Коло

6

вени вековни страх који је генерацијама прблазио с кодена на колено истраживата лебдео је у њиховим мислим :а, док су се Индијанци одмарали на веслима, окружени зачараном нравникОм реке и џунгле која се простирала око н. их. Џунгла је била тиха и нема јер је било доба кратког екваториалиог сутона, као да уадржаним дахом очекује нагли прелаз у ноћ, која ће је убрзо завити у свој ненрозиран плашт... Оба бела човека били су чланови Икдиано Сервиса. Одлазили су на нов положај, иапред у девичанску џунглу... — Веслаш четири миље да би одмакао свега пола миље од места са којег си кренуо. Таква је Амазоиа. Упорна. Поставља препреке и замке на сваком кораку... Млади Бразилијанац је ућутао. Замишљено је посматрао обалу која је промицала поред. њих. Амазона их је упорно враћала натраг... — Ипак смо имали среће да пронађемо релативно чисти део реке, Раул, — одговорио је његов друг Филозофски. — Напред. Напред, увеклапред ... Морамо увек дубље и ЈЈубл.е у џунглу... И сам знаш ону стару пословицу — „Ко год окуси сок асаие неће остати миран у својој кући" ... — Знам... Узалуд је да се опиремо ономе што је много јаче ол нас... Обсјица смо можда исувише често окушали сок асаие .. ! Заћутали су. Кроз мисли, обојице као да су у исто време пролазиле дциче о го.збама Џуринариа, који својим боговнма жртвуЈу најлепше девМке свога племена дајући им сТраИигН отров. Док оне умиру у најгрозНи.шм мукама, цело племе, опијено Од алкохола у којем су помешане самлепепе кости њихових предака — „Јер бо&е је наћи се у утроби пријатеља нето ли рептила или инсеката" — дивљв скаче око виховог одра ... — Аему, аему! — на Тупи диалект/. — Другови. ваша браћа долазе у миру доносећи дарове мира... Биљке разбојници МећУ биљкама постоји око 400 различитих врста које се хране, као и многе животиње, — месом. Оне су, што је најинтересантније, одличаи ловци и прави су мајстори у налажењу своје хране. Многе од њих одлично су прилагођене на Овај начин живота и имају специалне органе за хватаЈве плена, који се, најч.ешће, састоји од инсеката. Код две .тропске биљке, Дарлингтоније .и Сарацеиије, лишће је претворено^ у. нарочите клоике које личе на вршке за хватање риба. Каткад за лов служе нарочито преиначени листови који личе на лулу, на чијем се дпу надази снециална течност. УНутрашњост ових преиначених листова покривена је дугачким длакама које су окренуте нанизке. Када кроз отвор упадне птица. инсект или чак и мшп, и поред свих нацора немогуће им је да се избаве из ове живе клопке! Ове жртве брзо се ; удаве у течности коЗа се налазц на дну, н биљка их (зварк. Биљка Днонеа има нарочите органе за хватање инсеката. То су наставци на лншћу, које има облик отворене књиге. Обе лиске носе са унутрашиЈв стране ситне бодље. Ако иНсект, који је пао на лист, додирне једну од ових .бодљи лист се склаиа, уловљена лсивотиња се. брзо угуши, а билжа упије све растворл>ипе састојке, па се, пошто је плен Стварен. поново отвара. На влажинм ливадама и тресавама високих планина Србије расте једна оваква инсективорна биљка. — росуља. На горњој страни њеног лишћа налази се једна лепљива течност коју луче нарочите жљезде; ових жље-> зда има највише по ободу листа. Када се неки инсект спусти на лист. за.» лепи се као на леику за муве, и уколико више покушава да се ослободи, утолико вкше ,се прилепљује, нарочито када се приблизки лисном ободу. Када инсект угине,. лист почиње да се повија и потпуно га обухвата. ТТд,што је ипсект поједен. лист се поново исправља и чека нови лов. У тропским крајевима постоје многе изванредно интересантне врсте нисектворних биљака са бизарним и чудним апаратима за ловљење чак и крупних инсеката.

од живих боја колибриа који немирно лебде око њених цветова: мајмуни поверљиво чаврљају; итине звилсде а рибе као сребрне стреле искачу из воде за пленом .. Али сунце се појавн и намршти на

У жнлама белих људи у чамну текла је крв многих народа, далеких. незнаних предака. пионира повезаних заједничком борбом против пасивног. застрашујућег отнора природе. Осећај тајанствене нримитивности. скри-

до јсдино занимање, и да постану корисни чланови Сједињених Држава Бразилије. Разуме се да ово траје страховито дуго, и да треба да се савладају огромне тешкоће скопчане с безброј онасности. Али, упркос свему томе. сваке голино велике површине дотада непроходне џунгле ослободе се мбре опасности ратних банди и отровних стрела. Мирољубивост и радиност ухвате корена тамо где су ти појмови дотада били непознати. Упоредосњима, наука ступа. у борбу с Долештинама које шире отровни инсекти, а које су можда биле још већа црепрека напретку него ли сама дивљина и непроходНост џунгле. Хутро на Амазону, пре него што сунце осуши и спржи зеленило и тбије м у зКиврт или.. см рад. :мочвара почне да се испарава и лебди као густа копрена у ваздуху, као да у себи Садрвки: -сву лепоту и живост боја свнх пролећа на .свету. Небо је насмсјано плаве боје: трава, шумско биље и кише златних цветова који падају с грана „пао д'арка" блиетају се од росе која се прелива У шареним дутиним бојама. Тезкак мирис орхидеје сшија н скоро гуши ,опрјношћу; бела магнолиа као да гори

сву ову живост и радости. Небо постане бакарне боје, трава и зеленило почне да пуцкета, цвеће магнолие да вене. Мирис орхидеја изгуби се у болесном смраду испаривања трулезки; гласови шуме уједине се у један једини крештави протест... Кроз густу копрену џунгле која се као непрозиран кров наднела над реку пробила се једна светла сунчева зрака и изненађено застала на мирној површипи воде. Огромно лишће „Викториа рећине" са чворовима светло плавог цвећа украшавало јб, УЈедно ствараЈ'ући мекану баријеру кроз коју од праисконских времена није проГпао ниједан чамац.. Сада је полако попуштала, достојанствено. скоро уздпшући, угибала се под притиском једног издубљеног чамца тераног снажНим завеслајима двојице Индијанаца. На стразкњем делу чамца седели су два бела човека под грубим заклоном од палмнног лишћа и пушили. Као на неку нему заповест ИндиЈ'анци су престали да веслају. Чамац је полако застао. Једно јупати дрво просуло је кишу цветова као сјајне сузе. Обавио их је плашт прансконскр тишине...

ј ,громне, нецроходне џунгле Браззлије још увек љубоморно чувају своје тајне од очију белих људи. ниховим дубинама живе племена која још нису ни видела белог човека. до којнх није успела да допре чак ни бледа сенка цнвилизацКје коју претставл,ају бели људи. Једина власт која њима влада, једина коју они признају још и сада, у двадесетом веку, веку саврш|них техничких ирсИалазака, веку којЈ? често с поносом назива себе „машинским веком", власт је њихових пле.ченских врачева и паганских богова... Да би истражила и скинула вео Тајне са огромног зеленог пакла Мата Гроса, бразилијанска влада је створила организацију звану „Индиало Сервисо" са џиновским задатком да на мирољубив начин шире власт и цивилизатшЈУ и придобију многобројла индијанска племена људолсдера и ловаца на главе, чије је ловиште Амазона и густа мрезка њених притора. Сваки члан Сервиса до^ије комад ђемљишта'на крајњој ивици цивиливације. Тамо он оеби подигне колибу * внсоко у врху највишег дрвета нлатформу са које свако вече. када ее приближи ноћ и замре крештање мајмуна и папагаја и урликање јагуара и хвдена. помоћу мегафона шаље своју поруку мирољубивости и пријатељства у дрхтаву тншину црне ноћи џунгле. Понекад, певају или свирају на виолини да би измамили урођенике из њихових скровишта. Радознали дивљаци долазе да пропаћу и виде ову необнчну нову птицу и наилазе на даров.е који као изненадан нлод висе са дрвећа. Док се Индијаппи радују ђинћувама и огледалцима један' глас високо изнад њихових глава говори им о доласку белих људи и њиховом пријатељству према својој индијанској браћи ... — Аему, аему! — на Тупи диалекЈ"У. — Другови, ваша браћа долазе и у миру доносећи дарове мира... Иснрва бојажљиви и неповерљиви 'Индијанни крадом односе дарове, али доцпнје пос/гану толико поверљиви да отворено долазе и евентуално прнме дарове из руку којима припада глас — који се као неким чудом материализовао и претворио у белог човека. Овом тактиком неустрашНвн чланови Сервиса придобијају племена днвљака кој'и се налазе на најнижем ступљу прнмнтивног живота. УспеваЈу да нх умпре и олврате од непрестаног слепог ратовања које им је би-