Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

ита нап рт тур ери нит трик

јунак Драгош Плетикосић, који се после 22. П начини деспотом на моравском путу кроз Србију. Кад се почела РА турска војска, Драгош узбуви народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи, „На оружје, народе, удри неверника! Сад му је црн петак. Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати | Тако је гласила краткакомавда Драгошева. А он је тој команди и жив пример давао. Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале. Гражио је и откривао оне који су се били посакривали. Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао. Ни ноћу, ни лању није дао себи мира, докле та; посао није свршен. Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у го време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске | А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.

При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу ла му се јави. ___— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама. Хвала, синко, по сто пута, и-ходи да те пољубим. Нико то не би могао свршити тако. како си ти свршио.

— Опрости, господару, ја сам ради о мојој глави и о мојим заповестима. Ти ми ниси ништа заповедио : ја те нисам слушао. Ти држи веру и право се кунињ, а ми смо вршили заповест Божију. Нисмо твоју, Ни. дај Боже!

— Разумем, синко, разумем. Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам. Ви сте гами себи заповедали ; срце вам је српско заповедало. Али нека вам је Богом просто. Ја-нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.

— Хвала, господару ! Сви смо сад задовољни.