Коло

Миоги Београђани проживели су. првкјуче, у среду, један доиста уабудљив доживљај... Тога дана у подне пред зградом Управе града, претеедник владе Народног спаса, армиски генерал г. Недић предао је државној полициској етраЈки српеку полишску заставу. с исписаним геслом на њој: ..Све за српски народ и Србију!" Овој свечаности прве предаје српске заставе, присуствовали. су претставници немачке војне власти у престоници, и мжнистар унутрашњих послова г. Милан Аћимовић, многи претставншш српске власти и непрегледиа маса Београђана. Свечаност је била невероватпо узбудљива. Речи претседника владе г. Недића које је изговорио док је предавао за-

ставу, као најсветије знамење српског народа, узбудиле су све присутие до суза. Исто тако и речи управника града г. Драгог Јовановића, који је предајући заставу примљену из руку Претседника владе. пуковнику г. Радуловићу, рекао: — Од сада, још више него до сада, напред за бољу будуност нашег Београда, као центра Србије у Новој Европи... Ова велика национална српска свечаност завршена је дугим клицањем Србији и г. Недићу, а затим дефилеом полициске страже, заједно с њеним моторизованим једшшцама. 'Гај дефиле. спрема страже и њено савршено држање, оставили су на Београђане најдубљи утисак, а сама манифестација са српском заставом улила је у душу евих пртсутних наду у истински препород наше земље.

Проналазак рентгена

Претседник владе, арм. ђенерал г. Милан Недић предаје застаеу држаеној полициској стражи

„Од 26 до 29 марта одржаће ее у Бечу 31 састаиак Иемачког Рентгеп-Удружења. Тим пооодом доиосимо кратку биографију проналазача Вилхелма Конрада Рентгена, као научпика и човека. Ш илхелм Конрад Рентгел родио се 27 марта 1845 год. у Лепену. Пореклом је из старе холандске породице. Рептген је првобитно намеравао дд се посвети техници, али га је убрзо Рудолф Клаузиус, оснивач другог главпог закона науке о топлоти тела. придобио за физику, у којој су му његове зиачајне способности за техпику учиниле огромне услуге. Пошто је извесно време заузимао разне универзитетске положаје, био је позван 1888 у Вирцбург. где је после седам година, дакле 1895. учинио откриће које је значило нову еиоху у науци. При томе му је помогао — као што се то често дешава — случај. Приликом екснериментисаља са једном Хиторовом цеви за пражњеље засветлео је једад ширм од оксидисане бариумплатине који се налазио у близини. То се десило потпуно неочекивано. Али тек Рентгеново велико зиање створило је од те случајности зраке који су по њему названи, док им је он скј»омло дао име Х-зракова. Рентген је узео да испитује те нове зраке који су имали ту способност да иродиру и кроз чврста тела готово беспримерно потпуло, тажо да се првим открићима готово читаву деценију ништа није могло додати. Ти зраци су данас моћпи помсЉници лекара, али исто толико и техничара. Човечанство је с њима добило једио ново чуло. Са годином њиховог открића (1895)) почиње доиста запашујући напредак у природним наукама. Већ се могке говорити о правој грезници која је захватила чак и шаљкве листове. Тако се например појапљује слика једног костура са косом у коштаној руци, која је имала да претстави косача посматраног помсћу рентгенћвих зракова. У паучним друиггвима целог света, живо се претресало о Рептгеповом открићу. Тако например на седници Француске Академије наука 20 јануара 1896 Бекерел је извео заЈивучак да је нови правац који је Рентгенов проналазак дао наупи већ врло јасно - доказао случај је и ту био од велике помоћи — о радиоактивности и новим могућностима за лекара. За ,то се за општу корист Рептгеп одриче сваког патентирања свог ироналаска, Захваљујући томе могли су нови зрапи већ само неколико година касније да буду примењивани по болнпцама за до бро пелог човечанства. и то са сталгго све већим успехом. Њихова клииичка примена деловала је зпачајно у првом реду па развој хирургије.

Претседник оладе и пратњи министра г. Милана Аћимовића и управника града г. Драг. Јовановића. ооилали строј државне полициске стражв. (Оииица: А. Оимић)

Пстом је откривено и п.ихово благотворно дејство, које је данас већ изграћено у читаву једну методу лечења. Али исто толико се њима користи и техничар при испитивању сировина. Овог великог проналазача и истраживача претстављају нам као повученог човека који је био врло ћут.љив уз то. Сви његови радови одликују се великом солидношћу и иедантеријом. Још и данас. после пола векд примењују се у физици закључци које је он дао. Он је вршио истраживања у делокругу науке о чврстини тела и Физици кристала. трагао је за специфичном топлотом ваздуха, о утицају високог притиска и дубоке температуре на унутарње трење воде, у домепу електричног преламања код кварца итд. Године 1900 добио је Рептгеи позив у Минхен. где је и умро, 10 Фебруара 1923 године. Човечанство је изгубило у њему једиог од својих највећих добротвора.

Претседник владе, армиски ђенерзл г. Милан Иедић љуби заставу, пре свечаности.

ЈНш