Коло

Икгрида Је ухватила саму себе да I# већ скоро браии,.. Дошли су до језера. Сели су у чамац, Алард је дохватио весла и завеслао. Повео је разговор о будућпости. — Ја ћу бити на нуту два-три месеца, а ти за то време можеш да наставиш своје студије певања. Ингрида се зачудила. — Како, зар нећу морати да напустим студије? — Зашто да напустиш? Ко ти је то рекао? — Нико. Нисмо о томе уопште говорили. Ја сам мислила...' — Мислила си да ћу ти бранити? Нанротив, драга моја, ја ти ништа нећу бранити. Колико знам, ти си некад имала жељу да певаш на позорпици? — Да, то је био некада мој сан. Алард се осмехнуо. — А зашто да не. буде и у будуће? Зашто да се тај сан и не оствари? Претпостављам да имаш довољпо талента. — Да, и недавно ми је један драматург рекао, да је штета да се запустим. — Но, онда знаш шта треба да радиш. Ипгрида је била дирнута до суза. Мислила је да ће Алард, као и сваки други муж, у првом реду тражити )д своје жене да се одрекне своје личности. Ои, напротив, ноносио би се њеним успесима. То је било више но што је могла да очекује. Ингрида је, дирнута, оборила очи. Да, Алард је сјајан човек. Он не гледа на жену као на нежо подређеио биће, подређено мушкарцу. А да ли је и Герхард такав? Герхард полазећи у вилу ван Ховена био је спреман на све и зато се није ни тргао кад је угледао Аларда и Ингриду који су му ишли у сусрет. Алард га срдачно дочека. — Да вам претставим своју вереницу, рекао је са осмејком. — А ово је инжењер Нојман о коме сам ти говорио. Надам се да ћете бити добри пријатељи. Као што знате, господине Нојмане, верен сам тек од јуче... Ингрида је морала да сабере сву своју снагу да издржи овај први сусрет. Герхард је био много прибранији. Прншао јој је хладно и пружио руку. — Драго ми је, рекао је. Дозволите да вам пожелим све најбоље. Ингрида је приметила да му је глас нпак мало подрхтавао, ма да је одЛИЧ110 ГЛУМИО. — Хвала лено, рекла је тихо и испустила му руку. — Како чујем, ви ћете са мојим вереннком да путујете у Батавију? — Да, тако је нзненада испало. Чека нас заједнички посао. Његове речи су звучале као неко нзвињење. — Колико мислите да ћете се тамо задржати? — нитала је Ингрида старајући се да свом гласу да чврсту ноту. — Па рекао сам ти, умешао се Алард, да ћемо се задржати свега пола године. Господин инжењер неће дуже да остане. Знаш, нека важна веза која не трпи одлагања... Насмејали су се. На вратима се појавио стари конзул и позвао их у салу на ручак. Ингрида се није најбоље осећала. Ручак јој није пријао. Штавише непријатан утисак оставио је на њу и Герхард којн је бирана јела јео са очигледним апетитом. Док се Алард ванимао са њом, Герхард је прнчао са старЈГ.1 конзулом. Ингриду је морила мисао да ли ће, макар после ручка, да ухвати тренутак да измења неколико речи са Герхардом. Тек за време кафе, на тераси, помо. о јој је пуки случај. Алард је био отишао на телефон, а старог конзула је позвао лакеј неким послом на поље. —• Герхарде, ово је неприродна ситуација, ово се неће дуго моћи издржати... рекла је Ингрида шапатом. Герхард се нагнуо према њој: — Зашто? Сама си тако хтела. — Ја? Па ти си ми тако саветовао. — Ингридо, шта говориш? Зар ти ја нисам рекао да је прави пут најбољи. А ти ниси имала храбрости. Сада је касно. — Зашто? — Зато што превише ризикујемо. Ј«, сам се обавезао и службом. Уосталом, још ћемо о томе да, говоримо.

Само овде не можемо. Где могу да се нађем с тобом на само — вечерас можда? ; Рекла му је једну малу кафаницу у вароши и он је мимнуо тлавом. — Покушаћу да стигнем до девет сатн. Чекај ме. Алард ће сигурно хтети да проведе вече са мном. Али ја ћу настојати да наћем неки изговор. Уосталом, доћи ћу у оваком случају, макар и до поноћи. Само, молим те, ослободи ме овакве снтуације... Кад је сутрадан Алард отишао у посланство, у чекаоници га је пресрела Ана Кампхујзен. Он хтеде да је мимоиђе, али га она заустави и дрхтавим гласом рече: — Аларде, ти си ме напустио 8бог друге. Да ли си сигуран да је она то заслужила? Алард је оштро погледао. Како се усућује да овако говорн! Свакако је на то натерала мржња и љубомора. Хтео је без речи да оде, алп га она није пуштала. — Ана, рекао је, ја ти забрањујем да о мојој вереници овако говориш, разумеш ли? Уосталом, и немамо внше шта да кажемо једно другом. Иди и пријави ме послаНику. Она је чула само страшиу реч

— Ко је таЈ сведок? — Нећу да кажем. Алард је вустио,'протрљао ,чело као да се. пробудио иза сна н рекао: — Добро, Ана, видећу шта је у ствари. Али још одмах ти Кажем, да није нстина.. Па и ако јесте, сигурно је-не-■ ка безначајна ствар. Ја за своју вереницу могу да метнем руку у ватру. — Пази само да се не онечеш, добацила му је иронично и високо подигнуте главе ушла у посланикову собу. У разговору са послапиком био је Алард толико растресен, да иосле посете није знао о Чему су уопште, говорили. Одахнуо је са олакшањем кад је најзад нанустио зграду посланства и кад га је по лицу иомиловао лаки поветарац. Сео је у ауто и похитао Ингридиној тстки, јер је обећао да ће Ингриду да извезе на шетњу. Девојка му је отворила врата и лицем развучеиим у осмех увела га у еалон где га је Ингрнда већ очекивала. Алард је пажљијзо погледао своју вереницу. Зар се није мало тргла кад га је угледала? Зар није погледала

„Иди" и изгубила сваку приеебност. Сва бесна повикала је: — Идем, али имам још нешто да ти калчем. Молгда ћеш бити мало мекши. Питај, молим те, сВоју вереницу где је била синоћ. С тобом сигурно није била! Гледала је Аларда ликујући. Сигуриост којом је изрекла ове речи као да га је поколебала. Одакле она зиа да Ингрида није била синоћ са, њим? Шта је хтела да каже? Ана је одмах уочила његове сумње и пожурила се да их појача.. — Ти не знаш, али - ја знам где је била! рекла јс триумфујући. — Па — онда? А где је била? Ана рече име кафане. — И можеш да се мало заинтересујеш, додала је пакосио, и с киме је била. Ја ти, нажалост, не могу да кажем. Тај господин је и отпратио таксијем кући, око поноћи. И још је рекао да се нада да тетка неће ништа приметити. Алард је зграбио за раме, продрмусао је и упитао муклим гласом: — Зашто лажеш? Како смеш овако нетпто да тврдиш? Њено лице било је унакажено од узбућења, пакости и сатанског уживања. — Ја не лажем. рекла је усиљено хладнокрвно. — Имам за своје речи сведока.

збуњено у страну избегавајући његов поглед? Зар јој глас не звучи мало неискрено? Или се то само њему чини? Свакако, да се то само њему чини тако. То је само његова уобразиља. Ипгрида је природиа као и увек. Стра.сно је привукао себи и загрлио. Пољубио је њене румене усне, нолузатворене очи и бело чисто чело. — Извини ме, драга, рекао је, што сам мало задоцнио.,*Сем тога задржала ме и она Ана Кампхујзен. Ингрида се нежно ослободила из његовог загрљаја, отступила корак уназад и запитала га гледајући га полузатвореним очима: — Ко? Ана Кампхујзен? Шта хоће она од тебе? — Неће заправо ништа. Не може још никако да ее помири са судбином. Није јој још све јасно. — Да, да, тешко је то кад човек не може да прекине са прошлошћу, рекла је Ингрида више као за себе. Алард је још једном пажљиво погледа. И учини му се као да јој се лице сасвим изменило. Као да, се на њему огледала нека премореност и напетост. Њега обузе опет сумња. — Како се осећаш данас? Јеси ли добро спавала? Ингрнда је узалуд покушавала да се ослободи његовог испитивачког по-

гледа. Осетила Јс да Је ухваћена у ла« жи, једиој великој лажи, која; јој ј® већ била на. уснама. Једва је ирому« цала „Да", затим се занихала и са уздахом иала без свести Аларду у наручје. — Шта је, шта ти је, Ингридо?. Да; ти није зло? —- промуцао је Алард намештајући је у наслоњачу која се нашла у близини. Са највећим напором Ингрида јсЈ превукла руком иреко чела и поку< шала да се осмехне. — Ах, ништа ми није. Проћи ће. Можда сам узела више но што треба прашкова против главобоље. Аларад седе поред ње на наслозС Фотеље. Једном руком обухватио јвЈ око рамена и привукао себи: — Ингридо, зашто нећеш да мА кажеш истииу? Ти синоћ ниси бил® код куће. Његове речи изречене без нарочитоВ узбуђења{ благе и нежне, поразиле с^ је као грам из ведра неба. Она је пре тога имала неко неодређено пре« досећање да нешто није у реду. А са* да јој је било јасно да даље лагање не помаже. Осетила је неку необичлу слабост у себи. Целе ноћи није ока склопила, иако Је стварно узела пек.олико таблета. за спавање. Била је к душевио и телесно измучена. И сада је на крају овега дошао ■ овај последњи ударац. Аларад Је видео где се мучи. Зади* хала се као да нема ваздуха, руке су; јој се грчевито стезале. Као да је хтела да га задржи, да га, не пусти од себе... Прошло је тако неколико тренутака. Он је чекао, али она Још није одговарала. Алард је по свему видео шта се са њом дешава. То је био најбољи одговор на његово питање, какав ни« када не би могао да очекује. Како да је и поред тога остао сасвим миран? Зашто није викнуо иа њу, зашто се није разбеснео? Зашто је није позвао на одговорност? Не, напротив. Он је погладио иежнв по коси и упитао другарски: — Дакле ниси била код куће? А! зашто си изишла? Али она још увек није одговарала".Само наједном Алард осети где м-ЈЈ на руке капљу вреле сузе. Није се одмакао од ње. Напротив* привукао је јаче себи. — Ингридо, ако ти је шта на орч цу... зашто ми одмах не кажеш ? За« што кријеш? Није ваљда пиштај страшно? Ингрида се сасвим изгубиЛа,. Даклбј он зна све?, : И наједном јој се вратио дар говора,. Изненадном одлучношћу Ингрида ноче да се исиоведа — Добро, Аларде, бићу сасвим исч крена. И онако не бих заДуго могла да тајим. Покушаћу да Ти објасним, & до тебе Је да ли ћеш ме разумети илн осудити. Узимам сву кривицу на себе. Дакле, чуј. Алард Је сео на фотељу према н>ој, Био је блед у лицу. Ингрида се сасви® прибрала. Псн лагано, али одлучно почела Је да при« ча. Алард је са лицем у рукама сл т шао не прекидајући Је. Испричала му је прво своЈу >:ладост. Причала му Је како је због неч повољних околности морала Да се од« рекне своје прве љубави и како јб изнеиада, пре неки дан. онет с^ела; Герхарда. — Ти не можеш да замислиш, ка« ква Је осећања таЈ изиенадии сусрец изазвао код мене. Поверовала сам у први мах да се Је прошлост вратила. Требало је да отпутуЈем у Цирих, а ја нисам - могла. Требало је да се нађе неки излаз из ситуације. Герхард Је рекао да он има више права иа менб, па сам и ја тако мислила. Договорили смо се да покушам да те нагово« рим да ми вратиш реч коју сам ти дала. Нисам могла да, то учиним сместа, јер бих ти задала бол. А мотло би да дође и до несреће. Можда је то био и кукавичлук с моје страие. Иза* брала сам други иут Хтела сам да тс полако припремим, да ти испричам своЈу прошлост, кад ми се зато буде дала прилика. Јуче по подне био Је баш такав тренутак, кад смо повели разговор о Ани Кампхујзен и теби. Али нисам могла. Било је изнад мојих моћи. Нисам имала храбрости. А сада ето знаш све.

— Наставиће се