Коло

Увече 10 октобра 1846 године великим плакатима двођског позоришта у Баварском Монаку објавЈБен је овај оглас: „Принц Амаљато". комедија у гри чина од И. Пдотца — премијера —- у два међучина госпођица Лола Монтез из Мадрида привазаће нациоНалне тпанске игре". Говорило се да ће претстави присуствовати краљ Луд-виг I. Очекиваае је било грозничаво. Наравно да је највећи интерес пробудила балерина. Нико у Монаку није познавао по имену ту играчицу али је радозналост била све већа кад су почели да круже разни гласови. Говорило се да јој у прво време полиција није одобрила боравак у Монаку. 0 балерини, госпођи Марији де лос Долорес Порис и Монтез старој двадесет година — тако се бар препричавало — рођаци чувеног тореадора Моитез и потомку једне од најстаријих шпанских ; нлемићких породица,. у тајним полицијским архивима биле су две забелешке. Док је Монтез живела у Паризу, са неким познатим новинаром, била је повод једном двобоју у коме је погинуо њен љубавник. Кад се у Лондону, затим појаћила ла сцени да би приказала неке своје игре била је извижда,на и скоро избачена из позоришта. Због ових догађаја полиција је одбила да јој одобри боравак. Али се Монтез није нимало збунила Знала' је да је краљ Лудвик био песлик. галантан чоЈзек ' и да је волео жене.. . Затражила је аудијенцију код Монарха. Тамо се нојавила у простој црној. хаљкни која је одлично истиђала белину љеног лица и врата. У\ црној крси "са плавим преливом блисгао је велики брилпјант. Уз то је имлла дивно онално лицп, два велика азурна. ока чији је поглед могао нагло да се нромени из благог нзраза у муљевиги.

но извијало. Имало је покрете сличне нантеровим. При крају прве игре публика је бида опијена. Пљесак се проломио као ураган. Шпањолка је приморана да понови два до три пута своје лајтеже кораке у игри. Али више од целокупне публике, Лолом Монтез, одушевљен је Краљ. Он није више млад. Приблизкио сеЈшездесетој, али је његово песничко ерце врло осећајно према уметности и лепоти Балерина је била позвана у Двор и сликар Стилер је морао да направи. н.ен портре који је одмах смештен у краљевским галеријама,- док .јој је сам краљ посветно мнбге жарке љубавне песме. Али Лоли Моитез није било довол>но да постане Фавориткиња ва један дан или јеДан месец. Она је желела да^ има потпунб у својим рукама пелу дрзкаву, да постане арбитар: краљевог-срца. И зато је почела да игра паклену комедију. Прави се да је заљубљепа у Крад>а, одушевљена , аеговом уметнбшћу, културом и витешким духом,. п изјављује да је готрва да се одрекне свега: за срећу свога Лудвика. Наиван, Крал> јбј верује, одушевљава се н.оме, обасипа јо даровима' и привилегнјама, уздиже је, и пошто је потребно, да би, :се моглд појављивати. на двору, да има племићку титулу даје јој титулу контесе. НаЈзад он не зна више

Утисак који је оставиЦа на краља био је огроман. Исте вечери је дирек» тор краљевскбг позоришта примио дворскбг оФицира који му је предао писмо и нопратио га речима: „Краљевом наредбом". Директор је дрхтавом руком отворио писмо и прочитаб га црвенећи. Оно је било написано краљевом руком а гласило је: „Нека се поставе на репертоар игре Шпањолке". - Све се то прочуло и вато је те вечери, у краљевској опери, публика би* ла заступљена као на највећим приредбама. Краљ, је дошао међу првима. Комедија је примљена с лажним интересом, али се после првог чина у интермецу подигла завеса и појавила се лепа Шпаљолка. Дочекала „је /ртшган^ очекиван.а. Бкла је заиста неббичне лепоте. На снепу је изишла у црнрј хаљини с неким античкцц уКраСом и брилијантом у коси После поклона пред крал>евском ложом, оркбстар је 8асвирао и Шпањолка је почела да игрд. ч Публика је била хиппотисана. Испочетка је игра била лагана али је постепено. бивала вве живља, осећајнија и бржа. Тело играчиде се еластич-

на који начин да јој докаже своју љубав. Мучи се тражећи и измишља стално нове начине да би јој доказао жар свога срца. Посвећује јој чак и стихове: „Ти не знаш шта је егоизам 0 привржена, нежиа жено". Кад је Лола приметила да је њена игра успела постала је неподношљива. Чудног и плаховитог карактера, каприциозна и својевољна, она разговара с министрима као са слугама, даје наредбе, меша се у политику, пра-. ви интриге, збацује министре с положаја. Не задржавају је ни верске обавезе. Шта више она презире религију. Међутим, чудна открића о њој појављују се на светлости даиа. Управпик полиције прелиставајући новшге налази многобројни материјал хсоји приказује Лолу у правој светлости. Она није из Мадрида: роћена је у Внглеској и има двадесет седам а не двадесет две године. како је она рекла. Зове се Близа Долорес Ђилберт и већ је била удата за неког Џемса који се поближе није Могао индентифи^ ковати и после развода с њим поеветила се уметноШи прлсвајајућн Нтпанско име. Није ни племићка, нц рођака

тореадора Монтеза и ва време својих турнеја је имала увек посла са полицијом. Утврђује се чак да има везе и с револуционарима тих времена. 0 свему је и краљ био обавештен. Али он не само да није хтео да им верује већ није хтео ни да чује о томе. Сматрао је то као освету противника који су у тако великом броју били застуиљени на двору. Међутим Лола постаје господарица Баварије. Ускоро се велики део нације окренуо против н>е. Војска, клер, државници осећају да. је монархнја компромитована овом својевоЈБном авантуристкиаом. Министар унутрашњих дела жели да је уклони. Нуди јој доживотну пензију од 50.000 лира, само да би отцутовала у Италију и оставила Краља на миру. Лола, која још игра

улогу ваљу"бљене, неће о томе ни да чује. Али оио што не чини буржоазија чини народ. Једног дана су у граду пбчеле страшне демонстрације. Про80ри куће у којој је авантуристкиња становала били су поразбијани камен>ем. Лажна Шпањолка показује заиста невероватну храброст, за време овог непрекидиог бомбардовања камењем, удара једном човеку на улици шамар само зато што се био усудио да је косо погледа. То је већ превршило сваку меру. Народни револти су били све жешћи и краљ је био приморан да абдицира. Лола. Монтез успела је да побегне у Америку где се најзад,' као Нрава: пустоловка, носветила прорицању судбипе... К. Н.

истоџие&е^АР&анекпоте

ФОН ШЛЕГЕЛОВА — КОСА Аугуст Виљем фон Шлегел био је веома ташт, тако да је то већ ушло у пословицу. Он се радо дотеривао н шшпгкао и са задовољством огледао своје увек румене образе у малом огледалу на поклопцу своје таба Кере.'Пошто је био потпуно ћелав, носио је перику и то не једиу него 10. На сва-:

кој перики је коса била за неколико' мнлиметара дулса него на претходпој да би се мислило да му коса. расте. И када је фон Шлегел неко време носио перику бр. 10 говорио је својим нријател.има. Мелн се чини да је већ крајње време да се потшишам. Идућег дана је метнуо перик^ бр. 1. НЕДОСТОЈАН САМ Кад је Хенри IV одликовао господина де Вевија орденом св. Духа, овај је изговорио установљену фразу на латинском која значи: „Господине, недостојан сам!" Краљ је одобрно : главом и рекао смешећи се: — Ја то ^ам али ме мој нећак замолио да вам , дам ордеп. УДВОЈЕ У време када : је ! музичар Абт још био дворски канелмајстбр у Брауншвајгу враћао се једне вечери задовољан кућн! Срео г& један нријатељ и нитао: '■ — Одакле дОлазите тако расположени, госнодине капелмајсторе? — Са вечере! одговорио је Абт. — Шта сте веЧерали? — Ћурку! — Није рђаво! А колико вас је било за столом? — Само нас двоје! — Ко је био тај други , ако смем питати? — Ћурка! ШТА ТРАЖИ Нека париска аристократкиња дозвољавала је познатом писцу Бомаршеу да је посећује. али само ноћу. Но, млади писац хтео је да зна разлог зашто је по дану не може да посети. Једнога дапа одлучи да је посети поподне. Аристократкнња је имала у своме стану неко високо друштво, те је

долазак младога писца неприЈатно изненадио. Мрко га је погледала и узвикнула: — Господине, шта тражите овде? Бомарше огорчен овим постулком, иронично се насмеја и одврати: ,— Своју, снаваћу кошул.у! УТЕХА Војвоткиња од Егијона, сестричнна кардинала Ришељеа. пожпли се једлога дана Краљици како г-ђица од Сен-1Спермона прича о њој да има петоро или шесторо деле са својим уја-. ком. — Оставите, молим вас. рекао јој Јг монсењер Шаро, који је био присутан., — Зар не знате да свему што се прича на двору треба веровати само напола? > БАЛЗАК И ЛОПОВ Балзак је имао обичај да пише свгје романе ноћу .., Седро, пиеао ;и пио црлу кафу .. При томе ликад нијв;закл>учавао врата свог, стана. Једне ноћи у стан се увукао, лопов. Балгзк је у ,то време, после свршеног посла,-. лежао у.својој ностел.и Лопов је. по-, чео да претура по њетовом нисаћем 5 столу. Наједном га ,је уплашио гласан смех. Окренувши се спззио је Балзака. — Зашто се смеј°те? усудио се да запита уплашени лопов. — Смешло ми је што ноћу, са р»чном лампом, тражите новап на мом писаћем столу, кад ја не мбгу да га пађем ни дању, — одговорио је Балзак. КАКО СЕ КАРУЗО СНАШАО Славии нталнјанскн певач Карузо је као ночетник први пут изишао на бину у једиој провинцијској варргаи. Био је -толико узрујан да <је једва- мо-. гао да изговори реч. Из публике је на њега/Прлетело много различитих предмета међу којима се нашло и једна главица купуса. Карузо је узео глави-

цу и пришавши до краја бине дигађ руку као внак да хоће да говори, па је рекао: „Господо, ја сам ласкао себи надоМ да ће вам се Моја игра допасти. Али нисам очекивао да ће вас толико одушевити да ће неко од публике чак да изгуби од радости и своју главу."

ЗА 1-?.000.000.— ДИНДРА Хитно тражимо старине- све врсте злата, брилијаната, сребра и других наКита, тепиха- слика, шиваћих-пнсаћих машина, намештај, з'аложнице бапака као и других ртвари. Највише дневне цепе плаћамо те н препродавци долазе у, обзир. И за 100 динара више, вредно је посетити нас. , Ради, увереЈђд „све пррђите па код нао дођнте. > »ИЗВОР« — Ђорђа Вашингтона 46. 9286 1—1