Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

145

" нијим тоном. Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети. _ Ја се не шалим нимало. А коме би и смело пасти на ум, _ да лудом шалом плаши најсилнијега >

— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј. Ти ми · саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете. Али како > · Ваљала да се и даље крстом крстите и крметину је· детег Не иде то, честити пријатељу! Вера и Бог, ја · много могу. Могао бих теби за оволику љубав и за ·оволике услуге све учинити. Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могла _ дати. Па видиш, ни теби се не би могло проћи само "по то. Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен... Али је врло рано за такве оазговоре. Ја то сад морам прећутати.

Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се _ томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити. Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу. |

— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговоре. Гвозденовић. Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти. Али, честити беже, · не сметни с ума да се ја не мислим држати крста. За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити се... Нашло би се и других који би тако учинили.

— Потурчити сер... упита чисто зачуђен Ибра· хим-беј с извесним снебивањем. — Да, честити беже! Замотаћу и ја око главе | чалму, па ћу са сабљом у руди крчити пута светој вери. Али пашалук!

— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахимбеј. Само памти да те је дотле могла подићи једино

рука Ибрахим-беја. И не заборави још нешто. Онај

' рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине. Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гле· даше кроз прозор у врт. На пољу су се љуљале гране Калуђер и хајдук Пе 0

===