Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

184

да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћствоготово било. Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели. Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије. То је било већ око половине јуна.

Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове: око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао. Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати. Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао. Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир. Султан Мехмед је напред. знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.

Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, стац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су. поћи да се представе новоме господару.

— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шади, калуђерима који су дошли. да га поздраве. Да вас није. ја бих лакше покорио Србе.

— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат. Зависи од превисокога: ти царства, хоћемо ли ми бити противници. или при-

— 'Како тог упита султан радознало.

— Ако смо с нашом вером у слободи и: под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.

— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам. Нека верује што ко има вољу у моме царству. Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.

Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је 0 њенојг