Коло

Алард никако ниЈе долазио сђссти. Лекар је пажл>иво ирегледао раие. — Морала би се сместа извршити операција, ма да је губитак крви врло велики. Треба прво извршити трансФузију. — Госводине докторе, рекао је Герхард који се није мицао од равеника, ја сам спреман да дам своју крв за рањеника. — Ви сте му пријатељ? Герхард се збунио. — Добар познаник, рекао је после краћег оклеваља. Лекар је одмах почео да се спрема за операцију. У то је и Алард дошао свести. Уздахн-уо је и зачу&ено погледао око себе. — Где сам? — запитао је тешком муком. — ТПта се то десило? Хтео је да се усправи, али није могао. Доктор га је умиривао. — Не брините, све ће добро бити. — Јао, моја десна рука. Да ли ме је тигар тако унаказио? — Не, није, случајно вас је окрзиуо метак. — Метак? намршти се Алард. — Да, али није ништа. опасно. Само морамо да га извадимо. Прво ћемо извршити транефузију крви. Да ли је ове готово? обратио се асистенту. Асистент је потврдио главом. — Све је у реду, господине шефе. — А ко ће да да крв? питао је Алард. — Ваш пријатељ, инжењер. Вно га тамо. Герхард приће ближе болесничкој постељи. Алард је покушао да се осмехне. Његово бледо лице се озарило благодарношћу. — Ох, хвала вам, господине Нојмане. Одмах после операције Герха.рд се обратио лекару: — Дакле, госполине докторе? Доктор је замигаљено чупкао проседу брадицу. — Операпија је успела. Назпјмо се да неће бити компликација. Најтежа је повреда она од метка. Метак нисам извадио. Видећемо сутра Ренгеном да ли су ребра повређеиа. Ја се надамда пису. Пред вече Герхард је напустио болнипу. Није се осећао добро. БолеЛа га је глава и ломило у крстима. Тешио се да је то последица трансфузије крви. Лекар га је упозорио да ће слабост проћи без већих последица. Вечера му није пријала. Није осећао глад колико жеђ. — Вама није добро? запитао га је келнер. — Не, нешто ми није добро. Али проћи ће. Молим вас чашу вина. Кад је попио вино осетио је да му се у глави врти. Кад је хтео да устане, посрнуо је. Лице му је горело, али га је подилазила нека језа. Чим је дошао у собу, легао је у постељу и измерио температуру. Била је скоро четрдесет. Одмах је наредио да се позове лекар. — Троиска грозница, констатовао је лекар на први поглед. Одмах у болницу. Сестро, рекао је Алард кад је дошао себи, боли ме јако на десној страни. — Да, тамо вас је погодио метак. — А ко је пуцао на меие? — Изгледа да сте случајно погођени. — Мислите? Али, можда и ниоам. То треба да се испита. Ја захтевам истрагу. Болесници су увек неповерљиви. Сестра Ангела је то знала и зато је настојала да умири болесника. Али он је стално понављао да жели да се ствар испита. Да је био присебнији, Алард би свакако одбио од себе ту недостојиу мисао. Зар је Герхард могао у оној гужви баш у њега да нишани кад се налазио под тигром? Зар би онда пожурио да се понуди за трансфузију крви? Или је то учинио само зато да одбије сумљу од оебе? Оптулсба је била страпша. На душу болесникову деловала је као отров и он је и пред лекаром поновио свој захтев да се поведе истрага. Лекар је у први мах помислио да је то обична болесничка Фикс-идеја. Међутим, морао је да врши своју дужмост. Кад се сутрадан појавио гувернер, саопштио му је Алардов захтев. За то време прошао је код Герхарда први напад болести.

— Како је саветнику ван Ховену? ваиитао је лекара *оји га је посетио. — Још увек доста лоше, одговорио је лекар озбиљно. Сем тога добпо је Фикс-идеју, да је неко намерио пуцао на њега. Герхард се тргао. — Како? Шта каже? Да је неко намерно пуцао на њега? — Да. И тражи да се поведе истрага. — Ах, тако. То и ја тражим. Безуеловно тражим. Ја нећу да будем под сумњом. Лекар га је гледао разрогачених очију. — Шта кажете? Под каквом сумњом? Па он није никога споменуо. — Баш зато. Није споменуо, али мислио је свакако на мене. — Не разумем ништа, чудио се доктор. Па ви сте му пријатељ, дали сте и крв за њега. — Не, ја сам му само познаник. Има и једна ствар међу нама коју не могу сада да вам објасним. Ствар која се тиче само нас двојице. — Ах, тако, извините нећу да се мешам у приватне ствари, али своју дужност морам да извршим. После овог непријатног разговора стање Герхардово се одмах погоршало. Лекар му је опипао пулс. — Изгледа да имате слабо срце. Морате остати у постељи, иако немате грознице... — Не, ја морам у варош. — Не можете. Ја вам забрањујем као лекар. Герхард се покорио с негодовањем. Али кад је хтео да седне у носиљци, ооетио је пробаде у пределу срца и слабост у телу. Сутрадан у јутро извршен је над Алардом рентгенски преглед. Метак је стварно пронаћен међу ребрима. Одмах је иозван најбољи хирург да га извади. Операција је одлично усиела. и метак је извађен. Герхард је то саопштење примио прилично апатично. Тресла га је грозница. Пред вече му се опет попела температура. Кад је сестра дошла да му метне облоге, већ је бунцао. Мислио је да је поред њега Ингрида. — Ингридо, рекао је, лепо је што си дошла. Знао сам да ћеш се одлучити за мене. Сада мора Алард да те се одрекне. И помисли, он тврди да сам ја пуцао на њега, да сам хтео да га убијем. Ха-ха! Да ли је још жив? На тронутке сасвим је губио разум. — Дабоме, и јесам пуцао на њега. Стајао ми је на путу. Зашто окрећеш главу од мене, Ингридо? То са.м учинио само због тебе. А господин саветник нека иде до ђавола! Ха-ха! Сестра, Ангела запањено га је гледала. Пред њом су се одигравале ствари која, она није разумела. — Шта ме тако гледаш, Иигридо? Да, због тебе, само због тебе сам то учинио. Немој да ме се дотакнеш, јер ћеш и ти умрети... Сестра је одмах обавестила лека.ра и њему је одмах било све јасно. Између младих људи нашла се једна жена и драма се приближавала свом судбоносном завршетку. Смрт ће својом кошчатом руком донети одлуку. Да ли ће то бити коначно решење? Кад је увече дошао гувернер да обиђе болеснике, доктор је с њим имао дуг и озбиљан разговор. Решили су да телеграФски позову Ингриду пошто је стање њеног званичног вереника, Аларда, било озбиљно. Послат јој је телеграм. следеће садржине: „Саветник посланства Алард ван Ховен тешко болестан. Геперални гувернер, Батавија". Кад се Ингрида, пошто је примила ову непријатну вест, мало прибрала, одједном је донела своју коначну одлуку. Више није било сумње, није било колебаља, код ње. Мирно и прибрано спремала се за пут. Кад је извадила авионску карту и положила _ новац у банку, остало јој је два часа. времена до поласка. Отишла је на пошту и послала теТки и у школу телеграм. Својој наставници певања лаписала је кратко писмо. Кад је села у авион. учинило јој се да сања. Што се то десило с њом? Све њене сумње, сва њена недлучност претворила се сада у једно једино осећање: у бригу за Аларда. Она се молила Богу да остане жив. Са сузама у очпма шапутала је: „Алард је тешко болестан",

Истрага поводом случаја у лову поведена, је и убрзо била завршеиа. Ни Алард ии Герхард нису још ништа о томе знали. Али полицнски комесар који је водио истрагу брзо је расветлио целу ствар. Прегледао је пушку коју је Герхард имао у лову и метак који је извађен из Алардових ребара. Метак иије био из ге пушке. Тако је очигледно доказана Герхардова. невиност. Кад је лекар саопштио резултат' истраге Герхарду, њему је одмах лакнуло. Доказано је да је невин, али га је много болело што га је Алард осумњичио. Није могао да га умири ни лекар који је тврдио да је Алард то учинио у душевној потресености. И Алард се обрадовао кад је чуо да се његова сумња није Обистинила. Чврсто је стегао лекару руку кад му је то саопштио. — Ах, баш ми је лраго гато се моја сумња није обистинила. Верујте ми, докторе, да ме је то више мучило него ра,на. Заиста само у грозници могла ми је пасти на памет једна тако ружна мисао. Стидим се, богами, као кривац. Ингрида чим је стигла у Батавију похитала је у генерални гуверман. Секретар је одмах упутио у болницу где јој је лежао вереник. Било је вече кад је Ингрида стигла у болницу. Лекар је одмах одвео у собу у којој је лежао Алард. Њему је пред вече било позлило и опет је имао ватру. На прстима Ингрида се приближила његовој постељи. Блед као смрт лежао је Алард заклопљених очију. Дисао је тешко и испрекидано. Сестра му је управо мењала облог на глави. Са очајањем у души гледала је Ингрида бледо лице које јој је сада било толико драго. — Аларде, шапутала је, Аларде, мој Аларде! Ево ме, дошла сам да ти помогием. Ја сам, твоја Ингрида! Да ли је њен дрхтави глас, њена чежња да види његов поглед, да чује његов говор била толико јака нли се десило случајно, само рањеник је лагано отворио очи и погледао Ингриду јасним погледом. То је заиста било право чудо. Лице му се озарило од среће и нолагано је дигао руку да ухвати њену коју му је пружила. Уснице му се покренуше. Покушао је нешто да каже. Оиа се нежтго сагнула и чула једну једину, тиху, као дах реч: „Ингридо!" Више није могао да каже. Видело се да је то једва проговорио. Одм*ах затим је поново пао у дубок сан. Лекар је повукао Иигриду од постеље. — Хајдете. Болесник мора да мирује. Видео вас је и познао. Сада зна да сте ту и лакнуће му. Сузе су наврле Ингриди на очи. — Хоће ли оздравити докторе? Боже, колико се са.мо изменио! — Све је у Божјој руци. госпођице. Ја као лекар надаМ се да ће о-здравити. То много зависи и од његове воље. Добро је ипак што сте ви дошли у прави час. Ингрида се упутила у хотел. И поред њених молби, доктор јој није дозволио да. остане поред болесника. То би га сувише узбуђивало. Доцннје кад криза прође, моћи ће да буде цело време поред њега. Кад се нашла сама. у хотелској ооби, напале су је црне мисли. Молила је Бога само да Алард оздрави. Вечеру су јој допели у собу и тек тада се сетила да за нело време пута није иитпта јела. А треба да се окрепи и ојача. Пре спавања позвала је још једпом болницу телефоном. — Стање је непромењено! — одговорили су. И неколико дана Алард никако није долазио свести, а за цело то време Ингрида није могла да га. види. Доктор је био неумољив. Колико је само Ингрида претрпела за тих неколико дана!

Старм накит брилијаите, злато, писаће, пгтаће машине, теиихе, заложнице и т. д. најбоље плаћа „СТИЛ" КРАЉА АЛЕКСАНДРА УЛИЦА БРОЈ !7 »285, 1-1

Али онда је 'пајздд дотпао да*т, *а.д јој је лекар рекао да може да носети болесника. Алард се био цробудио »з несвестице и добро се осећао. Могао је, иако с иапором, да говори. Кад је угледао Илгриду, лице му се озарило срећом н блаженством. Ингрида се од узбуђења једва држала на ногама. Побожно је кленула поред његове постеље и ухватила га за деену руку. Лева му је била јогп у гипсу. — Аларде, рекла је узбуђено, Алаг>де, сада ће све бити у реду. Само да ти оздравиш. Одмаз? ћемо се венчЈ ти и почећемо нов живот. На Аларду се видело да је потресен. Није могао речи да проговори. Али она је осетила стисак његове руке који је потврђивао њене речи, мада је био тако слаб да га је једва осетила. Најзад је рекао: — Ингрило. смем ли да верујем у свп.ју срећу? Са сузама у очима Иигрида је климнула главом. Дуго су ћутали. Али то ћутпње је говорило више него речи. Уптао је доктор. Чело му вигае није билп памрпттено — Но. рекао је прттј >т"љеки, како .је. дппги саветниче? Миого боље, зар ие? — Да, рекпо је Алард. — А како је тгнжењеру Нојману? Ингпида се тргла кал је чула то име Са. стрепњом је очекивала локторов одговоп. Његово чело се опет тта-' мртитило Одговорио је као да избегава да га ла — Његово стање. иажллост. погоргппло се послелњих дшта тако ла се бпјттм и онпг најгорег Нн^мо зна'ли ла има тако сл^бо српе, Било би право чудо ла преболи. .. — Да ли си већ била код њега* облптио се Алапл Иттгриди очекујући нотвплпи олговоп. — Не дпаги. Нисчм хтела, бел твога знпња Ои и не зна да сам овле Аларл је поглелао нежно и благодарттп Злтим рече тихо: — Треба тттто пре ла га посетттга Отт ми је сппг>1А жттвот лао је своп' кпв за меие. Бићу му вечио зпхвпл«ч. И њему ће бттти мило да те види. Или и рени чу коју лобру реч! — Бо.тим се да вас неће позиати, Али. свејелтто. хајдемо рекао је локтор Гертарл је гледао у Иигриду као У илттвчћење. Литте му је било блето. руке гу без покрета лежл.лр тта иекппвачу Лисао је убрзано као да пе можч да удахтт" лпвољно вазлуха, И"тили те олмах било јасио ла има прел собом самртника. Одктах му је нриптла и нагпула се иад њим. — Гррхарле. протпапутпла је. ја сам овл« Ингрила. Њпгов замагљеии поглед као ла се за тиечутак разбистрио. — Иттгрило. пром\'пло је тихим гласом Ти си лошла. Чиао сам ла ћепг лоћи и ла ћепт се оллучити за мене... за увек... Иилрига је климнула главом и ухва-' тила п^гову лрхтаву. хлалну руку — Да. рекла је испоекиланим гласоад Само пттп пре оздрпви. Герле. Герхард је заћутпо и затворио очи. Њему је било ловоллто птто му је иотвплила главом. Затим је почео да бунца. Ипгпила се уплашила. Нпједном се осмехттуо. Осмехиуо се о-смехом: који је зттпчио оппоттттпт са латвотом. У њему се оглелала срећа која ] р доптла у поелелњем тренутку. За ттеколико тренутнка лине му се слелило, био Је мртав. Доктор му је заклопио уморне очи. Зптим је иотресену Ингриду извео из болееттипке собе. — Умро је срећпп То је иајлепша смпт. рекао је. Иттгрида се морала уздржати да ие заплпче у сав глас. Бол јој је раздирала српе. — Докторе. зпклињем вас, рените ми истину: ли ли ће Алард, мој вереник озлравити или. .. Доктор је неЈКтто ухвпти за руку. — Драго летс. рекпо је уверено, не троба випте дп. се бо.јите за њега. Криза те проптла. ои ће се нагло опоравтттп, Ала.рд је одмах видео на Ингриди тпта се деси.по са Герхарлом. Било му је тентко на дупти. Али по њеном погледу вилео је да опа сп пуно вере и паде гледа у бољу будућност... ' — К Р А Ј —