Коло

Полов аутомобил тешко се пррбијао неравним нутем, који је водио кроз џунглу од луке Саранг-дин до Со-лиа, у маларичној унухрашњосхи, пуној комараца и змија. Била је ноћ. Јом се двоумио. Зашто је онако Пагло напустио луксузни клуб и весело друштванце у Саранг-дину? И какав ће бити резултат овог ноћног похода? Чак и кад је ускоро угледао далеку светлост која му је наговештавала да је Андреов логор за грађење железнице близу, још није био одлучио шта ће да ради, нити какав став да заузме. Успорио је вожњ.у пок.ушавајући да размисли о свему, и да се пекако спреми за критичан треЛутак. И то све због једног писма. Устиари, није то било ни писмо него цедуљица од свегз неколцко речи, али веома кобних. И шта му би да напитпе ту Цедуљицу Андреовој жени? Љубав коју је та жена пробудила у њему, учинила је да јој је у једном лудом моменту писао. Истина један део кривице падао је и на њу; а и на Андреа зато што је довео свој.у жену у тако забачено место као што је Саранг-дип, а затим је дуго времена заборављао док је градио своје мостове и железничку пругу у унутрашњости.

А онда, опет, зашто је ту цедуљицу морала да задеси тако необична судбииа? Пол се горко насмејао на цео тај ток догађаја: али Ивона — смртно бледа и уплашена — гледала је све то другим очима... Њена кинеска амах донела јој је писмо, објаснила му је, заједно са писмом које је баш било стигло од њеног мужа и у којем је он јављао да долази кући. Док је она читала писмо њен муж, Андре стигао је и изненада улетео у собу. Брзо, да Андре не би прнметио, она је гурнула Полову индискретну цедуљу у кожну кутију с бисерима која је тог момента била на столу у њеном будоару. Гурнула је под подлогу од плавог сомота на којој су лежали бисери, а која се била одлепила. Али "... Андре је опазио кутију и, практичан као увек рекао је да су бисери сувишв драгоцеии да би била глуцост

Доктор Љуба Обреновић, специјалиста за полие — вснеричне болести — сифилис добио нов телефон: 22-606, Краља Милана 22. 16048, 1-1

рескирати да их дакоти украду. Узео је кутију и метнуо је у џеп да је депонује у банку. Убрзо затим, око једаи сат додипје, оп ]е хитно позвап натраг у Со-ли. Са бисерима у џепу одјурио је као ветар. Ивони је тек доцније, постепено, постала јасна сва тежина онога што се догодило — а што је било много горе — онога што је могло да се догоди. У паничном страху она је дошла Полу. Мбрате поћи за њим. Пронађите какав год хоћете изговор, али останите с њим дрк вам се Пе пружи прилика да се Дочепате кутије с бисерима. Ако нађе то писмо и прочита га, ја сам изгубљена. То не сме да се догоди. Не сме, јер — јер — ја га волим... И овде, у влази мочварпог Со-лиа, када је Пол зауставио своја кола крај логора, појавио се Андре — прљав и мокар од зноја — чудећи се шта ли је могло да доведе Пола овамо и у то доба? Пол се прибрао. Лакпуло му. Било му је јасно да Андре. засада бар није имао ништа против њега. Другарски се смешкао, а то свакако не би чинио да је пашао писмо. Полу је било врло лако да измисли изговор за свој долазак, и замоли за конак, јер је и сам радио у државном надлештву за грађење путева и железница. Андре је баш вечерао, и Пол му се придружио. Ипак, док су разговарали. он није имао апетита да једе. Зашто — размишљао је — мора Апдре да говори тако поверљиво о Ивони: свој осећај да она не треба да је у Сарапг-дииу, бојазап да ови дугачки размаци нису . добри - за њихов брак, бојазап кроз коју је провпјамао скоро. па.ничан страх, да би нешто могло да помути н.ихону брачну срећу." Да можда није глумио? Можда је про-

нашао оно писмо па се сада само играо с њим Жао мачка с мишом. — Имаш много више среће од мене, Поле. Ти је чешће виђаш. знам, додао је, на крају, И Пол као да је наслутиО — Скоро пожелео — да ће Андре најзад открити своју игру. Али, дОгодило се баш обратНо. — То ми је ипак драго, — рекао је Андре. — Ти си златан човек, и Савршеи друг, Поле. Док је Ивоиа с тобом знам да јој Се : неће догодити никакво зло. — Да, то ме потсећа. Андре је гурнуо руку у уиутрашњи џеп свог кап.ута, а затим се насмејао. — Неколико минута пре него што си се ти појавио установио сам да сам постао веома расејан, Враћајући се овамо у журби сам понео и Ивонину бисерну огрлицу. Намеравао сам да их депонујем у банку у Саранг-дину. Овде је у овој кутији ... 1гј||ол је као опсенут зурио у дугуља1 1 сту кутију од плаве коже коју је Андре метНуо на сто. Прошла га. је лака језа. Знао је да у њој леа«и сакривено — испод одлепљеног лежаја од плавог сомота — писмо. Играјући се са златним затварачем кутије Андре је отвори тако да су бисери заблистали на плавој подлози. — Лепи су као Ивона... — рекао је замишљено. Затим је затворио кутију и вратио је у унутрашњи џеп капута. — Ипак су много сигурнији код мене него код Ивоне. Насмејао се. Она је страшно немарна, као што си вероватно већ и сам увидео. Поле. Никад не зна где оставља ствари. Увек јој говорим да ће једног дана заметпути саму себе па ће се изгубити, Док је он говорио Пол је грозничаво размишљао. Ако је Андре пронашао кутију тек неколико минута пре његовог доласка, било је скоро извесно да није могао да пронађе и пи» смо у њој. А сада му се неочекивано пружила сјајна прилика да дође до кутије. .... :'Ч'- • Ј} — Ипак, мислим да није згодно да носиш тако драгоцене бисере србом по џунгли, — 1 рекао је пружнвши руку. — Дај нх мени да их денонујем место тебе у банку. Сутра се и ина.че враћам натраг у Саранг-дин. — Велика ти хвала. ади неће бити потребно, — одбио је Андре и насм.ејао се. — Знам да . ћеш ме сматрати, за сентименталну будалу, али имајући бисере код себе скрро осећам, Ивонину близину. Некако Лакше подносим растанак... У истом тренутку дошао је један урођенички надзорник радника и по-. звао Андреа да с њим прегледа неки квар. Пре него што је отишао Андре је објаснио да ће м.ожда морати да се задржи неколико сати и показао је Полу где ће спавати, Спавати? Пол ,је лежао на постељи под мреасом против комараца, слушајући буку жабаца и цврчака, ноћни живот џунгле, желећи да по свак.у цену остане будан. Морао се на неки начин дочепати оне Кутије. Али како?... Једино могуће решење било би да причека кад Андре заспи. Отшуњати се у његову собу тако вешто да га он не примети .. Тргнуо се. Ипак је био заспао. Пробудио га је Андреов глас који је преклињао. — Поле ... Дођи брзо ... Скочио је, механички зграбивши револвер који му је увек лезкао на до-

звату руке кад год би се нашао у џунгли, и потрчао АндреовоЈ соби. Упао је унутра сањиво жмиркајући, чудећи се зашто ли га је Андре пробудио ... Укочио се од ужаса. |Ц1енаоружан и немоћан Андре је ■■ стојао у пиџами, леђима приљубљен уза зида, а лицем окренут према једној огромној кобри коју је изгледа узнемирио када је пошао да легие у своју постељу смештеву на средини собе. Високо уздигнутом главом, злобно посматрајући своју жртву, кобра се аихала с једне стране на другу, тражећи прилику .да зада смртоносни УЈедАко Пол само још мало остане овако непомичан, још један тренутак, и сне ће бити готово. Иисмо у кутији изг.убиће своју важност ... Постаће безначајно... Размрскана ; глава кобре, погођена револверским метком, млатарала је по поду. Тек тада се. Пол освестио и видео да је учинио оно.што му је била и дужност. Андре, који пи у ■ једном тренутку није показао ни труику -страха, смејао се. — Хвала, Поле... Учинила ми се вечност док ниси окинуо. Сјајно си пуцао. Дај ми руку. Спасао си ми живот... Био је у праву. Пол је то врло добро знао, али је свим „еилама жолео да остане при томе, иако је знао да је то немогућно Опасност кчЈа је претила од оног индискретног писма поно-, во је подигла главу. Писмо се _ још налазило у плавој кожној кутији с бисерима, у Андреовом џепу... Није постигао оно због чега је дошаО овамо. А, могао је да све то реши врло лако. Да је само још мало оклевао, или померио Дев рвога револ-. вера. једва приметно устран.у .... . Али. Пол, с гађењем, одбаци ту иомисао. Нека буде шта хоће. У.-оцом најодЛучнијем чЛсу он је поступио часно ... ' . ' " % Тада се догодило оно чега сс највише плашио. Андре му је узбуђено захваљив.ао и наточИо обојиц.н по чашицу ракије. Затим је тгоднгап свој капут тражећи Цигарете. , Одједном кутија оХ плаве каЈке испала је из унутрашњег џепа ,на под Пол. је претрнуо. Приликом пада она се некако отворила. Бисерна огрлш1:> и одлепл.ена нодлога исиале су, а с њима и један пресавијени комад бело хартијв!,,.. — Гле, шта је ово? Вероватцо не , што што је Ивопа барем једанпут \ животу врло пажљиво. склонила и ,гачувала! говорио је Андре подизкућ" огрлицу, кутију и хартију. Отворио је Пол је немо чекао , свестап да |е. дошао тренутак када ће га Андре пре зрети заувек. Посматрао је Андреоп профил да би ухватио први знак рсакције. Када се нојавила та ре^кција Пол се запањио. Андре се тихо смејао — Па то је последње писмо које сам јој писао. Рекла ми је да га је бант читала када сам се појавио данас. ЛеПо је сазнати да ти жена тб лико цени писма да их чак држи кол својих бисера. Да знаш, Поле, колнко ми је овај комад беле хартије доиео среће. Дивна моја Ивона... Пол се сутра вратио у Саранг-дпн Његово писмо било је код Ивоне. У часу када је њен муж ушао у собу она је, сва збуњена, сакрила писмо свога мужа у кутију с бисерима, место Половог ...

II ПРЕ НЕГО ШТО КУПИТЕ НАМЕШТАЈ [ј не заборавите да посетите Фирму „III УМ АН А II" где ћете добити намештај чувене ф ирме Б 0 Р 0 Т А велики В"зб№ — солилне цене ТРГОВИНА НАМЕШТАЈА ЖИВОРАДА ШУМАНЦА < Краља Милана 1. 16047. 1—1