Коло

која има свега 21 војника!

ки грађашш може Једпог дана да постане дсгент и олда лема лраиа да напусти републику ни за јодан трелутак. У Средњем веку Сан Марино је имао и своју војску, малу али јаку. Док су друге државе у свету повећавале број војиика, овде је он смањиван. Најзад је решено да сваки регент мора да набави неко оружје за одбрану. И оружја је било доста, али војника мало,... Зато су увек најмљивапи странци. Најмљенике је нредводио прво капетан милиције, а касније заповедник, један од грађаиа. Сви грађани мора да служе извесно време војсцу. Данас републиканска гарда има свега 21 војника. Наоружање се са-

стоји из пушака. сабаља и „артиљорије" ; коју сачињавају два старомодна тона из 1905 годипе. Данас ти тонови још пуцају. али само за време сввчаности, за увесељавање грађаиа. Службу око топова врши шест људи... У овом рату не учествује ниједан грађанвн Сан Марина. Република има своју болницу гдв сј ; и сиромашни и богати лече бесплатно. Лекари не узимају хонораре. Порези Су мали. Веом.а срећно и задовољно граћаии Сан Марина живе, својим одвојеннм животом. Они су захвални својим регентима што чувају љубомогно неутралност и слободу репуомшге, јср знају да ће тако сачекати лепу будућност... . Ј. 0.

ца се простпре на 64 квадратна километара а има 14.000 становника. Минијатурпа државица неколико пута била је у опасности. Године 1556 Папа Павле Четврти покушао је да присаједини ратикану ову републику, али није успео. Доцније Наполеон склапа пакт са Сан Марипом. Нарочити изасланик примљен је са великим почастима. Наполеоп је иудио републици оружје, храну и нове територије, али мудри грађани то одбијају примајући само — жито ... Та умереност спасла је доцније опстанак републике. јер је Метерних на Вечком конгресу 1815 године имао у виду њено лојално држање. * Борећи се и сама за опстанак, република Сан Марино никад није заборавила да пружи уточиште људима који беже да спасу главу. Многи истакнути политичари склањали су се у малу републику. Најпознатији од свих био је Гарибалди, који је бежећи пред папском војском са 140 својих приврженика дошао да потражи тамо одмора и заштиту. С љим је стигла и његова жена Анита, која је ту и умрла, не дочскавши срећу да и својим очлма види уједињење Италије. * У свету се мало говори о Сан Марину. Једино кад се бира нови регент или капетаии републике. Они се бирају но уставу из 1600 годиие. Највећу власт имају старепшне породица. Године 1906 отворен је савет шездесеторипе. Извршпу власт имају девет саветника и два регеита. изабран.и из савета шездесеторипе на шсст месеци. На дузкност ступају првог априла и нрвог октобра. У послу их помажу два државна секретара који се брину за унутрашње и спољне послове и за (Ј|инансијске промене. Кад уђете у Сан Марино више нисте на италијанској територији. На граници вас не дочекује ни цариник ни жандарм. Серпентинама се пењете према, високим оштрим стенама. чији је највиШи врх висок 749 метара. На вратима вас увек дочека неко од граћана, спреман да вас одведе у једипи хотел „Титап". Гостију има ретко. Пасош, вам не треба. довољно је да се упишете у хотелску књигу. Брава. на вратима пе 'ради: није ни потребно. ..Није обичај да се врата закључавају" казаће вам портир. Обилазак републике право је уживапе. Уским, каменим степеницама долазн се на зидине. Зуб. времена је ту још немоћан. Над провалијом од неколико стотина метара ова утврђења пркосе облапима. У дубини. доле у граду налази се футбалско игралиште. Тамо дена играју и трче. Док доле грми од граје. горе је тишина достојна орловог гнезда. Стиже се пред велику. гвоздепу капију на којој пише: „Забрањеи улазак публипи." То је затвор, ма да су врата пгнром отворена. У ћелијама нема пикога. Република је једииа држава на свету, где је криминал потпупо — непознат. Затвор се већ годинама не закључава. Последњи пут био је у затвору један човек који се усудио да тражи грубо милостиљу од неких гостију. У средини државице. на тргу. лиже се лепа грађевииа Палапо Публико. која је. уствари, резиденција двојице регената. На улазу су републикански гардисти. У пролазу кроз дворац можете видети велику. свечану салу у којој се одржава конгрес. У дну је престо регената. Изнад престола налази се платио са сликом Светог Марина. На седиштима регената латинским словима пише: „Иајвиши у савбту слободних", У грбу републике и данас стоји с правом реч ..Либерта". Насупрот престолу нала.зи се као символ породице лепо, оригдиалио огљиште. Обичаји су овде врло лепи. Сваки граћалин може да буде примљен код рогената. Примање је четвртком. Сва-

ХЈ еодиГрава.ње футбалских утакмица допринело је миого развоју осталих спортова. Футбалска публика, која се интересовала само за Футбал, у недо-статку ногометних утакмица, нспољила је интересова.ње и за остале спортове. Отуда да је свако спортско такмичеље последљих недеља посећепо, толико да за све није било улазница. Пре две недеље преко хиљаду љубитеља боксерског спорта пиоу могли да уђу у салу Радннчке коморе. Прошле недеље многи су се вратили са Ташмајдана. јср за њих није било улазница. Све то показује да је интересоваље за спортска такмичења код нас веома порасло. Уметиичко клизање на леду је један од најлепших спортова. Ро.нпје смо видели у Београду иеколико веома успелих такмичења, уз учешће познатих немачких и мађарских клизачица и клизача. Гостовање Карла ШеФера претставља свакако један од најлегштих спортскнх догађаја у Београду. Али једпо, чисто домаће такмичеае

у уметничком клизању на леду, још нггје ггриређено код Нас. Учиљено је тек прошле недеље на клизалипгту БТК-а. И потнуно је успело. Показало се да се наша омладина заиптересовала и за овај леп спорт и да је за кратко времо постигла знатан нанредак. С обзиром да је уметггичко клизање код нас почело да се гаји тек од сксра. младе клизачице и клизачи потпуно су задовољили публику својим зиањем. Неки од њих имају врло много талента и ако наставе да вежбају марљиво, развиће се у изванредне клизаче. Нарочито су запажене госпођице Ронг. Петровић. Маринковнћ и Станојевић, које су са успехом извеле своје тачке. Од дечака истакли су се нарочито Ивковггћ. Новаковић и Бапгић. а међу сениорима Милкић и Радојковић. У току ове зимске сезоне БТК намерава да организује још неколико сличних такмичења, гпто ће свакако допринети развоју и ггопуларности уметничког клизања на леду.

Данас многи жуде за једним таким месгашцем где се човек може мнрно одморити, не водећи рачуна о рату, ситуацији, о авиоиима, о тенковима и другим чудима ратне технигсе. Свет је захватио ратни пожар, и скоро цео постао је поприште. Па иггак. у Европи постоји једна државнца које се ама баш ништа не тиче што на све стране грме топови. Ратиа олуја не узнемирава њене становнике. Грађани живе у слози и љубави, гледају своје послове, а догађаје у чзвету. препричавају увече, поред топле ггећи.... Реч је о најмањој државици на свету, нозависиој републици Сан Мариио... * Саа Марино, налази се у срцу Италије, на обалама Јадранског Мора. То је стара државица, пуна чудних сунротности. Историја вели да је ту државицу основао Далматинац по имеиу Марино. Он је, кажу, нобегао тамо да би се спасао од Диоклецијановог терора. Мсђутим, то је доста нејасло. Неки причају да је име државице такво зато што је Маригго дошао с мора (маре) и остао у Риминиу, тражећи и;ла као каменопезап. Прво Мариново скровиште био ј« један каменолон на брду Титан. Временом се ту створило и читаво мало насеље, које је узело име свог оснивача. Пуиих шест векова становници су живели од сточаретва и земљорадње. Сан Марино постаје утврђење оног дагга гсад су запретиле најезде Сарацепа. Нормана и других завојсвачк-их народа. А кад је средшгом тринаестог века проглашопа и република, добио је политички значај. Околне лржавице увиђају да је Марино нова република јака и напредна и отимају се за његго пријатељство. Држави

(Оннмак: 0. Грдијан)

IX МЕМОШАМ Станислав Бинички Чнкз-Сташа

У БеограДу је 14 фебруара 1942 годнне преминуо Станислав Бинички шш познати комггозитор. Бшгички је у току свог дугог гогодног живота био врло омнљена фигура у нашем уметш1чк0м свету, а и остали Београђани су га необично волели. Станислав Бипички је комггоновао прву нашу оперу „На уранку" и безброј наших песама. Родно се 27 јула 1872 године у селу •1асггци, и сигг је наше грудеј. Био је врло агилан. Тако је био и међу осниг.ачима ггаше ггрве музичке школе „Станковић". Исто тако осповао је мрви српски симфонијски оркестар. Н>егово Име је код нас везано за прве почетке чнсто српске композиторске уметпости Али и као човека наши умотнгши и публика још дуго ће га се сећати.