Коло

(8) — Шта треба да зиачи померање казаљке? :—• Чулно питаље! !— Алиби? ■— Још чудније1 — Мислите да ће вам неко веровати. — Данас нисте много нромућурал. господине Мурфи. Вероваће се госпођи Кремјо. Имате ли једиу цигарету. Он јој пружи пакло и врати јој прстен питајући: •— Откуда вам тај прстен? — Шта питате кад знате! хтела је још нешто да каже али уђе госпођа Кремјо.

— У седам пред биоскопом Мадлен! ЈВрзо дошану Алиса МурФиу. Вратарка се понова бунила. Зар она иозвала госте да је часте! То није ред! Али убрзо су се пушиле на столу три шоље и Мурфи утврди да је коњак имао одређен циљ. Јер њим је Алиса двапут допунила упола испражњену вратаркину шољу. Зашто ли је то чинила? Али поузданост Алисина надјача његову радозналост. — Имате ли што против, мама Кремјо. упита она, ако останемо још мало? Ви можете дремуцкати. А гле! Господин Бирже сад тек доће кући! Мурфи погледа напоље али није оПазио никога. — Имам једно писмо га шега! трже се задремала вратарка и хтеде да устане. — Седите, молим вас. Ја ћу му предати. Где је писмо? — Тамо. Алиса узе писмо н истрча напоље. — Јелт'е да је дивна ова мала. гоСподине Мурфи? Златно срце. Мурфи је ћутао. Алиса се ускоро Брати и поче сажаљиво. липемерно: — Господин Вирже изгледа преморен и утучен. Упропастиће се тим тумарањем од поноћи до подне. Какав је то начин живота доћи у кући у два и по сата? — Два и ио сата? Већ два и по. 1оспођице Алиса? зачуди се вратарВа н погледа на сат: Тачно два н по! — Ако вам сат тачно ради? — Као на црвви Нотр-Дам. Два и по сата! А мој посао ...? Алиса је притисну на наслоњачу: — Одморите се још неколико минута. то ће вам добро чинити. Данас је изузетан дан. Стара вратарка убрзо је васпала. Алиса седе и подви леву ногу пода се па смешкајући се посматраше Мур(Јша. Ђутећи и пушећи цигарету за иигаретом сачекаше да велика казаљка покаже да је већ ту три сата. Тада се Алиса нечујно диже и врати каћаљку на иет минута преко пола трн. Онда претури једну столицу. Госпођа Кремјо трже се. •г- Зар сам опет заспала? — Какво спавање! Ни три мину•га! смејала се Алиса. — Збиља зачуди се вратарка и поГледа на сат. Истина је. Ко би то рекао. А санала сам дугачак сан! Лекари тпрде да се дугачки догађајн преживе у сну за неколико секунди. Нисам веровала. Сад верујем. — И ја. рече Алиса. А сад хвала вам. много вам хвала, госпоћо Крем-

јо, па јој пружи руку а ватим н МурФну. , До вићења. господине! — До виђења. госпођице! одговорн МурФи . па је опда кроз прозорчић гледао док се није УДаљила. Јел'те, господине МурФи . да Јв штета за њу? А могла је да буде врасна женида. . лтг „< тТт Нико не побеже од сво]е судбн . »1 Нико ле ««»» 0,1 в™Ј б * богат ил' сиромах. Ах. мој — До вићења, госпођо КремЈО. И Ја морам да идем. Морели шеФ пете „тајне бригаде очекивао'је Кордеа. Млади чиновник УС !_ ОР Од Је Ју Д ч°е Ш п 0 ема ваљда ничега новог? упита га Морели и понуди да С6 — 6 Ништа важно. шефе, ј ^ р °<^ у шест. смотрио сам Виржеа „К Д става". пио је црну каву. — Као сваког ЈУТРа. То Је веп ра тти1Р" утврђвно У актима. .!! Јесте али нигде нисам прочитао да се он тамо преовлачи. — Пресвлачи! а _ Да. Ушао је У нрном оделу а кад је изишао био Зе у сивом и месго шешира имао је каи УХм!... промрмља Морели и сле краћег размишљаљарече: — Ништа нас не сме изнснади1н., трагаћемо даље. Пол Бирже ^ сто од сто инвалид и прима инвалиднину, то свакаво знате? К то тако велики приход и такви љу ди труде се да зараде и на другоз страни Можда се и он тако помаже? Ииспитуле даље али 8Р ®°За сад сређујем само своја запажања. . „ _ Да нема ЈОШ што? са^дног шшдића Г^нзишао ноти ^стапар. Пратио сам га у стону Изгледало Зе да се много ™ тгао 1е цигарете а мало даље купио и новине и не читајући ускоро их бапио Вио је нервозан... А во данас није нервозап? убаЦИ Модели. јер је пренагљене вакључке увек опрезно кочио. К Ј тако је, шефе. али купити иовине па их нечитане бацити. *М.Г™ У ко... »т«п — У другој ул... * ае0 Г™ во. _ Нисте се ваљда и ви ва њим во 8И ™ ? Јесам шефе .. али нисам хтео да испаднем смешал. И ако допусти^ те ја бих даљн нзвепггаЈ оставио за Д0 " Н Не ? допуштам. Корде! Ствар Зе врло важна. У истрази исиадамо често смешии. али не мари. Дакле. на сгавите што ^ вш маЛ0П ре нрећутао^ т0 што се одкосило на новин? јел'те? _ Јесте. _ Ви сте их подигли 1 Као одговор Корде извади изЈЈепа новине „Иари Соар и метну их на Морелиев сто! Велики члалак на првој страни био је уоквирен дебелим потезима плаве оловке. У сензап ^ ном тону објављено зе скоро венчање отмене и лене Глорие Враун. Јединице и наследнипе једног Јужноафри ког „Краља дијаманата" са политичарем Дипреом. Преко два ступпа и8ишла је и слика насмеЈаних вере ника. Морели је био изненаћен и бапи упитни поглед на Кордеа. — 1ако Је, шефе. одговори он. У крчми на ..атинском венцу" Алекс МурФи састао се с том истом дамом која је на слипи. — Јесте ли убећени у то? Потпуно иако ми Је то доппше пало у очи. јер сам новине прегледао тек пре једног сата. Познао сам Ја одмах. — Интересантно. рече Морели после извесног размишљања. — За сад толико. Али, по мојоЈ претпоставци, тај Мурфи није без ваедности. — Хе. хе! насмешн се Морели. Нв претерујте... Та дама... Како јој беше име? — Глориа Браун. — Никад нисам чуо то име. Дакле, она није ни прва ни последња, која пре свога венчања има да ливвидира с каквим малим пријатељем. Како било, интересантно је. Продужите тако, Ко_рде... Млади чиновник устаде, али му шеф рече: — Још нисмо готови. И ј 'а имам вама да саопштим нешто. Корде опет седе. — Новине ми оставите овде. Ви можете купити друге. А сад чујте зашто сам вас лозвао. Ево, прочитајте! и пружи му лист ружичасте хартије, кој'и је за време разговора извукао из писаћег стола. На листу је писало: „Одложено није одјЗачено". и ништа више. — То Ј 'е опет од онога истог тајанственог лица, воје ме Ј 'е. у име члана кварта, иозвало телефоном, да бн ме увукао у клопку. — У то више нема сумње. после ове претње. Зато, Корде, чувајте се. Одбаците свако узбуђивање. Хладним размишљањем стићи ћете даље. без велике опасности. До вићења! Имате ли мој незванични број? Корде потврди главом н унита: — Могу ли узети ову хартијицу? — Узмите, отиске прстију нема. То Ј 'е испитано. — Хвала, шефе! Чим остаде сам, Морели Ј 'е телефонирао уредништву „Пари Соара" и затражио везу с Нимом Лонтоном, познатим репортером за криминадне сензације. Лично га је познавао са судских претреса. где је вечито њушкао. — Хало! матори момче! поздравн га Морели. Јесте, ја сам. Реците ми како то мењате занимање а не извештавате старе пријатеље? — Да нисам у вашем рабошу, вад ме тако строго посматрате? одговорио је Лонтон. — В, во зна, може и то бити, драги Лонтоне! рече кроз смех Морели. Ви свакако знате зашто сам вас поввао? — Вама ггитпта не може измаћи, чуо се понова Лонтон. Али ја ћу вас равочарати. Ви мислите на онај чланак о лепој Леди Враун, који сам ја потписао? — Да. — Мој колега за „Светску хронику" осуствује па сам морао ја да га заменим. Али будите без бриге, то је само изузетак. Ја остајем при својој рубрици: „Из суда и полипше", само да бих вас и даље једио. Да немате што за мене. — Једно ситно убиство али без жвне, то јест није ва вас. Али ми се ипак можемо састати на по једно пиће? — И вечеру, одговори Лонтон. —Добро. Где? Код „Краљице ПеДок?" — Јест... Тачно у 21 сат, као што на вашим „позивима" гласи... — До вићења. Морели запали цигару. Вио Ј 'е врло задовољан. Мали Корде нвде глупав. Јер кад је Ним Лонтон упао у „Светску хронику", зиачи да га је ваилтересовало нешто тајанствено и необично. Тај уме да нањуши. А што је поменуо „замену колеге" ту подвалу Морели није прогутго. И он је стари лисац. * Међутим, Корде се попео на последт о*г"омне зграде „пете тајне бригаде" и ушао у одељење за маскирање. Под упутством мајстора Пикоа. чувеног вештака за маскирање, изучило је неколико момака да савршено измене свако лице. Ту су тајни полицајци могли да се преруше у свако доба, јер се радило и дању и ноћ>»

Корде је објаснио мајстору какву масву жели и већ после једнога сата нзишао је из кабине потпуно измењен. Добио је боксерски нос, а једном бравдом упадљкви подбрадак. Кад је сишао на друии спрат, где се налазила његова камцеларија, упитао је једног посилног, променивши глас: — Мо-мо-жете л' ми-ми-рећи, момогу ли го-го-ворити с чино-но-новником Кордеом? — Соба број 148. Али сад није ту. Кад се уверио да га ни војник није познао, задовољан упутио се насвоЈ посао и већ је у шест и по сати, у Влонделовој улици ушао у траг Мурфиу и идући за њим дошао пред биоскоп у седам сати. Иако Је Мурфи ргзгледао биоскопске фотографије и плакате, Кордеу је било јасно да некога очекује, што није било ретка ствар пред биосвопима. Недалеко од Мурфиа Корде је посматрао излог путничке агеитуре, пун слика дцвиих предела разних земаља. У четврт на осам приметио је да Је Мурфи постао нестрпљив. Често је загледао у сат и зверао на све стране. Изненада приће му један дечко и предаде писмо.

— Од Једне даме, рече дечво. Мурфи хтеде да му да новац али дечко одговори: — Госпоћа ме је наградила богато! поедрави учтиво и оде. Корде је хтео да га зауставн али већ је било немогуће. Мурфи је читао писмо: „Посматрају вас! Чекам вас у улици Гедо де Мореј, број 23, у васебној соби кафане. Пазите! Ову другу, приложену цедуљицу дспустите". На цедуљици, ради заваравања, пнсало је: „Нисам могла доћи. У 20 сати у „КаФе де ла Пе". Мурфи згужва цедуљицу н баци је. Дов је Корде подигао н брво је прочитао свлонивши се у улаз једне куће дотле се Мурфи већ изгубио у гомили света. Била је велика гужва, јер су се у то доба затварале радне. После четврт сата Мурфи је већ нашао Алису. Говорили су о безначајннм стварима све дов им келпер не догнесе две чаше порученог сока од лара. Кад велнер оде, Мурфи упита: — Ко ме је посматрао? — Корде из тајне полициЈе. — А откуд ти њега познајеш? — Не говорите ми „ти", господине Мурфи То је врло опасно. — Измакло ми се. — То баш не сме да буде. Питате: откуд га познајем? Па био је код мене отприлике пре шест месеци, због оне „ствари", Вечерас је био прерушен али сам га ипак познала и увидила његову намеру ... — Да баш мене нарочито прати? насмеја се Мурфи. — Па ваљда вас неће молити за допуштење. Та њушкала још непрестано траже. Уосталом Корде ће кроз некслико дана доћи опет код мене, да чује шта сам о вама сазпала. Шаставиће се)