Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

183

издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не! би прошло без искреног и без дубоког узбуђења. И то би "узбуђење изазвало и веће расположење за рат. О том сумње бити не може.

— Пречасни аче, одговори деспот с још вебом торчином, не говорите ми више о томе, молим вас. Зар не видите, да томе није време. Говорите ми о,верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца. Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с тосподарством ти. Моје место није више овде, ве лике и свете дужности позивљу ме у отаџбину. Ако је Божја воља да моја држава и мој народ пропадну, моје је место данас међу мојим народом. Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.

— Превисоко ти деспотство нека се не љути. Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио. То би сигурно имало утиска. То би могло зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.

_ Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот. Чекао сам доста; више не чекам никога.

И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским. Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.

По |том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, наиме: да. се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да: деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница. Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан. Влатко је имао