Коло

У ПОСЛЕДЊЕМ ТРЕНУТКУ

т :*> >-'(.1 *.*>■ И^^УИпјјлм^ »чГк I

Н^есреКпи случаЈеви могу св догодвти на свакоме месту и могу сва* кога задесити. Чеото цута дово< љан је само један погрешан покрет, понекад, опет, мало непажње, па се несрећа догоди. Човек и не слути шта га може све задесити, нарочито бага онда када се томе најмање нада. Несрећни случајеви догађа.ју се и у спорту. Нарочито у појединим спортским такмичењима, која захтевају велику присебност, будну пажњу и велику смелост. Један од таквих спортова је, на пример, аутомобилизам. Аутомобидске. трке, и оне на друму и оне на специјалним тркачким стазама, веома су опасне и погибељне. Зато се од свих спортских грана у аутомобилизму дешава највише несрећних случајева. Догађа се, међутим, много пута да ее спортске катастрофе не свршавају кобно по такмичаре. Да ли ће се несрећ)р,н случај завршити срећно или несрећно у већини случајева зависн од самог такмичара, односно од тога да ли је он у критичном моменту сачувао присуство духа илн не. Многн славни спортисти извлачили су се иа најтелсих спортских катастрофа илн

неповређени или само с безопасним огреботинама. Хладнокрвни и ирибрани у одлучном моменту, опи су успевали да избегну сигурну смрт. СЕКУНДЕ ОДЛУЧУЈУ.., Ауто сребрне боје, чуднога облика, јури као стрела равним друмом. Телеграфски стубови промичу стварајући ваздушни зид. Осовине су шкрипале, мотор је бректао развијајући све већу брзину. Нагнут над воланом возач ;је напрегнуто гледао у бели

друм који је нестајао под њим. На бледом лицу црте су му непомичне, као уклесанв у камену. Једино му горе очи, чудним сјајем. Њихов поглед је чврст и продораи ... Док се сказаљка на справи за мероње брзине нриближа .ва дрхтећи тристотом километру, пејзаж се нагло мења, Уместо високих, витких јабланова, о леве стране друма ваљају св таласи бистрог језера. Возач се још више нагнуо над воланом. Тркачка кола су задрхтала још јаче. Изгледао је као да ће се распасти у комаде. Светски рекорд био је на домаку... Неочекивано, нешто црно св појави- ■ ло на друму. Догодило се то тако бр-

зо да возач није могао да разазна каква је то малена тачка, која је кривудала лево-десно испред точкова тркачких кола. Инстинктикно стегао је волан још јаче, из све снаге. Али машина је била јача од човеха. Уместо беле пруге равнога друма ионред кола се испречила гвоздена ограда. Катастрофа је била неминовна. Десетине секунда су одлучивале... Снажним трзајем тела возач се усправио и у тренутку, док су кола летела кроз ваздух, ои је био одбачен и падао је вртоглавом брзином. Одјекнуо је туп пљусак. Хладни таласи језера освежили су га. Испливао је на површину н весело махао руком људима који су трчали ка језеру. Рудолф Карачиола, један од најнајелавнијих аутомобилских асова, нрви човек на свету који је постигао нечувену брзину од 320.885 километара на сат, односно 89 метара у секунди, преживео је многе катастрофе, али овај несрећни случај на тренингу за обарање светског рекорда у брзој вожњи аутомобилом, сматра за евоју најсрећнију и иајузб.удљивију аустоловину. Неко псето, које је неким чудним случајем доспело на друм баш када су тркачка кола развијала лајвећу брзину, изазвало је несрећу, која се ипак срећно свршила, захваљујући само нрисебностн возача. Да није успео да се извуче из кола нашао би сигурну смрт у језеру.

Паризу освојити он или његов пријатељ Ритола. Док су тркачи вежбали на стази, скакачи су тренирали своје дисциплине. На средини терена бацачи су настојали да постигну пајвећу даљину. Један од такмичара бацао је диокоо. После брзог, двоструког окрета ј месту дискос би одлетео у ваздух. При поновљеном покушају днскос је иеочвкивано исклизнуо ив руке такмичара и полетео стреловитом брзином право ка месту где је стајао Нурми. Спортистима је застао дах од узбуђења. Ништа није могло да спречи смрт најв»ћег тркача свих времена. У тренутку када се смрт тако брао приближавала Нурмију, а да он то

није ни слутио, Ритола св окренуо да нешто каже свом нијвећем ривалу у трци на пет хил>ада метара. Он је видео дискос како трепери на сунцу ■ схватио је у магновењу опасиост у којој се Нурми налази. Опоменути га било је доцкан. Не размишљајући Ритола се свом снагом бацио на славног светског рекордера и оборио га у траву. У следећем моменту дискос јв зафијукао више њихових глава и за-

рио се у земљу, неколико метара иза њих. Да није било Ритоле, Финска би изгубила свог најистакнутијег атлету. Ритола је, међутим, у најкритичнијем тренутку сачувао присуство духа и то Јв спасло Нурмија од сигурне смрти. На Олимпијади је Нурми победио ж Ритола је стигао други — само један метар иза првака. СМРТОНОСНИ СКОК... Потпун мнр завладао јв стадионок. Када св не чује ни уавик, када дах вастаје у грлу, када св груди надимају, а очи аасветле навијачким жаром, онда св долв, на терену, догађа дашто заиста узбудљиво ... Мали, црнн центар фор бразнлијанеке репрезентације Леонидас, ослободио се центар-халфа Андреола и као муња улетео у бековски простор. А»ција је изведена толико брзо да бекови нису имали времена да интервенишу. Испред бразилијанца налазио се само вратар. Фоторепортери су већ спремили своје камеро да сниме гол који ће, верова.тио, да одлучи финалисту трећег светског футбалског првеиства. Оливиери, голман италијанске репрезентације, стајао је на белој линији гола, нешто погнут, савијених колена, напрегнутих мишића. Као да св колебао између одлуке да ли да остане у голу или да истрчи. — АуапЦ га^агго !.. У гласу каиитена Поцоа, који је стајао иза гола, осећало се дубоко узбуђење. За који тренутак одлучивала св судбина Азура... Оливиери је крочио лагано један корак напред. У том моменту је Леонидас направио погрешку. Ударио је допту нешто јачи него што је требало и она му јв побегла, котрљајући се лагало према голу. Леонидас је међутим, већ трчао у пуном спринту. Био јв бдиже лопти од вратара и изгледало је да је гол неминован .,. Али је и Оливиери већ летео, опружен, по ваздуху. С рукама напред истуреним, веома еластичним и смелим скоком, он је скратио раздаљину и у следећем моменту дошло је до судара. Леопидас је замахиуо ногом ка лопти, али место лопте угледао је одједном главу пожртвованог вратара. Гипкошћу мачке он се винуо у ваздух и попут правог акробате дочекао се на ногама иза опруженог вратара. Да у одлучшш моменту Леолидас иије скренуо ногу, Оливијери би сигурио био мјртав. Љ- Вукадиновић

КАКВА ГУЖВА, А НИШТА СЕ НИЈЕ ДОГОДИЛО! Приликом једне бициклистичке трке догодио се скупни судар на једном делу стазе. ТПта мислите, колико је такмичара настрадало у овој гужви? Ниједан! Иако' су четворица учествовали у судару, тежих последица није било, јер је сваки од такмичара правилно поступио у најкритичнијем моментц. Сви су пали тако да се нису повредили.

УМЕТНОСТ ИСПРАВНОГ ПАДА Овај мотоциклиста је могао страшно да настрада да није сачувао џрисуство духа приликом катастрофе Он је сачувао главу примењујуНи потребну технику приликом пада. Дочекао се рукама и па тај начин заштитио арат и кичму. (Ко1оз: зрогЊ1М)

Паво Нурми стојао је на ивици тркачке стазе и замишљено гледао у „штоперицу" коју је држао у руци. Овај ћутљиви Финац свакако је у том моменту стварао планове о олимпнској трцн на пет хиљада метара. Даиашњи тренинг улио му је аову наду у коначан успех Вио је веома задовољан постигнутим резултапм. Вио је сигуран да ће златну рлимниску медаљу на Олимнијади 1924 годние у

КАД МОТКА ЗА СКОК ПОПУСТИ ћаш приликом залета и скока мотка се одједанпут сломила, док је такмичар лебдео у ваздуху. Скакач у оваквим случајевима може тешко да настрада. Он се, међутим, сиашао и прошао је само с лаком озледом, јер није пао на главу, како се то обично догађа у оваквим случајевима.