Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

144

ништа силом, тако ми душе! Послушај мало и мене, па. гво главе, ако најбоље не буде како ја мислим. Силом

"нема ништа ; само ћете горе начинити.

— Деде збори, да чујем, одговори Иббрахим-беј, очевидно радознао.

— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница. Немојте тако. Што се ви не ослоните на наср

= Маскога

— На на нас властелу, на кога се данас господ-

стве и власт ослања. Дајте господство нама, а ви, не

претите нам; не вичите на нас што бранимо своју са-

_дашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то

јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене. Куд ће сиромах народ сам, без главе» Ко може њега. боље увести у послушност новоме стању него ми која смо га и до сад водили» Душе ми ти кажем, ви дру“ гим начином ништа не можете учинити. И ако учините пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ђе вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.

Ибрахим-бег га зачуђено погледа.

— Море, не плаши ме, Гвозденовићу! Какве су то речи» Зар ти не знаш турску силу» Зар не знаш сокола, новога султана Мехмедаг Ко се може њему одупрети 2 Такога султана још турска вера имала није.

· — Знам ја турску силу, али знам и нашу. Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује. Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха. Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.

— А јели ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.

— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић најозбиљ-