Коло

16

Хуан дел Ара, богати сСгаственик плантаже кафе, седео је на широкој веранди своје хациенде и замишљено посматрао цедуљицу коју јб држао у руци. „Исто време, исто место" писало ,је на њој. А испод тога погпис „Хуанита" Није могао да се сети ниједне жене таког имеиа. Дошао је до закључка да је цедуља вероватно ста.ра и да се односи на неку л>убав из покојникове прошлооти. Јер та цедуља није била упућена н.ему. Нашао ,је тај загонетнн, бели комадић хартије међу писмима свог надзорника имаља Педра који је једнога дана нађен мртав у џунгли док је Хуаи био отсутан са имаља. Педрова глава била је страховито измрцварена, здробљена До његовог унакажеиог тела водили су трагови слона... Хуан је позвао Килоу, урођеничког надзорника својих радника. — Испричај ми шта се догодило, рекао је Х.уан кратко. — Те ноћи било је као обичио. Бвана Педро је седео и читао. Он ,је често читао до касно у ноћ, и када сам ,ја обилазио стоку пре спавааа видео сам у н>еговој собн светиљку. Ноћ је била магловита, али је сијао мали месец. Чуо сам једног лава у даљини, али се он није приближио... — ПТта се догодило? Хуанов оштар глас прекинуо је љсгово оиисно излагаље. — Идућег јутра дошла ми је Кипсоина жена и рекла да. је бвана нађен мртав покрај реке. Пошао сам лично да видим. Ввана Педро је био .у кратким панталолама, гологлав, а на ногама је имао платнене ципеле. Био је мртав. Јасно се видео траг слона који га је убио. Био је М'лфу. — Вероватно да је бвана Педро био сав здробљен, — рекао је Хуан. — Није, — одговорио је Килоа. Изгледа да је бвана пошао у шегњу када је слон изишао из џунгле и напао га. Вероватно га је животиња срушила, стала м.у на главу, или га ритнула, а затим отишла не повредивши његово тело. Ирепг.знао сам животиљу по трагу.И Мина и Калал који су били самном могу се заклети да је то био М'лф.у. — М'лфу! рекао је Хуан полако. Знао је он тог старог усамљеиог м.ужјака који је био изгнан из крда и који је пландовао по падинама планине. Њему је М'лф.у изгледао миран н безопасан. .. — Окружн-и комесар бвана дел Падил>о дошао ,је и извршио увиђај. Да, Хуан се сети да је дошао нови окружни комесар. Стари комесар, дои Мкгуел, његов добар пријатељ, покупио ,је новац из окружне блага.јне и одједном нестао. Оставио је жену и све. Никада се не би надао да би Мигуел, добри поштени Миг.уел којега је познавао још из детињства. могао тако нешто да учини. Али, ето... — Сутра полазимо у лов иа тог слона, ти и ја, — рекао је Хуан вративши се на главиу тему. Кнлеа је прешао језиком преко усана. Очи су му унезверено заиграле.

Видело се да га је ово много узнемирило, али је инак сагнуо главу у зиак да је разумео, и изишао. У свитање Хуан се почео спремати за лов. Килеа је лежао болестал у својој колиби; његова жена дошла је да јави да не може да иде. Хуан је ћутао. Полако и вешто он је претразкио обале мале речице испитујући трагове слонова на местима где су животиње долазиле на воду. Нашао је много трагова, али међу њима није било трага старог мужјака. Јасно би га познао по дубоком ожиљку од једне старе ране на стражњој нози. Узалуд је тражио. Носле подне је зашао у шуму на утврђене стазе слонова не би ли тамо нашао његов траг. Али, ни тамо није био боље ореће. На једној чистини наишао је на костур неликог слона. Лешинари и мрави су разнели месо с костију а хијене су их разбацале. После пола сата пажљивог испитивања Х.уан се уверио да су неке велике кости безразложио недостајале. Он се вратио на плантажу веОлМа замишљен. Узео је аутомобил и одвезао се у град. Оставивши кола пред хотелом Хуан се упути у урођеничку четврт. Ушао је у колибу Гичабе, познатог врача, и у њој се задржао око пола сата. Доцније, на веранди хотела, нашао се са својим пријатељем Торнезом и новим окружним комесаром, дел Падиљом. Позвао их је обојицу да пођу с њим на његову плантажу. Објаснио им је да ће бити и мало забаве: врач Гичаба доћиће да прикаже своје вештине. Торнез се смејао сујеверју овог пријатеља, али комесар се заинтересовао јер је тек недавно дошао у колониј.у. Сва тројица одвезли су се Хуановим аутомобилом на плантажу. Килоа се опоравио; весело >е пришао да поздрави свог господара. Хуан је показао на једно место на чистшш пред верандом.

ПИШЕ--Х°ЗЕ МОНТИЉО

— Килоа, наложи велику ватру овде, — наредио је. — Виће мало забаве, после вечере. Гичаба ће доћи да нам прориче судбину ..'. Урођеник је зурио у њега. — Гичаба! рекао је полако. — Твој њемпара се боји врача, приметИо је Торнез оштро посматрајући урођеника. — Сви се они боје њсга, — рекао м.У је Хуан. — Гичабо има веома јаку репутацију у читавом крају. Али сви ће доћи на приредбу, јер се неће усудити да иаљуте врача. Хуан је био у праву. За време вечере до ушију белих људи допирао је жагор гомиле која се сакупљала, а када су заузели своја места на веранди чистина је била пуна урођеника који су у полукружним редовима седели око ватре. Тихо су разговарали међусобно а њихови з.уби и очи блистали су на црвеној светлости пламена. Испред њих, скоро пред самом верандом, седео је Гичаба на простирачу од коже. Устао је и поклонио се када су се бели л>уди појавили на веранди. Био је обучен у ношњу свога звања и изгледао је језиво Његово лице и тело били су премазани пругама црвене и беле иловаче. На глави је имао лобању и кожу леопарда., а из ушију и врата стрчале су му .Дугачке јежеве бодљике. Био је начичкан сувим гуштерима и змијама, а венац људских костију које је носио око појаса мукло је клепетао чим би се покренуо. Хуан је извадио лулу из уста и окрен.уо се врачу. — Гичаба, овде су се догађале необичне ствари. Један слзн је убио једног м'зунга а нико не зна зашто. Баци твоје чаробне кошчице и види да ли можеш да направиш слику, да нам покажеш како то да је овај бвана пошао да се шета ноћу и нашао смрт. За духове не постоје тајне а Гичаба је њихов слуга Врач је достојанствеио приклонио главу. — Нека б.уде. бвана. Поставићу питања Невидл>ивима, и можда ћу решити тајну. Поново је сео и из једне кожне кесице извадио неколико разних зтварчица, — кости људске руке, лавље зубе и каменчнће необичних облика. Сакупио их је у шаке и наслонио их прво на .једно .уво, затим на друго док је мрмљао и квоцао као да некнм тајанственим језиком разговара с њима. Гледаоци су били мирни као камени кипови, опсенути мистеријом која се одигравала пред њиховим очима. Неким чудноватим покретом Гичаба баци своје чаролије на разастрту кожу. Опе су се разлетеле, котрљале и зауставиле. Врач их је дугс посматрао, а затим је полако и моиотоно почео да говори шта је открио. — Један велшси слон који је био пријатељ бваиа Хуана жнвео је у оближњој ш.уми. Б.ели човек по имену Педро прижељкивао је ово богатство. Он је ; убио слоиа. Црни људи узели су зубе слоиа и сакрили их док

не дође време. да могу да се продаду. Идуће вечери дошао је ;један гост и њега је Педро убио. Видим осбетљену собу у којој се боре два човека. Један црни човек улази, и даје свом господару једну. тојагу. Са том рунгу убијеи је дошљак. Врач је ућутао зурећи у своје чаролије као да је хипнот.исан, —- Не разумем он.', — рекао је Торнез брзо. — Он нагађа —и то све погрешио. • — СЈрпи се мало, — одговорио му :је Хуан. : -Све ће ти бити јасно, још пре него што заврши... Врач је поново почео да говори. — На једној чистини крај реке онн су положили мртваца ' и обукли га у Педрово' дело. Људи су изишли из шуме носећи иогу слона. Тако су направљени трагови који су показивали да је слон убица. Врач је подигао очи и загледао св у неме редове својих земљака. — Изиђите, Мина, Кипсои, Килоа! заповедио је гласно Зачуо се жагор, топот ногу и сви су се окренули према двема приликама које су нестале у мраку. — Не смета, — рекао је Торнез, ухватићемо их доцније. Ипак, Килоа није успео да умакне. Надзорник радннка је изгуран на чистину. Стајао је пред врачем тупо жмиркајући очима. као да се тек пробудио из сна. — Ти си био Педров побратим, —• рекао је Гичаба. — Он је често остајао код тебе у твоме селу. Мина и Кипсои, синови твога оца, помагали су вам. Ти си Килоа размрскао лице мртвог човека тако да нико не би могао да га препозна; ти си показао како могу да се направе трагови слона — и теби је Педро дао један део новца из драсавне касе да би ти запушио уста. Крикнувши као звер надзорник се ба.цио на врача. Али одмах је био савладан. — Закључајте га у магацин, — наредио је Хуан. — Дакле то је готово. Хајдемо да попијемо по коју. Ушли су у вућу. — Ово је страшно, — рекао је Торнез бацивши се у наслоњачу. — Меии никако није јасно ко је убијени човек и загато је убијен? Хуан је стојао и пунио своју лулу. Торнез га је пазкљиво посматрао. — Педро је убио Мигуела, — рекао је Хуан. — Он је био у љубавним односима о Мигуеловом зкеном. Мигуел мора да га је посетио доцкан ноћу да се с њим објасни. Он, наравно, није хтео да избије скандал, а знао је да Педро има обичај да чита добар део ноћи. Вероватно је оставио своја кола у жбуњу и дошуњао се овамо. Али Килоа га је нриметио. Изгледа да је настала препирка и Мигуел је добио ударац по глави Килоаином тољагом. Убице су се нашле у неприлици, али су се вешто досетили како да се извуку. Позвани су Кипсои и Мина; они су однели тело до реке где је Иедро свукао одело убијеног. Килоа је размрскао главу мртвацу док су остали нашли слона којега је Педро убио и одерали две његове ноге. Стојећи у кожи ногу и скачући горе доле они су могли да направе довољно добре трагове да заварају обичног посматрача. Хуан је жмиркао на шибицу коју је упалио. — Разуме се да они нису могли да преваре мене. Људи не иду иоћу у шетњу у крају који је пун змија, у платненим ципелама а слонови не праве трагове само двема ногама. Као што знате, све четири ноге нису исте. — Нрепредени иитков! — рекао је Торнез полако. — Али како је побегао? — Ту само могу да иагађам, али мислим да сам у праву. Он је био обучен као Мигуел; премазао је своју плаву косу урођеничком бојом и метнуо паочаре. Затим се одвезао у град, нашао своју љубазницу и испричао јој шта се догодило. Било је приличио лако да уђе у канцеларију и отвори касу са Мигуеловим кључевима. Очигледно је урођенички стразкар мислио да је то његов претпостављени. Новац му је омогућио бекство ... — Тако ,је Мигуел нестао јер је убица опет постао Педро — са додатком наочара и страиим иагласком. Затим се укрцао на брод. Верујем да је сада већ далеко одавде, и да му се Хуанита придружила, јер је и она отпутовала бродом пре два дана, тобоже, својим родитељкма,