сам том приликом видео и чуо Ши ЈЕ пријатно. С тога се и нисам журто да ти о томе:

соворим, оче Калистрате. Ти увек браниш власт, братип ред, хоћеш послушност. А што бих ти причао о ишу си о ономе што сам последњи пут тамо“ видео, зједва може да се брани.

— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калитетрат. — Може бити да ћу (се и ја сложити с тобом; пложе бити да ни ја нећу бранити.

= Е па, да ти кажем. Видео сам, први путу мом увеку, како се сажиже жив човек, и видео сам како тнаши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цари-