Коло

20

Борба између двојице мушкараца, за љубав једне лепе жене, то је садржина овог иптересантног и напетог романа, који ће у наставцима доноси „Коло". Али што га чини Још интересантнијим, то је неодлучност срце једне девојке, које, као што се у животу често дешава, не може да се одлучи аа једнога. Сваки читалац разумеће лепу Ингриду, њепе муке и неодлучност и са живим интересовањем пратити њену судоину до краја, до коначне њене одлуке и расплета романа.

ду од министра колонија из Амстердама. Треба још оамо да се обаве неке Формалности у Ватавијк, и одмах ће се почети са радом. А ја ћу овде да свршим са архитектом Нојманом, који треба да води радове. — Нојман? А ко је то, тата? — запитао је Алард. Конзул је запалио диг <ару.

н°

Ч "овник на зиду, који Је као верни стражар времена куцкао У углу, поче да ицбија. Јозефина се трже. „Како? Зар је већ чстири сата? Онда треба сваког тренутка да стигну!" Колико ће само Ингрида да се радује што је једном најзад опет код куће! Пришла је огледалу да се ј 'ош једном огледа. Да ли јој хаљина пристаје? Да ли јој је фризура у реду? Огледала се допадљиво. што се у овом тренутку могло разумети и опростити. Уосталом, зар она и поред своје тридесет и четири године. не изгледа још сасвим добро? Из огледала је посматрало благо, пријазно липе, лепушно и поред ситних пора око очију. Густа смећа коса давала је бледоликом лицу изразит оквир. Зазвонило је звопце. Јозефина се жустро окренула према вратима.^ Споља се чуо ооноран 'глас конзула ван Хо^е5а, 'и звонки глас љеговог сина Аларда. Конзул. предавши девојци мантил и шешир, похитао је Јозефини. Прихватио је њену руку која, је задрхтала, стегао ј 'е и поклопио се: — Драга моја госпоћо Јозефино.... Заћута.о Је као да се збунио и поТлед му залутао- у страну. Алард је стаЈ'ао код врата чврсто стегнутих усница. У руци је држао диван букет орхидеја. — ПГта је. забога, запигала је 8буњено Јозефина. — Зар Ингрида није дошла с вама? Уместо свог оца проговорио Ј'е Алард— Ингрида није дошла. Са аеродрома о одмах отпшли како је било договорено, на станицу да дочекамо минхенски брзи воз. али Ингрида нше дошла. Гоопођа Лист се запањи. — Није дошла? Па то је немогуће! Све је припремљено и удешено ... Забога ваљда јој се није шта деснло? — Зашто одмах најгоре? Можда Зе задоцнила на воз п« ће етићи, првим наредним. ЈозеФина у очајању одмнхну руком. 1 — Како? Да задоцни на воз, кад треба да стигне кући — на своју веридбу?' Којетта. господине конзуле! И сам ван Ховен морао ,је да призна да је то невероватно. Рекао је забринуто и утучено: — Заиста. мора нешто да се де'сило! — Да није нека несрећа? запитала Је Јозефина бојажљиво гледајући конзулу у липе. као да од њега очекује одречан одговор и спа.с.

Амрд е први снаптао. Одложио Ј'е о орхндеје на сто и похитао ка телефону. — Треба да. назовемо Минхен и ПИ' тамо телефоном! Да, то је била добра идеја. Пријав љен је хитан разговор са Минхеном Тако ће се најбрже разјаснити ствар Очекивали су позив. Јозефинип поглед пао је кроз отво рена стаклена врата у велику трпеза' рију. Оунчани зраци у пуном сјају па.дали су у собу. Све је било обасја' но: таљири, послужавници, кристал. 'Дивна слика нгре боја. Како је .још мало пре уживала у то.ј слици радости. а како јој сада тешкс пада.! Тешка забринутост избијала је из целог љеног бића. — ТТе. хвала. не могу да седнем. У бризи сам. ПТта се само не јавља Минхен тако дуго?

Погледала је Аларда са саучешћем. Погладила га је чак по његовој мекој, плавој коси. — Ах, сиромашни мој младићу, доживео си заиста непријатно разочарање. Да ли си барем добро путовао? Алард је гледао с поштовањем. Лице му је било стегнуто тако да су му искочиле јабучице на лицу, што иначе никада није код њега примећивала. Иначе правилно. лепо лице младићево грчило се од бола. — Хвала на питању. рекао је најзад усиљеним смешком. Ја сам навикао на путовања. У авиону се осећам пријатно. Нажалост, и овога пута могу да се задржим у Цириху само два дана. — А онда? — Онда путујем' опет за Атину и оданде за Ватавију авионом. За тренутак Јозефина је забо-гавила своју бригу , Влаго теби. рекла је. — Ти и не знаш како ти је лепо. Кад бих још једном дошла на овет, не бих- радила друго него путовала. Алард је замишљено климнуо главом. Да. у једну ружу Јозефина је и-

рОЈман ј -е Један СЈаЈан инжењер, Немац уосталом који је до пре пола године радио у Берну. Сада ради приватно у Нирнбергу одакле ,је родом. Пронашао је недавно и једну нову материју за изолацију. Отавио сам се са њим у везу, да бих га придобио за нас. Обећао ми је ^а ћ» аредних дана доћи у Цирих да би окончао преговоре и одмах ступио у нову дужност. Јозефина која га је пажљиво слушала запита наједном: — Нојман — рекосте? — Да, познајете ли га? — Не, али ^мислила сам... Прекиде је нагло зврјање телефона. Јозефина узбуђена дохвати слушалицу. — Минхен? — Не. чуо се глас из телефона. Морам да вас разоча,рам, Јоз_?фв5-а. Овде — Аџе вад Хбвеб. ,гг> А-5, Агје. Ви сте? Ваш добро што сте се јавили. Како сте? — Хвала, добро. Односно, мало боље. Хтела бих само да знам да ли су моји већ стигли. Ка.ко је Ингрида? — Не, замислите, Ингрида ниј,е сгигла! Ја сам сва очајна. Не можемо просто да дођемо к себи. Управо чекам везу са Минхеном.

мала право. Путовати из једног дела земље у други као дипломатски курнр, иако напорпо, није непријатно. Човек на крају не -зна где је заправо код куће. — Овога пута, умешао се у разговор конзул, Алард путује и по мојој ствари. Ради се о изградњи Ј'едне електричне централе у Ватавији. Чини ми се да сам вам већ једном причао о томе. — Стварно. Говорили сте, да, ће ваша фирма добити ту поруџбину. — Она је и добила. рекао је конзул задовољно. Алард ми је донео потвр-

— Ах, зато сте питали да ли је Минхен? Онда да прекинемо. И, молим вас, јавите ми одмах шта се десило. Није ваљда ништа страшно. Вероватно да није ништа страпгно! — Али, ЈозеФина је слутила најгоре. Одложила је слушалицу. Руке су јој дрхтале а грло јој је стегао необјашњив страх. Све се, изгледа, зарекло противу ње. АгЈ 'е, Алардова мајка, добила је јуче ангнну и морала је да легне. Веридба се ипак није могла одгодити, али сада. наједном — нема верентгае! А Мннхен се још никако не јавља!

Зчонце на вратима неколико пут* пута је зазвонило. Долазили су гости. Многи од њих су донелн дарове и цвеће. Најзад се јавио и Минхен. Централа је суво саопштила, да се број на јавља. 'Греба звати доцније, рекао је Алард. Јозефина је, иако нерасположена, штак позвала гоете у салои. Међ* њима је био и Корнелиус ван Ховев* конзулов брат и Алардов стриц са гв« спођом. Поред тога, Алард се удаљио. От»шао је на станицу да дочежа друг* брзи воз из Минхена, којим је могл» Ингрида да стигне. Са узбуђењем ушао Ј 'е у велики ход станине. Ако није могла да стигнв првим возом, сигурно је ухватила други. А свакако је било разлога што ј« задоцнила. Да ли ће само стићи овим? Погледао је на перонски часовник. Још осам минута, па ће непријатна злгоиетка бити решена. Прошетао је неколико пута пероном, Никако није могао да стоји на миру, Носачи и путници су га мували и гурали. а чуо је и по неку псовкј,. Ј1а^ад_.се_ чуд» 5'у'гњава точкова к пис&к локомотиве. Алард се тргао. Неки господин га је нешто запитао, али Алард није одговорио. Његове мнсли биле су и сувише далеко тако да није ни чуо питање. Још овега ч,етири минута. Пред Алардовим очима појавила с» Игридина слика. Видео је њено лепо лице са дивним осмејком, њепе мало ппдпугљиве уснице. Видео је њене плаве сањалачке очи. Чак и јамице на образима. Како дуго је он заправо познаје? Може бити највише две године. У прво време Ј 'едва га је и примећивала. Онда је још био загрејан за једну младу секретариц.у коизулата. Звала св Ана и била га је потпуно омађијала. Често је са њом излазио и ласкало му је што му други завиде због лепе девојке. Али, са њом није имао шта да разговара. Апсолутно ништа. Она Ј"е умела само да чеврља, да брбља — о игранци, о новим хаљинама, о моди, о наруквици коју је волела и — коју је он морао да купи. Алард је био довољно мудар да најзад увиди, да се тај однос не може заувек продужити. Слољна лепота жене није све. Он је чезнуо и за УНУтрашњим задовољењем, за оном душевном везом која је потребна између људи који треба да живе заједно целог живота. А Ана му ништа од тога није пружала. И онда једнога дана, баш у Цириху, случајно, на једном ди<вном излету лађом по језеру који Ј'е направио са свсјим родитељима упознао се са Ингридом. Да.н је био диван, околни брегови са далеким селима били су обасјани сунцем. Небом су пловили белк облачићи, а снежни врхови Алпа величанствено су се дизали у висину. Елегантнн пароброд је тихо шгизио преко зеленкастоплавих таласа.. Вожанствена природа деловала је тта Ингриду и она се тога дана расположила више но обично. Стајала је са Алардом сама на прамцу лађе и природним речима рекла оно што је и он у том тренутку есећао. Његов зачуђени поглед орела је дивним осмејком који је много обзћавао. Алард се после није никако могао да сети, шта је тада одговорио. Једна реч је повлачила за собом другу и они су се упустили у разговор какав нико пе би очекивао и какав са Аиом никада не би могао да води. А Ингрида Лист је била упућена у многе ствари и о њима имала своје сопствено мишљење. Аларду се чинило да је учтгнио највеће откриће на свету. Нашао је код Ингриде оно за чим је одавио узалуд чезнуо. Завцрио јој је дубоко у очи и у срцу осетио топлину и срсћу, да би најрадије закликтао. Одмах затим призвао је своју изненадну љубав. Вез сувишних речи, ка,о што се то у сличним приликама