Коло

Седамдесет футбалских правила

НЕМА ВИШЕ СПОРАЗУМА — Ало, овде је канцеларија БСКА. ? Д а ли Ј е то Ск I 1913., а ти си то... \//ј\ Знаш, звао сам те да се договоримо о судији за недељиу утакмицу. Кога ви предлавкете? — Да позовемо Бауера. Он је.... — Боље неког из Веограда. Има нх толико"... — Хоћете ли Лалића? — Куд нађе баш њега, Зиаш да нам се замерио прошли пут. Боље би било да суди Нинковић, Он је сада у форми. ' — 'Гаман посла. Ови моји би ме прогутали. Знаш добро да је цела управа цротив њега. Али да не бирамо много. Надам се да немате ништа против Аце Томића. — В он може! Дакле, споразумели смо се. Довиђења. Овакви и слични телефонски разговори вођени су сваког уторника, пред седницу судиског одбора Клубови су одређивали ко ће да им суди утакмице и на тај начин корумпирали судиски кадар. Због оваквих споразума многи добар судија је пошао рђавим путем. Сада ,је та пракса укинута. На недавном састанку судије су реорганизовали свој одбор и донели одлуку да се ириликом реорганизације футбалског сиорта омсгући судиском одбору да он сам одређује судије за футбалске утакмице без учешћа клубова. БАШ СУ СКРОМНИ ! Јужна Америка прославиће идуће године 550 година од како је Колумбо открио Америку. Поводом тога одржаће се низ разних свечаности, па и футбалери припрема.ју једно такмичење у коме би учествовале све јужно-америчке футбалске репрезентације. Јужноамериканци су се обратили ФИФИ и тражили да се ово такмичење прогласи за IV светско футбалско првенство, наводећи да се због рата футбал у Европи налази у опадању и да се данас игра иајбољи футбал у Јужној Америци, па поводом тога је сасв.нм . разумљиво што ће , . најјаче футбалске земље међусобно' Да реше питање светског прва.ка Изгледа да Јуагноамериканци врло мало знају о европском футбалу. Иначе не би чинили овакве предлоге. ПРАВДА ЈЕ СПОРА, АЛИ ДОСТИЖНА Једио вроме је Ива Стевопић био наш најгрубљи футбалер. Немилице је „косио" своје, • прогивнике, Омиљена забава била му је да неочекивано уда.- ...™ ри прртивничког, играча главом. Судије су га-се плашиле као ђаво од крста! Ретко би.протекла која утакмица, а да Стевовић не бн направио какав инцидент. г , , Навијачи. су звиждали, штампа је грмела, • спортски функционери су се правили невешти, а он.је терао своје. Казнени параграфи нису му могли ништа. Дугачки центархалф је и даље млатир по терену кога ,је .стнгдо. , Кажу да време мон.а љ.уде. И Стевовић је. постао старији н озбиљцајн. Када се др.уги потуку ои утрчи у гужву и развађа разјарене футбалере. На једној од последњих утакмица, једва је успео да смиои борбене другове. Судија је, међутим, и његл стрпао у -рефзрат и Стевовић се одједном нашао пред казиеиим одбшом.

< 1/5?

Када је чуо да је позван на саслушање, Стевовић је бесиео: — Ја нисам крив и не идем! Да се нисам умешао догодило би се свашта. И сад хоће зато да ме казне, Нека раде што хоће, али ја не ндем на еаслушање. Стевовић 'је одржао реч, али га хсазна није мимоишла. Три месеца мораће да се одмара. Казна је ова.ко строга баш зато што се није одазвао позиву на саслуша.ње. Лепа времена су прошла, мој драги Иване. Лако ти је билс у БСК-у. Тада ти нико није могао ништа, Данас те казкњавају иако ниси крив. Иравда је снора али дос^ижма. БАЦАЊЕ КОПЉА „ДОСАДНА ДИСЦИПЛИНА"! Пре неколико година Американци су настојали да се у програму олимписких игара укине трка на 10.000 метара. Наравно да су се остали побунили и овај предлог је одбачен као неумесан. Американци су, међутим, избрисали из списка својих лакоатлетских дисциплина ову трку. То је учињено због тога што Америка никада није имала једног классног тркача за ову дисциплину, па је укидањем ове спортске дисциплине прикривен знак слабости. Америчка лакоатлетска федерација донела је недавно још једну чудну одлуку. Решено је да се бацање копља, као досадна дисциплина, избрише са програма лакоатлетских такмичења! Учињено је то ваљда због тога што Америка, упркос рата у Европи, није успела да достише европску класу у бацању копља, Ако постоји нека досадна дисциплина у лакој атлетнци онда је то амерички специјалитет скок с мотком. Ка.да узмемо да је Европа баш у тој дисциплини најслабија и да нам она најмање. одговара, онда би по америчком систему требало и ми њу да! бришемо. Зацело би Американци у знак протеста избрисали и бацање дискоса, кладива или трку на 5.000 метара. Они би били у стању, по оној народној „око за око зуб за зуб* да избршну и цео олимписки програм! Љ. В.

Још пре него што су постали основни закони футбала, какве их данас позиајемо, футбал је већ био врло развијен. Данас се многи чуде, да су иека правила без којих се футбал не мол«е ни замислити, као казнени простор, корнер и друга, уведена тек некОлико деценија доцније. Игра би имала мало дражи И борба не би имала те спортске вредности да није ових прописа и разних ограничења. Било би занимљиво да изложимо пут којим се развијао футбал у Немачкој. Када је почетком седамдесетих година футбал почео да се игра у Немачкој, форма игре је била далеко од тога да се могла сматрати као чисти футбал. Играчима је било дозвољено да се у игри служе и ногом и рукама. У првим правилима, која су доиесеиа тек десет година доцније, било је мало тачно одређеиих закона. Истина, био је одрећен број играча, величииа игоалишта као и величина гола, а исто тако био је прописаи избор страна пре почетка игре и промена голова после одмора. Слободан ударац и корнер ушли су много доцније у правила., а дотле је сваки играч могао да се постави тамо где ,је хтео. При повреди правила могао је противнички капитен да захтева да се лопта постави на опо место где ,је играч повредио правила игре. Тек 1885 годнне је у Немачкој забрањена употреба руку у игри. Само је голману било дозвољено да може несметаио да рукује лоптом. У појединим земља.ма хватање лопте рукама било је забрањеио петнаест година раније, али је футбал у Немачкој ■ ншао преко рагбија и само тако се може разумети толико дуго придржавање старих правила нгре. Готово од пОчетка футбала играло се округлом лоптом. Пиштаљка, пречка на голу и мрежа уведени су такође много доцније. Судијска пиштаљка - уведена је тек 1878, док је попречиа летва над голом уведбна 1882 године. Све до 1890 немачки клубови су играли без иопречне летве, Такав гол капију, у осталим земљдма називали су ,/немачки гол". Мрежа у голу први пут се појавила 1891 године. Дотле су се задовољавали , тиме да је уиотребљавају као ограду, на местима где су дечаци иза гола стајали и чекали да лопта оде иза гола, да би иосле потрчали за њом. Тежина лопте је утврђена тек онда када су почеле да се приређују футбалске утакмице, да би се на тај иачин клубови борили једнаким оружјем. До тога времена дешавало се често, да се једног дана игра са лоптама ко-

На зимскоме сунцу...

је су лаке као перо, да би се другога дана играло са лоптом као камен тешком. Уз то је често било потребпо, да се пеколико дана пре утакмице воде преговори о броју играча и извесним правилима која ће важити, пошто тада утакмица није још имала нек.у спортску основу. Данао ,је позната ствар, да прекршај правила у казненом простору има за последицу казнени ударац — једанаестерац. Али, казнени проето® јв ушао у правила игре тек 1902 године. Дотле је линија једанаестерца ишла преко поља, тако да је и прекршај правила код угла са заставицом условљавао једанаестерац. Та.да се заиста • могло говорити о неком „оштром" једанаестерцу. Данас више иема говора о томе, пошто је линија казненог простора удаљена 16,5 метара од гола. Једанаестерац је уведен у футбалска правила десетину година раније и то 1890. Десет година по увођењу казненог простора дошло се на то, да се голману ограничи простор одбратге. Он је од тада имао да поштује границу казненог простора. Доцније .је одређено и време кодико дуго сме да држи лопту у рукама. Футбал се последњих деценија на осиову уведених правила развио до велике висиие. Томе ,је миого допринело и то што су правила. била постојана, тако да није било разлога и потребе да се правила битио мењају. За седамдесет година њихових постојања променило се све што се на основу искуства показало као нотребно. Како нарочито у Европи све позване снаге раде на томе да се нравила усаврше, то ,је тиме утрвен пут правом спортском развоју фугбала. С. К.

ш ЖГАФОН

Модврпа смучарска школа искоришћује све благодети природе. Пасмејане и љупке, излажући своје у чадо тело здравим сунчевим зрацима, ниставнице једне модерне смучарске школе воде свој течај , с велшим успехом. Видимо их како дају прве иНструкције једном ученику, одушевљеном смучару, кога су завејапа снежна поља и жџвописни смучарски терени отргли од варошке буке. (Ро1о: ве!§га<1 виааеепшг)

Џеси Овенс, троструки олимшиоки победник, светски рекордер на крат1?им стазама и у скоку у даљ, нроводи сада жалосне дане. Најбржи човек на свету зарађује свој хлеб на тај пачин што пред једним великим њујоршким хотелом дочекује госте е кишобраном или сунцобраном у руци. Он сачекује луксузне лимузине и у случају кише заштићује посетиоце од кише или сунца. Заиста, жалостан крај за једног тако изванредног спортисту као што је био 1Деси Овенс. Хег ниЈе доживотно дисквапификован Афера око Гундера Хега, новог рекордера на 1.500 метара, ових даиа је потпуно окончана. ДОказано је, да је Хег песвесно учипио мали преступ аматерских правила и тако је уместо доживотне дисквалификације, „осуђен" на свега 6 месеци. Према томе, идуће сезоне опет ћемо видети на делу, пајбољег дугопругаша света, који, како је , изјавио после пресуде прво намерава да обори Мекијев рекорд на 5.000 метара. Рангхилд Хвегер, светска рекодерка у нливању, однела је у току једнога даиа шест победа! Она је пре нодне пливала у трци иа 100 метара и у штафети 4X100, као и у мешовитој штафети 4X200. После подне је победила у трци на 400 и 200 метара и још покушала да обори светг ски рекорд на 300 метара. Заиста Јој пристаје надимак „Девојка — риба". У Јапану је недавно одржан врло драматичан тениски меч у финалу једиог средњошколског турнира. Игра је трајала шест часова, па нпак није завршена. Противници су, наиме, оду г стали због умора. Што је још занимљивије одиграно је само три сета, а резултат у четвртом био је 29:30 када је игра прекину.та. Ово је свакако досада најдужа тениска борба. ШКОЛА И ФУТБАЛ Професор у школи — судија на терену. Први у разреду — центарфор. Поправни нспит — претпостелдњи на табели. • Они који су понавл.али разред клубови који прелазе у другн разред. Најтежи део иснита — пенал.