Коло

ПОН1СЈЕ

Ш рећн из Београда у Панчево, или из || Панчева у Београд, ево већ две пунв 1 недеље, не само што није нимало ла | ко, већ је чак и веома опасно... ТаЈ | нрелаз је могућан само — пешице! | ГГешке преко залеђепог Дунава, алн ■ц ни то не баш потпуно преко нагоми|| ланих ледених санти, већ местимично «■ уз помоћ порушеног гвозденог моста... Тај ирелаз, за оне који „по сваку цеиу" морају да првђу, претставља праву вратоломију. Неколико дана прелажење преко леда било је строго забрак>ено, а потом допуштено, али на сопствени ризик, разуме се, онога који прелази. Ледена кора Дунава, прво се кретала, а када је оног најхладнијег дана (када је жива у термометру показала 24 степена испод нулс) застала, и уз тресак оанти подигла чатаве блокове леда, пр-еко Дунава се могло прећи. Али нитада, с обале па обалу преко леда.

— < -

На неким местима, отприлике око средине Дунава, лед је био исувише танак. Пудао је и одвајао се у мање блокове непоуздане или сасвим несигурне. Поред тога на неким местима, око самих конструкција моста, обтала су језерца иемлеђене воде. Због тога, пешаци, пошто пређу један део преко леда мора да се пен>у лествицама на непорушени део моста одакле, о вратоломне висине, треба да се опет снуштају и силазе на лед.

ИЈЈМЈ ' .

(Онимци: А. Симић)

Сам део прелаза преко леда је најдузки, и био неизводљив првих дана, у правој линији, што би пепмцима знатно уштедело и труд и, уосталом, страховање. Он је могућан само у „цик-цак" кривудању и обилажењу, било сумњивих места или нагомиланих санти... Тај опасни пешачки пут, преко раз-

них висина, лествица, преко леда, врло често по највећем ветру, траје, разумљиво, доста дуго пошто је на томв месту Д.унав веома широк... Међутим и поред тога што тај прелаз преко залеђеног Дунава претставља озбиљну животну опасност, и поред тога што пешак треба да има и храбрости и добре нерве, из дана Ј

дан је све већи број оних што одлазе и долазе преко Дунава... Тим, једино могућим путем — једином везом — преноси се и ношта, новине... и, не само за Панчево већ н за цео Банат. Од пре неколико дана постављени су путокази за оне који прелазе. Њих се свако држи, јер је то једини испитани пут, па према томе и најсигурнији. Приликом постављања путоказа, залеђени пут је унеколико исправљен, а самим тш.1 нешто је скпдђен. Када се и у Београду, и у Панчеву, дознало да је обележен, и тиме у неК .У руку „озваничен" ледени пут преко Дунава, саобраћај пешака постао је много живљи. Фоторепортер КОЛА ухватио 5е, тако, трен.утак преласка једне одважпе мајке која је с дететом у наручју прешла преко зелеђене реке. Људи, жене и деца, прелазе. Свакога дана. Али, кад осете земљу под ногама ипак одахну... — Сигурно је сигурно! кажу они... Јер, бадава, човек прелази, не о^,-- ^ га осећај да му је лед пзд ногама.Л