Коло

Жаука и ђОТШОИОбА РЕНТГЕНСКИ ФИЛМ ници у Вону, у Немачкој, сним® Хируршкој универзитетској шљен јв пре неволико година, први рентгенски Филм. То је био један од великих успеха који је отворио ново поље рада за научно образовање народа и у исто време за нова научна испитивања. Главни проблем који јв нри том требало решити била је конструкција нарочитог апарата за спимање, пошто св Рентгенови зрапд нв преламају као обични светлосни зраии. Рентгенски филм изванредно је интеросантал за свакога. Уместо људи у овом филму играју живи костури. Од одела које човек носи, види се по које метално дугме, наочари, табажера итд. На платну се могу пратити у пајфинијим детаљима скоро сви покрети скелетног система и носматратк рад и однос појединих костију. Али је рентгенски филм веома аначајан н ва медицинску науку, пошто се помоћу н>ега могу пратити све појединости у раду разних органа кроа дуже време. Осим тога, рентгенски Филм незаменљив је за наставу, нарочито из анатомије. ПОДМЛАЂИВАЊЕ БИЉАКА подмлађивању људи и животиља много је нисано пре рата. Некж успеси чак су н преувеличавани, ма да су резултати већине метода још увелико сумњиви. 0 успешним подмлађиваљима биљака гововдло се међутим врло мало, иако су на овомв пољу заиста ностигагути врупни ревултати. У најпростијем случају, подмлађивање биљака врши се на овај начин. Слично тражсфузији крви, старим н изнемоглим биљкама, даје се трансфузија биљног сока. Крај старе биљкв носади се или пресади млада биљка исте врсте, па се затим савије и накалеми на старо дрво, на неку њепу грану итд. На тај начин знатпа количина младог и бујног биљног сока струји у стару биљку, услед чега она почиње да се опоравља, добија нове гране, озелени, и чак почиње да раћа. Овом методом спасено је више старих историјских дрвета која су била на путу да се сасвим осуше, а нодмлаћена су и нека стабла за која се сматрало да им уопште нема лека. Разуме се, и овај начин подмлађивања не може се вршити у свима случајевима. АВИОНИ БОМБАРДУЈУ ОБЛАКЕ јјРрад стално причињава велике ште■ те усевима, а од њега нарочито могу настрадати виногради. У многим виноградарским крајевима од давнина св употребљавају топови за растурањв олујних и градоносних облака. У неким крајевима Југозападне Европв употреблзавана је и права артилерија, ма да резултати нису били нарочито повољни. Тек када су метеоролози добро упознали мехагшзам стварања олујних облака који дају град, могло се већ приступити са више успеха борби против града. Овакви облаци постају кондензацијом водене паре која почиње у основи облака, па се затим наставља и у горњем његовом делу. У самом облаку настаје, услед тога, вртложно кретање које се врши око једне замишљене хоризонталне осовине. Кондезована водена пара у своме кретању навише, долази до облака циростратуса који су препуни иглица леда. Она се ту смрзава, пада наниже у облику финог, ситног града, улази у облак и у витложно кретање, гдв се око ових зрна нахватају нови слојеви леда, услед чега она постају све већа, па затим падају на земљу. Овакви облаци растурају се у последње време бомбардовањем из авиона, и то специалним бомбама са веома јаким експлозивом. На тај начин прекида се вртложно кретање и онемОгућује стварање града, пошто св услед јаких експлозија потпуно разбија и прекида вртложно кретање.

Лево — Мотор к еотов и после свих могућих испитивања модерие технике моџтира се. у бескрајној врпии. на авион.

Горе — Испитивање појединих делова мотора врше се у безваздушном просторп. То зе једна од хиља• ду варијапата испитивања рада мотора Ју 88.

^!!§нате ли колико један модерни авионскн мотор мора да да од себе? И то један мотор немачког борбеног авиона који Је у овом рату показао толнке успехе? Свакако ниств аналн да тај мотор, мотор авиона Јуно има 132.000 обрта на час, то јест 2200 у минуту, 37 у секунду. У великој висини где је ваздух редак д-ај се притисак у авиону повећава Лолико да се број обрта пење на 1,501.500 обрта на час, то јеот на 417 обрта у секунду. То су бројеви које наш разум тешко може да схвати. Зато је сасвим разумљиво да онв многобројне хиљаде делова које сачигваг.ају мотор морају бити до најситнијег шрафчића најтачиије испитани. Сви ти делови морају бити до десеЕгог и стотог дела милиметра тачно иараћени. Сваки шраф мора тачно да пристаје на своје место, без клаћења и померања. Споредно је при том да ли ће авион да лети у АФршш при '40—50 степени врућине или у Русији гдс на 0.000 метара висшге влада хладиоћа од 40—50 степени испод нулв. Сваки део има да буде израђен тахо да има минимум тежиие, а максимум шдржљивости. Само тако се могло и да постигаге да један мотор од 1200 жоњских снага није тежи од 630 килограма! Једна ретка слика: на рентгенском снимку, под лупом, проЗупчаници се ио- нађена је грешка V одливу. Такав део се одмах одбацује. питују нарочитил ј . , г апаратима великд ј тачности. (1Го1оз: Ве1§гас1ег ВГМа§еп4иг)