Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

164

— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.

— Народе! продужи Гвозденовићка, турска јесила. голема. На кога сте ви устали Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на “силу, којој нема равне под небом. Смирите се, ако. хоћете да мирно прођете.

Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије. Један по један. преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.

— Србија је пала, продужи Гвозденовићка, 21 бија се одржати не може, то сви видите. Једино јој ј спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача. Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било. Наша земља и њезина будућност једини су дим и пе пео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо. Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји! Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе. Смириште се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете. Смирште се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну. Смирите се!

— Али су нама издате заповести да се бранимо. Од Лаба су Турци ударили, н онамо се бију. Ено горе села! Ево рањеника из тога боја! завика неко.

Турци су заиста једним оделењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли. Несрећан тај сукоби бегунци и рањеници из тога сухоба и дали су повод узбуни. Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.

Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили. ЕБима су биле издате заповести да уз послу-