Коло

Заробљеничко писмо ЈјРјЈјрхтећи отвара омот рука мајчина. Низ увело лице врвле се сузе слипге,Писмо јој стигло — писзмо од заробљ&ног сина. Брижно трепери срце да дозМа шта оин пише. Мила мајчице моја, за мене се не брини. Добро сам, н здрав сам, нано, хвала великом Богу! Увек сам поред тебе, н овде, у туђини Мислима, свду ти косу, да љубим само могу. Од твота нежног срц:а тако оам далево, Али знам ипак, увек сам у њему само, Јер, ко би други вза мене толико жељно чек'о Да није тебе мајио, у Домовини — тамо! Завршавам, мајко, писмо и поруку: Знај због тебе брижне, нано, мој бол је таио силан Врелим уонама сдаојим љубим ти старачку руку... Грли те јединац тво!ј, и нада твоја — Милан.

Те речн као жар, мајчину душу пеку. Крај пиома протаоди она насове, беакрајне, дуге ... А низ образе јој блеДе, многе сузе теку, Сузе радости, и сузе отрепње и туге . . . Фебруара 1942. МИЛАН ТУТОРОВ

ЧИТАОЦИМА КОЛА

Ред&кција КОЛА сматра за вдиЗатну дужност да обавести своје срисве читаоце, да је захваљујући предусретљивости и пуном рдаумеваљу немачке власти, одобрен« претплаћивање ватннх заробљеника на К0Ј10, и то од првог фебруара ове годнне. Тиме ће бити задовољехга звеља хиљаде и хиљаде наших читалаца који су било писмима или лично распитивали да ли могу претплатити своје миле и драге у заробљеништву на наш л.ист. Тиме је испуњена н жеља саме. редакције К0Ј1А — жеља која је била и циљ, постављен још у ночетку излажеља листа — да К0Ј10, као једини орнски илустровани и породични лист, буде и једна иеза. топла и срдачиа, између орпске породиц-е, Огаџбине и нангих у заробљепингтву. Претпдата се може уплатити и с тим да тече од првог фебруара. За ЈЕДАН месец она износи 24 динара, за ТРИ месеца: 72 динара, за ШЕСТ месеци: динара 144. Претплату тр,еба слати на „Преса", Влајковићева улица број 8, с читко исписаном: адресом заробљенкка.

(Онимци: Приватва овојина!