Коло

ПИШЕ : В ч ХХР И^С.И ЈАДЕС;

к — Незнам шта се самном дешавало само сам осећала да нисам довољно јака да се удам аа оног кога не волим. Ово нисмо вашег сииа одвратило ме је од непромишљеног корака — рекох и пружих га старцу. Он поче да га чита полугласно: Мила моја Бебо. данас сам стигао из Америке у Италију. Вратио сам се јер ми је живот без тебе безначајан и празан. Ако наша љубав ничим није помућена онда доћи авионом одмах. Венчаћемо се у Италији. Шаљем ти чек за путне трошкове. Својим доласком даказаћеш да ме још увек волиш.

Воли те н чека твој — Мића!" — Из овог писма видим да му нисте ништа јавили о мојој веридби. Зашто сте то прећутали? Старац ме погледа у очи. — Осећао сам да га нећете оставити. — И нисте се преваршш. одговорила сам. Он обриса сузе, загрли ме и пољуби искрено и рече ми: — Ваша будућност дете моје, гради се на чврстом темељу љубави ! .. После неколико сати авион је мирно пловио пут Италије с једним срећним. пресрећним бићем ...

истои и ш а

ВОДЕНИЧАР Д-Р ЂОКЕ Неки д-р Ђока, покрштењак, који је живео за време Кнеза Милоша, хтео је да се бави трговином те купи једну воденицу. Наврати једанпут кнез Милош, те га упита:

— А што ти ова воденица не меље? — Немам воденичара, Господару! — Зашто не наћеш? — Не могу, Господару! Таман ја нађем једно паметно човек. и мислим: „Ово може да буде једло добро воденичар" а после чујем: „Њега узеа Господар за советник!"

СПИСАН БУДАЛА Дворска будала француског краља Франсоа I, Клеман Маро. водио је но краљевој жељи списак имена свију дворјана који су напраЈвили неку глУпост и то је читао краљу. Једног дана Маро је прочитао из списка и краљево име. — Какав је то безобразлук, лудо? Зашто си мене увео у списак будала? — Вво зашто: пре неколико дана дали сте неком непознатом Абисинцу 1000 дуката да вам у Африци купи коње. Тај се неће више вратити! — А ако се о.н ипак врати? — Онда ћу вас избрисати. а њега записати! — одговорио је Маро. БАРБАРИНА Кад је Фридрих Велики изразио жељу да славна играчица Барбарина доће у Берлин, она се у почетку опирала томе наводећи разне разлоге само да избегне тај високи позив. Тек када је краљ преузео нарочите мере. допутовала је славна Барбарина у Берлин.

ИЗ СТАРОГ АЛБУМА

— Лекар је дошао, рече слуга. Али Вернер заповедничким гласом рече слузи: — Идите и кажите г. доктору да никог не могу да примим, јер сам болестан. г ЈЕДИНА ЖЕЉА Славни војсковођа Александар Велики, желећи да истакне евоју моћ, пришио је једном приликом грчком Јилозофу Диогену и понудио му, да зажели што хоће, па ће му жеља бити испуњена. Познати фнлозоф, који је мирно седео на сунцу уживајући _у његовим топлим зрацима, а којему је Александар евојим доласком заклонио сунце, одговорио је: — Скдоии ми се са суица! •

ЧАСТ

Једтгом је Молијер у своме авању краљевског дворског собара морао заједно са једним племићем да размести краљеву постељу. Племићу је било испод части да има као колегу Молијера, и изјавио је да не жели да врши дужност заједно са једним комедиографом. Белок, који је тој ружној сцени присуствовао, замолио је тада великог комедиографа да му укаже ту част да № размести с њиме краљеву постељу.

НЕ МОЖЕ ДА ПРИМА

Познати чески драмски писац Вернер разболи се једном. Један од његових пријатеља, који се забринуо за његово здравље, оде и посла лекара на своју руку. Кад је дошао лекар, слуга га пријави Вернеру.

вића. Стајаће ми на расиоложењу луксузна вила аутомобил, послуга, крана и скупопени породични накит. Нећу више бити скромна секретарица у приватном предузећу које не располаже богзна каквим капиталом.

Јутвос су ми и шеф и цео персонал пожелели много среће и предали ми поклон. И тај пакет стоји тужно предамном као последњи акорд моје прошлости... Носач је нервозно стајао у соби и опомињао ме: _Ако не пожурите отићи ће вам воз". Пајзад је све било спремно. Предала сам му кофере и објаснила на ком колосеку да ме сачека. На вратима моје собе појавила се моја газдарица с једним писмом У РУДИ. „Вероватно још једна честистка". рече ми и спусти писмо у моју ручну торбицу. Пружила сам јој кључ, и обећала да ћу је посетити чим будем дошла С пута са својим мужем. Била сам јој искрено захвална на лепим годинама проведеним у њеном дому где сам се осећала као код : својих најближих, без којих сам остала још, у раној младости. На самој стаиици исплаћујући носача приметих у торГшци иисмо. 1>ило је писано познатим ми рукописом Обузело ме чудно осећање, Дрхтавом ружом отворила сам писмо, Шта може да ми пише Мића после тако дугог времена? Читајући писмо мора да сам изгледала ужасно. јер ми приђе носач и рече: -г Вама, госпођине изгледа да је позлило. Зар не можете ваш пут да одложите? Да одложим пут то је искључено сад је већ и сувише доцкан за одлагање. Али ипак, можда сте у праву, Узео је поново ствари и, неколико тренутака донније седела сам у колима. Шоферу сам дала адресу канцеларије. Кад смо кренули, гласно сам вајецала: „Волим га и никог више не бих могла да волим као њега!" У томе судбоносном часу то ми је једино било јасно. Такси је најзад приспео. Узлетела сам уз степенице и одједном се нашла у канпеларији свог шефа. Знала сам да ћу га затећи ... Старац ме кроз наочаре вачућено погледа. — Зар нисте отнутовали Шта се десило. забога ? !...

Упркос свему, Фридрих Велики поздравио је при доласку врло уљудно, али је ипак, истина мало увијено, опоменуо: — Мадам, ако сам вас позвао у Бер. лин, то сам учинио у жељи да ми нешто одиграте из вашег репертоара Али због тога ви немате права да играте по мом — носу!

ацила сам брз ноглед на часовник. Дванаест је откуцало ... Грозничавом брзином сам почела да пакујем своје ствари. Сутра, ујутро, требало је да буде моје венчање. Све је било спремно. У последњем коферу снаковала сам пажљиво своју ваздушасту венчаницу. венан. беле свилене ципеле и све остало. Од сутра бићу жена богаташа др. Петка Петко-