Коло

7

5

Концерт у логору Дзнас је нарочито свечани дан у погору: музичка секција приређује опет свој концерт. Још пре некопико дана изпепљени су ппакати ка зидовимз барака. А сваки пут кад се појави ппакат на зиду, купе се око њих заробљеници у групама. И за кратко време све карте за концерт су распродате. Оала је дупке пуна. Више стотина гледапаца сместипо се у гпедапиште и с нестрпљењем гпеда у мапу позорницу ипи, боље речено, мали подиум, који, иако једноставан, има све потребно за једну претставу. Чак је и осветпење са стране, ту... Програм је обиман. Прво хор пева народне песме — песме из завичаја...

Десно — Копиеоти а нарочито мизичке приредбе врло си омиљене и логорV. Чим се појави плакат, ..публика" се олмах искипља...

Лево — Чланови симфониског оркестра, који се састоје од тридесетак офииира мизичара, долазе редонво на пробу.

Данас објављујемо прву илустровану репортажу г. Јиктора Петерса, нарочитог извештача »Кола« који ое хгре неколико дана вратио с пута, попгго је обишао наше заробљенике у ниршбершком лолору. Г. Петерс |је у логору онимио низ сиика из овакидангњег живота наших у заробљешиштву. У првој својој илустрованој репортажи г. Петерс ним 0В10Јим анимцима и кратким али врло живим приказом оживљава пред очима: дан музичког концврта у логору.

Уо1оз: V. Ре1егз)

Под управом бившег диригента беогр адске опере г. Милошевића. офинирски хор спрсма се за јелно велико концертно вече. Концсрти.ре и логори приређијц »еловно .... и ивек је „киНа" »аспролина .до последњег места.

Диригује бивши капслмајетор београдске опере. Онда се појављује сописта. И на крају је врхунац програма, концерт симфониског оркестра. Нарочито буран пљесак поздравља једну композицију која је компонована у самом погору. На некопико часова заборављена је тужна свакидашњица заробљеништва. Песма више него ишта друго потсећа на дапеку, дапеку, драгу, отаџбину... По завршетку концерта седимо, нас некопико, у собичку прзтседника музичке секције. Он нам прича о свом раду. Песма и музика опакшавају заробљеницима живот. Свака хвапа немачким погорским впастима које доиста показују велико разумевање за духовне потребе заробљеника и сва настојања у том правцу, свесрдно помажу. Приход од приредаба иде у нарочиту благајну, из које се врши набавка нових нота, инструмената и музичког материјала. Музичара по занимању има у логору доста, а Још више има даровитих аматера и добровољаца. Само у једном погору постоје три музичке капепе. Рад диригената због великог броја аматера није пак, али времека за пробе има довољно и чпанови оркестра су срећни што им се даје припика да у музици проведу време. Они који су спушали заркбљеничке коцерте кажу, да су на високом уметничком нивоу... (Наставак у идућем бпоју)