Коло

10

\\1!

(Пише: Олаф Берксон)

Лево — Ветерани из светског рата — Да би обратили пажњу на своје страшпс животне прилике, пошли су у Вашингтон, где су прелали једну молбу. На стспеништу претставничке куће „демократски" вођеног народа пали су од умора. Лоле — Брукпин: У Америци не постоји заштитина отказа. На Бадње вече отпуштен је отац ове деце, и сада је припуђсн да их шаље у просјачење. ра... Људн улаае. Један по један. Они последњи у реду нису се још ни покренули у месту. а из Фабрике преко гласноговорника, јављају да су сва места већ попуљена... И. долази ло протеста, до гужве, а онда — јуриша полиција... Оузни гас и гумене палице полнцајаца успостављају ред...

Река глава... Ври као у кошници... Протестни митинг. Рузвелтов „Њу Дил" није наишао на велико одушевљење меку радншшма. Сутрадан — штрајк!... Штрајкачи се забарикадирали по фабрикама и неће да изићу. „Штрајкбрехери", потпомогпути полицијом покушавају да продру у фабричне зграде. И опет сузне бомбе, палице, чак и револвери... А радио. плакати, статистика, ли-

ј ||ио сам и ја у АмбРИДи... У тој земљи свих могућних немо?УЕнОсти и најневероватнијих супротности. Видео сам Америку Ту земл.у влата. милијардера и гангстера: земљу облакодера и уџерица од канти за петролеј — у којима станује живи човек! Обишао сам ту земљу, ва коју кажу да је заточншс слободе, у колој је више него игде другде дато слободе човеку — да угњетава човека. Земљу у којој је свакоме допуштено да искористи своје знање и вештпну да би преварио друге... На једиој страни је сјај, палате. раскош, скоро фантастичне удобности и ва најбујнију машту, нас с других континената — а на другој: беда, беспсслица. или животарење далеко од живота, скученост и прљавштина и пропаст радничких четврти. У земљи у којој је поникла изрека: „Време је новап". у огромној кошници. ва коју сваки просечан човек верује да се све жури. или боље речено: где се тражи неуморан рад од оних који су еапослени — ипак постоје чете. батаљоии. дуги низови, читаве легије пезапослених који опседају врата Фабрика, или крстаре с једпог краја највеће демократије својт на други ношепи надом. илузијом, да ће „тамо негде" добити место. могућност зараде, хлеб насушни...

Отароме Форду, који је заробио хиљаде л.уде да би се у његовим аутомобилима возили милиони целога света, потребно је неколико стотина радника вшле да би „бесконачне врппе" своје производље повећао два или три пута ... Идућег дана у свим великпм америчким листовпма крупним слови-

ма, у наслову, на првој страни, писаЈ јј да Фордове Фабрике у Детроиту траже дваДесб? ДО тридесет хнљада радника да би повећале прбЦ9Р0Д.њ^и, И са свнх страна пространих Сједињених Држава Америке почели су да пристизку радници. Још далеко пре свитања (још кад је искуцала поноћ) почео је да се ниже ред, бесконачно дуги ред. Црни, бели људи. мелези стекли се ту и чекају. И грабе да што пре ухвате место... Река радника, жељних хлеба. расте... Најзад се капија Фабрике — отва-

Г Доле — Вир5п>г гувернера државе Њујорк: — Рузвелт који је и сам заувимао ту фотељу, раз.махује рскламном трубом у корист свог старог пријатеља, јеврејина Лемана.

стови, говоре о успеху, о смањењу невапослености... На свим важнијим, или још бол>е на свим водећим положајима у Оједињеним Државама седе људи претседника Рузвелта. Његов огромап пропагандни апарат управља јавним мњењем. Али, Рузвелт се не задовољава само тиме. Често се догаћа да и он лично узме учешће на неком нарочито важном .збору ... Да буде спгурнији... Када је био биран гувернер државе Њујорк, чију је фотељу и он заузимао у своје време, Рузвелт је лично размахивао рекламном трубом у корист свог пријател.а, кандидата. Лемапа. иначе јеврејина. Резултат је, разуме се био тај што је Леман изабран и отзда па све до данас седи па положају претседника државе Њујорк. Дакле ннје никаква случајност што у Њујорку има највише јевреја у целој Западној Хемисфери ...

Видео сам у Америци многобројпе величанствепе споменике, подигнуте изгинулим Америкалцима У прошлом