Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

185

манастиру по њој, и наредио је да се богат поклон да жако манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице. | |

У двору Гвозденовића очекивао се повратак го“ сподара и гостовање султана Мехмеда. Али госпођа руна беше на издисању. Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа. И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни. Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући. Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина. Кћи јој Миља такође је била веома болесна. С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога. | | Султан Мехмед је имао намеру да нови мир пог пише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1458.

2 а

Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост. Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни тре-, бати неће. Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе, што је неизбежно. 3

У!тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.