Коло

I

ло водио рачуна о покретима мога друга да се овај наједанпут наљутио. Једна боца ракије упола испражшена била је под руком. Он ју је дограбио, напунио чашу и испио је наискап. а аатим, приближио је своју огромну главу мојој и протаптао: — Мали, ти не знаш ... Нисам ти ништа рекао... Прошле ноћи свршио сам један добар посао, ево, погледај... Завукао је у џеп дрхтаву руку И извукао свежањ новчанида. Запрепашћсн и мало забринут погледао сам разбојника право у очи Пијанство га је све више и више савлаћивало и ја у први мах нисам разумео шта је мрмљао нејасним гласом. — Одакле си ти то узео? упитао сам га ја. Он је опет прогунђао, погледао је по празној сали и промуцао: — Од рентијерке из опе усамљене вилв... Отскочио сам и умало нисам пао Пред мојим очима лебделе су всчери.6 новине и махинално моје усне промрмљале су: Убиство, убиство! С муком сам промуцао: — Шта кажеш? Шта кажеш? Значи ти си убио? Он је просто климнуо главом и поткрдио, а ја сам престрављеи остао, као прикован... У томе тренутку, господине комесаре, „Главоња" као да се освестио! 0ставило га је пијанство. Поглед му се изменио Схватио сам да је он тек тада увидео шта је признао и са запрепашћењем прочитао сам своју пресуду у његовим очима. које су сијале претњом. Наслонивши се левим лактом на сто, он се упола подигао, и ја сам видео његову десну руку како се завлачи у џеп. Страх који ме је паралисао био је толики, да нисам могао ништа да учиним да бих избегао очпгледпој судбини. Да пијанство није ионово оборило „Главоњу" убио би ме на месту. После леколико узалудних напора он се срушио на сто, тешка глава пала му је на руке и он је заспао дубоким пијаним сном. Колико сам времена стојаоЋорсдњега ни сам не знам. Једна једииа мисао вртела ми се по болноме мозгу. Чим дсђе к себи убиће ме Његов последњи поглед није дозвољавао никакву сумњу, Тај разбојник неће ми допустити да живим јер знам аегову страишу тајну. Мало по мало, обузео ме је језиви 4 ВАШЕ ЛИЦЕ Идеална шминка треба ,да је неприметна Она чини агену лепшом негс што је опа у ствари истичући само њепе лепе стране а прикривајући недостатке. Пошто сте изабрали руж. кармии за усне и пудер у тону вашег лица, треба да се пажљиво дате на посао. Постојн дсбар и рђав начип шминкаља. Ако правилно употребите р.уж он неће моћи да се примети чак и ако сте под јаком светлошћу и ако сте по;матрани из профила. Употребите ли га неиравилно имаћете само црвене флеке па липу као у јевтине лутке. Исто тако' важи и за кармин за усие. Усне треба да добију мало лепшу (свежиј.у) бој.у него V нрироди. Не треба претеривати и стављати дебео слој кармина на усне јер се ти ме губи природна драж

страх. Шта бих могао учипити да избегнем ужасие часове стрепње, који су ме очекивали? Једна мисао пала ми је наједанпут напамет. Колебао сам се неколико тренутака, а аатим ме страх, који се угњездио у мени покренуо као аутомат. Нагнуо сам се према заспалом зликовцу, извукао му из цепа револпер учинио сам два корака и стао му иза леђа. Његов широки потиљак бпо је лака мета...

Налазио сам се у необичном стаи.у, чинилб ми се да присуствујем чину некога другог. Без дрхтаја окренуо сам кочницу аутоматског пиштоља и нанишанио. А затим врло брзо. оиалио сам два пута. Шикнуло је мало крви, а тело је једва задрхтало. Без отпора пустио сам да ме ухапсе. Осетис сам се као да сам ослобојјсн. Одлакнуло ми је. То је сва истина, господине писаре.

Али најважније је пудсрисање лица. Подлога за п.удер треба да одговара вашој кожи, према томе дј ли имате масну или сув.у кожу. Пудер мора да се с њом стапа у јздну целину дајући лицу баршунасто глалак изглед.

ВАШЕ РУКЕ На овој хладиоћи и ветру извеспо је да ће вам руке иснуцати ако им не посетите довољно пажње. Пре т: ласка намажите руке уљсм или неким масним кремом. Уопште је ирепоручљиво да.руке чешће мажете. шлсним кремом, парочито пко сами ие рете пос.уђе и радите осгале пословс ио кући. јер ће вам тако руке увек бити мекане и Оеле,

негусзте своју лепоту

Хоћу да говорим, господине писаре, само, још сам узрујан, пе могу да се приберем. Не могу да нађем регчи. Измичу ми као што ми је измицала из руку, кад сам био још мали, бистра вода. педалеко од куће мојих родитеља. тТозволите ми. да још мало размислим, господине писаре ... Ето ... преклињем вас да ме саслушате благонаклоно ... Пре неколико месепи сам напустио село. пошти сам украо повећу суму од својих родитеља. Пошао сам у Београд, који ме је неодољиво при1>.глчио. Кал сам се нагнуо кроз прозор вагона. и кад сам угледао првено пламсап>е великог града, обузела ме је дивљачка радост и уништила у мени сву грижг О..ЦР.СТВ због учињеног гргха... Али, брзо сам се отрезнио. Неколико ноћи глупавог банчења биле су доволше да ме бане V ппојање и да ми иепразне џепове. Тужап и посримљрн иашао ••••ч се па тттчном плочнпку. У том тренутку јонт питттта нтре билт изгубљено. С паследњим новттем који ии је остао могао еал аа узмем возпу карту и да се вратнм кућн. Ролитељи би ми опроетили. сигуран сам. На-

жалост, судбина ме је бацила на пут којим је ишао „Главоња". Одмах сам подлегао његовом утицају и он ме је повукао својим трагом. Кад сам приметио да је то разбојпик који жиг.тт д рђавих дела хтео сам да побептем. али, он је погодио моје намере и припретио ми смрћу, ако га напустим. — Наћи ћу те, чујеш ли, ма где било, рекао ми је дн својим злим гласом, док су ме његове свирепе очи пекле. И ако мп стругнент ухватићу те кад тад ... Размисли се! Ја са7: се уплатнио., господитте комесаре, страшно сам се уплашио. 0стао сам дрхтећи Он ме је натерао да учес?'/јем у неКоликим похарама. Преживео сам ужасне тренутке ... Те ноћи „Главоња" и ја налазили смо се у зади.ој сали једне кафанице. Били смо сами. . Г.азда је дремао за келнерајем. Главоњу" је било савладало пијанство. Тешке главе и пејасна погледа гунђао је без видна разлога и с времена на време трљао руке... Тужан и ужасно уморан ја сам ма-