Коло

19.

~\Ј низу многих покушаја да се Сри" ски народ врати националном духу, сматрам да би 8а нашу жену било врло корисно када би јој се пружила могућност да и опа својим радом учествује у овпм напорима. Једап од најпогоднијих и најзанимљивијих начина на која би Српкиња могла да изрази своја нациопална схватака и жељу за стварањем, свакако је покушај ствараља наше моде. Начин одевања, украшавање и намештан>е станова, и све друге ствари где је мода главни фактор, треба изразити у сопственом народном духу. До рата наше даме нису могле да ђамисле ни једну своју тоалету која не би имала, ма и најмањи детаљ, неж.ог модела Лисиен Лелола, Мажи Руф или Нине Ричи; помодарке су жуновале стране модне журнале, са-

1) Модел — Вечерња хаљина. Иабрана хаљина од лаке материје боје слоноваче. Појас и болеро рађени су у истим мотивима металним концем.

тима их прелиставале да би нашле неку фантастичну новину, примиле је и на следећем журу или чајалки приказале своју елеганцију и ексцентричност, тојест примање за лепо и добро свега што је страно. Не желим овим да потцењујем страну моду. Напротив: бечка мода например могла је да послужи нашој дами за углед сво-Јпм једаоставношћу и практичном страном. <5на мозсе се рећи чак и класична, може се прнлагодити нашим материјалним приликама дакле штедљивости. Али, паша предратна жена пије била скромна, није желела да буде штедљива. Желела је напротив увек да буде вапаженија од осталих. Зато није бирала пачмп којим би се птто више истакла. Фантастичнн кројеви. често неукусне или бар упадљнве боје лоше кјмонндгије. Све то ннје одговарало д./х-' срнске жене. Али можда баш вато, наша жена бирала је све те пачште д-1 буде вапажепа, да тто више буде изнан средине у којој живи. И нажалост, бага такав дух — супротал духу праве Сртшље — очигледпо је импо највнше успеха у друштву. Можда је тај успех био пчивидан или несталан, али ма какчв да Зе бно. жене су нпак ишле за њпм сдмо да би се истакле ,.ТПит»". ивпад колепа кратка сукња. набраптт. п на рамепима претерано издпгнут;т рукпвн . ппн вечерље хаљине без икаквих попамепииа. дају утисак гардеробе једне лутке из излота радље дечјиу играчака. али без ови? детаља наттта дама пије могла ла вамисли свој пачин одеваља. Сматрала. је за изузетну чпст ако јр могла неком затпттересовпном да пчгпвори да је кро' хшмт.те модел — Пату, џепови — Ричл, по-

јас — Лелон, ципеле модел — Ллндч Дарнел из Филма „Заводнице", Фрнзура ала Марлен Дитрлх итд, Какза срећа! Ова дама је имала »иадћности да оствари једал тако „савршги ансамбл" од чувених имена. Друге јој завиде. Али овеједно: и оне ће сутра кренути у. потеру за најновијим журналима и са нотесом и писаљком у руци обићиће холове биоскопских дворала и прецртаће нажљиво интересантне моделе. Не љутимо се кад неко копнра стране моделе. Али, и увек али, љутимо се што од страних модела ннје узето нешто што је у складу са скромношћу, достојанством и величином духа једне српске жене, већ само оно што му се противи. Запгго Српкиња ннје нзабрала једнсставност и скромност бечког модела, користила домаћу текстилну производњу, као Италијанка, или примелнла народне мотиве на савременим моделима као грчка жена? До рата, нашој жени скроман модел пије падао у. очи, домаће ткалине биле су и сувише грубе за њену „префињеност" а у националне мотиве није се „баш много разумела", или је за њих било потребно „много вромена". шш је народни вез био и сувише „сељачки". Али је дошао рат. Нестало је тканина и материја без којих се „мода" не може ни замислити. Опо што је остало прескупо је. А што је главно нема модних журнала са ексцептричнпм моделима, нема најновијих слика Филмских глумица, и нестало је „чајапки" — а дошла штедња електричног осветлеља, забрањено картаље и — ограничеио време кретања. Свакодневне бриге, оскудица у многим предметима и скупоћа натерале су нашу жену да трезвеније мисли о себи, свом позиву. свом достојанству. Већина жена дошла је после рата до горког сазнаља да је пре заиста живела много внше за друштво у коме се кретала. но за себе. Миога жена је увидела своје грсшке и потралсила пачин да се врати животу који јој приличи. Жена је главни покретач моде. Љој треба долустити да ствара.

2) Модсл — Поподневна хаљина од угасите материје. Шљокицама или перлама изведене су имитације јелека и прегаче као и рад на појасц. Српска жена има много смисла за лепоту, практичност и елеганцију. Она ће умети да пронађе лепе класичне нанионалне мотиве и да их прилагоди данашњим захтевима моде. Народна ношља треба да буде узор првим модеЈрма наше моде. Касније се постепело модели могу удаљити од

ће да замени просте геометристе облике, мање или више фадтастичне шаре, које су јој досад служиле за украс, богатим, складним и разноврспим иародним везовима. Можда ће бити и потребно више труда и времена за примену једног националног мотива, али ће зато бити савршен ручни рад кроз који ће наша жена упознати сву лепоту и богатство народпих тековина. што јој је, вероватно, до сада било непознато. Иванка Леко учепица VIII разреда гим.

3) Модел — Хаљина од угасите матгрије. Леђа су целом дужином плисирапа. Предњи део )е украшеп једнобојним везом који оставља утисак прсгаче и јелека. Око врата хаљина је набрана, док видан поруб оцртава ивицу јелека.

прр.ог узора — народне ношње. али то тек онда када већ буде јасно одриђеп правац нашој моди. када тај праваи буде већ носио чисто наШе обележје. Примена наших националних, шнром целог света већ познатнх п иризнатих мотива, неће'бити тешка, кад се узме у обзир да, је свака мдда ностала баш из тих народних шара сопственог укуса и слободне композинијо . Ми већ имамо то преимућетво да наши народни мотиви и другим земљама, служе као узорци ретке лепоте, савршене складности и идеалне композпције боја. Неће бити тешко пронаћи одговарајући модел или мотев . јер је српска народна ношња тпко пуна разноврсностн и пружа неогр.аничене могућности избора према личном укусу. Послератна дама моћи

4) Модел — Сукња је од тамно-зелепог штофа украшена попречним порупчићима. смеђом кожом у виду прегаче. Широки жакет је од смеђег крзпа. кратке длаке. рукави од исте материје које и сукња. Џепови на жакету и широки појас израђени су у босанском везу од смеђе коже (иао на сукњи) блуза је у некоз пастелној боји. (Модели: Иванка Леко)

Перје оттет у лгоди

Шешир « сасвим слабом клошу од загасито мрког филца са оригиналном гарнитуром од перја. (Мо дел Хорн)