Коло

15

'X I в

— Разуме се. грофе. Оамо треба да се венчају. — Ту и јесте тешкоћа. Јер. мећу нама буди речено. сумњам да ће госпоћа Глорија пристати на развод ... — Па и не треба да пристане. осмехпуо се ружно стари милионер. Неверство жене довољно је само по себи за развод брака. Млади гроф је поцрвенио од стида и беса. али не рече ништа. Био је уврећен и огорчен, али беспомоћан. Одакле овом старом богаташу право да тако дрско говори? Те ноћи пио је млади гроф до бесвести по париским баровима. Сутрадан тек допкан поподне свратио је у вилу код Мекферсонових. На тераси је затекао само Мекферсона. — Лоша вест, рекао је Мекферсон. Глорији није дорбо, лежи у својој соби. Пелу ноћ је имала нападе страха. Пати од Фикс идеје и сад хоће да бежи у Америку. Вас је замолила да нас пратите. Гроф Хеникштајн је одлучно одбио. Било му је већ свега доста, а највише подрећене улоге коју је играо. Ипак, кад га је Глорша позвала у своју собу, уздрхтао ле од узбућења,. Осетио је да се приближује одлучан тренутак. Глорија је лежала на отоману. покривена лаким покривачем. Липе јој је било бледо и измучено. — Добар дан. грофе. Чула сам да нећете с нама да идете? За.што. забога? — Не могу. госпоћо. одговорио је тихо. Радије ћу у Берлин да пазим на Гарагана до краја живота. — Није потребно више. грофе. Радије пратите мене у Њујорк. Зар ћете ме само тако оставити? Погледала га је заводнички и то је било довољно. Млади гроф пао је на колена поред отомана. зарио лиие у нокривач и промупао: — Ја вас и сувише волим. Глорија. и зато пе смем да будем више у вашој близини. Са жаљењем Глорија га је иежпо помиловала по коси и рекла: — Стрпљења треба имати. млади пријатељу. ГроФ Хеникшта.ш је нагло днгао главу: — Пратићу вас макар на крај света, Глорија — рекао је одлучно љубећи јој руке... XV иколина је још била у кревету, кад се њена сестра Ана појавила. — Здраво, Николина. рекла је Аиа својим пријатним мирним гласом. " — Ана! Ти? скочила је Николина и пружила обе руке сестри. Срдачно су се загрлиле и изљубиле. — Шта те је доиело у Берлин? Први пут после десет година. — Воз. Дошла сам да купим којешта за наше пнтомипе. Сестре су се радознало посматрале. — Но. слушај. Николина. па ти си се ванредно пролепшала! — Ни ти не изгледаш лоше, Ана. Поправила си се мпого. — Да. хвала богу. здрава сам. Али причај шта има ново. Николина? Како отап? — Отаи добро. само је остарио. А ново је то. да се Гараган вратио. — Знам отан ми је писао. Како изгледа. питала је Ана тобоже равнодушно. Молим вас лепо. — Дакле. вамуцкујући рече гроФ, мени је познато финансиско стање и куће Квајс ж куће Гараган. Ја сам свестан колике су тешкоће на путу тој женидби. Бићу кратак: ако се удате за Гарагана, добићете отпремнину од педесет хиљадд долара! Нижолина се грчевито осмехну: — Па ви ћете. грофе, као проводаџија да пропаднете. Не само што не тражите провизију него дајете чак и мираз, ха-ха-ха! Гроф Хеникштајн стајао је запањен. Тако као он није се ваљда од кад свет постоји још ниједан аустриски гроф бламирао. — Дакле. до виђења, грофе! Шта стојите као кип? Горе на трећем спрату станује једна удовипа са две ћерке за удају, можете и код њих добар посао да направите. ГроФ Хеникштајн рече врло прибрано и хладно: — Лако је ругати се, госпођице. Ви иећете да ме разумете, али једног дана могли бисте то да пожалите. Што се мене тиче, мени је главна ствар да помогнем госпоћи Глорији. А ваша је ствар, хоћете ли да помогнете Гарагану. — Ако то буде потребно. ја ћу се већ обрагити на вашу поштовану Фирму... — Молим вас лепо, госпођице. Ја ћу вам увек бити на расположењу. Могли бисге да ми јавити, ако запрети каква опасност. Вечерас путујем. у Париз и оставићу вам своју адресу. — Можете. ГроФ Хеникштајн написао је на једну визит-карту своју парвску адресу и пружио је Николини. — Изволите И сада се надам да смо закопали ратну секиру. Остајте ми здраво. Покдонио се и изишао. Николина му је одговорила снисходљивим покветом главе.

[Г® роф Хенитшггајн се несвршена по® сла вратио у Париз. Мекферсон и Глорија живели су у Паризу веома повучено. Било је пролеће и гроф је Глорију затекао на тераси виле. Изгледала је мало измучена, али је још увек била ванредно лепа. — Но, грофе. векла је радознало после поздрава. какве нам вести носите? Са уздахом почео је гроф Хепикштајп свој реферат. Испричао је све шта је доживео и како ое срео с Гараганом. Затајио је само једио: љубав измећу Гарагана и Николине. Није хтео да повредп Глоријину осетљивост и сујету. Појавио се и Мекферсон. И он се срдачио поздравио с младим грофом. — Но шта ради наш Гараган. гроФе? Мислн ли још на освету? —«Изгледа да се умивио и могу да вам вратим ваше чекове. мистер МекФерсоне. Кад је глорша изишла, гроф Хеникштајн је испричао МекФерсону право стање ствави. — Дакле ви мислите да Гараган није више опасан јер се заљубио. — Да. — Да ли је та млада дама лепа? — Згодна је. И што је главно млада А људи око четвлесет година увек се хватају на младост...

Питомци Другог стапешнпског течаја Наиионалне службе за обнову Србије^ ппи јутаињим вежбама у Остружниии. <Фото: Прдаватва овојипаЈ

— Добро. Мало је омршавио и оседео, али иначе изгледа доста добро. — А шта ради? — Испитује неки проналазак. Треба да га доврши ових дана. — Вићаш ли га често? — 0 да. Често и вечеравамо заједно. То је управо татина жеља. Можда би и ти хтела да се видиш с њим? — Не. Зашто? — Па ти си га ипак некад волела. Анино липе се замрачи. — То је било некада. Ја сам сада стара девојка и срећна сам да имам свол мирни кутак... Настао је тајан. Прекинула га је Николина. — Дакле ти га ие водиш више? — Не. Николинино липе као да се озарило. Привукла је сестру себи и загрлила је. Апа је гледала у чуду. — Шта је Николипа. да се ти ниси заљубила? — Не зпам. можда. прошапутала је Николина. Он је заиста добар човек. — Да. и сувише добар. ма да у пвви мах не изгледа тако. — А ти се не љутиш На мене. Ана? — Не, зашто Николина? Ти си млада и имаш право... А сада морам да идем. Видећемо се вечерас у Нотсдаму. код тате ... Изишла је храбро. подигнуте главе. али у полумрачиом ходпику обрисала је критом сузе кол^ су јој навириле на очи.' XVI |У[ отор је готов, рекао је. најзад, ј СДН0Г да на Гараган професору Трубкенброту, али сада не знам шта да радим с њим? — Направили сте заиста сјајно откриће. Гарагане. Сада треба да га продате. Ту ћу вам ја помоћи. Јеп како видим. ви немате никаквих трговачких способности. Дакле. слушајте. Гарагане: треба да путујете у Америку. Знате и сами колика је сада оскудипа у капиталу код нас... — Ваљда нећу код Форда ... — Не код Форда. То није мотор за пегова кола. Треба да идете код његове конкуренније. То је у првом реду Мекферсон Мотор Кар Компани па затим остали.,. Али немпЈтв гга пое-

Чим се вратио кући, Гарагал је од- ; мах позвао Введинга да с њим одржи ратни савет. Сав новац који је имао, потрошио је за пробе. — Дакле. стари мој. како ћемо да набавимо пара? — Колико. господине бароне. питао је Евединг забринуто. — Најмање три стотине долара!' Треба за пут. за месен дана бављења у Њујорку ... Но, за повратак, надам се, ни у ком случају, неће ми требати... — Ах. то је страшно много, милостиви господине. Ми смо и онако скоро све продали. Ћилимове. сребрни сервис' златан сат и утију за пигарете . — Онда треба измислитн нешто друго. Новац морам да набавим. — Па има. милостиви господине. још један орман с рубљем и један са хаљинама и крзном. али ... Гараган се намршти. — То су ствари моје жене. то не смемо да иродајемо ... — Али. то нше све њено. И ви сте миого купили... — Свеједно. Да тралсимо друго. Како би било да продамо трпезарију. СлУга уздахну. Мислим да за њу нећемо добитн три стотине долара. — Да видимо. иако нисмо стручњапи. Прегледали су трпезарију. НамештаЈ је био скупопен. старински али удобан. Са тугом у срцу гледао ,1е Гараган драге ствари. Ту ле волео да седи његов поколни отап. онде мајка. Како је негда живот био прнјатан и леп! А сада све то не вреди пи три стотнне долара. — Можемо да продамо и будоар милостиве госпоће баронипе. усуди» се да примети Бвединг. — Продај све што можеш! рекао је Гараган одлучно.

говарате са инжењерима. Они су о бичлго неноверљиви и љубоморни..! Треба да преговарате са водећим ме« стима, с генералним директорима Г власиипима. Ја ћу вам дати неколико познатих адреса у Њујорку ... — Хвала, господине професоре. Дакле, што пре на пут... *

(Наставиће се)