Коло

6

ОЛСТРИТ,

СЛИиииЕ ИЗ СЈЕДИЊЕМИХ ДРЖДВА.

ПИИ1Е

. ХАЈМС ХАИТЕР

ЗАВЕРА МИДИОНЕРА

големом камину, који заузима иоловину зида простране дворане. горе дебеле чамове деианипе. Горе светлим пламеном без дима. Јак мирис боровине меша се са сладуњавим мирисом сандаловине. која у малим пепкама тиња на чамовини. Танжи праменови дима вуку се под стакленом куполом таваниде кроз чија стакла пробија првенкаста светлост суниа на заласку. Утонули у Фотеље са високим наслонима седе четири човека. Те фотеље су некада красиле трпезарију

Како се забављаји милионери у А• мег >ици: ова Филмска глумииа из Холивуда искитила је божићпу клку својим лпагоиепостима. поклонима америчких милионера. Ту је лазно драго камење злато и буилианти. све у впелности од пола милиона долапа. односно двадесет и пет милиона динаЈ >а предпатне вредности. једног старог шпанског манастира. С времена на време испружиле би се из наслоњаче мршаве. бледе руке да се огреју на пламену ватре у камину. Иако су мермерни зидови тапецирани дебелим медвећим крзнима. у дворани је прилично хладно. Овај замак налазио се некада на обалама Нормандије. Садашњи његов сопственик хтео је да копира франпуске витезове па је купио замак и преиео га у Америку. Ту га је. педесетак километара југоисточно од Њујорка. на једној узвишипи. поново. саградио камен по камен ... У далеком кругу замак окружује шума. у којој ветар с мора. пева суморну песму. Високи зид с кућипама ва чуваре на капијама. брани га од незваних гостију. Само сопственик и његови прпјатељи имају приступ у вамак. Само њпма. дању и ноћу. стоји на расположењу шездесет гостинских соба. трпезарије и салони. сале ва тенис и пинг-понг. купзтила с бавенима 8а пливање. стрелишта. гимнастичке сале. парпо купатило сала за јахање. десетина аутомобила заједно са шоферима. слугама. лакејима. собарицама. масерима и другнм особљем... И сваког „викенда" у замку се налазило тридесет. четрдесет па и више гостшу. Ту се јело. пило. коцкало. играло и Флертовало. и увек као да се ради један озбиљан иосао. И ти људи били су уверени да раде озбиљнши посао него оних деведесет људи који их служе. То им је био једини посао који су пелог живота радили иако су за један дан аараћивали више него један вредни ралник за пелу годину дана... СЕДНИЦА ЈЕ ПОЧЕЛА... Али овог „викенда" замак је био као изумво. Већи део послуге добио је отсуство. Неколико гостију — три аутомобила с брбллвим и насмејаним шипарипама и блазираним младићима — који су се појавили и поред отказаног позива бнли су враћени већ на самој капши.

— Нажалост,' рекао је углађепи секретар. одлично глумећи жаљење пред наивним шнпарицама с којима је од реда флертовао. — У дворцу се врше хитне оправке ... Водовод нешто није у реду... и Хил Кастл данас није неко нарочито боравиште за тако сјајне госте... Млада господа са меланхолијом у гласу изјавили су да им не остаје друго него да потраже Девонсове. Истина. они неће бити одушевљени. што им сметају у „меденом месепу". али то ће тек бити права шала... Муклим шумом одјурила су њихова кола широким аутомобилским друмом. Тако су четири човека. који су предвече разним путевпма стигли у замак. могли да буду сами. песметани... Лакеји у белим чарапама. плавим сомотским папталонама до колена. у црвеним капутићима и напудрованим перикама на глави. чекали су нареВења. — Шкотски или ирски виски. сер? Господа се удобније наместнше норед камина. Врата се затворише за послугом. Секретари, достојанствена господа с годишњим приходима од 60.000 долара. повукли су се у суседне просториле. Свако изненаћење било је искључено. Седнипа ле могла да почне.. „ГЊУРАЦ" ПРИПРЕМА МИНУ... Никада се није могло са сигурношћу да утврди коликнм су капиталом располагала поменута четири центлмена. Из оправданих разлога ве-„ роватно они нису никада споменули никакву одрећену циФРУ. Само ледном се открио краличак копрене кола ле нокривала ту велику талну. То ле било онда када ле Томас Ламонт. ледан од најамбитшознијих помоћника Финансиског , диктатора Нона Пиерпонта Моргана. сталао пред истралсном комисилом сената. Тада се претресало питање. да ли су тајне али добро познате новчане силе натерале Сједињене Државе у први светски рат. Ламонт ле одговорио: „Од самог почетка ми смо чинили све што је било у нашол моћи да продужимо ствар савезника." То нше у овим круговима никаква сензапша. лер је то знало и мало дете. Али ле била сензапија. кад л'е он притеран у шкрипап — признао. да је кућа Морган и Компанша за време рата управљала преко сволих директора над 89 највећих предузећа у Сједињеним државама кол'а су располагала с укупним капиталом од 20 милшарди долара. Да ле од те куће зависило 15 банака. 10 железничких друштава. 6 осигуравајућих друштава 38 великих индустриских предузећа и 12 огромних конперна. Финансиска моћ остале тролипе партнева овог тајанствепог ааседања на „викенду" могла се само приближно одредити. Око камина у .Хил Кестлу" седело је најмаље 30 до 40 милијарди долара! Разговор је био пригушен. али жив. Падале су пиФре милионских сума пифре које су за стотиие хиљада људи значиле екзистенцију живот или смрт. А за четворипу присутних . који су се састали на позив банкарске куће Морган. само повећање њиховог ионако огромног богатства. Најзад је позван један секретар. Сев Нон Раскоб. директор „Друштва банкарских трустова" Ненералс Моторса и „Мисоури - папифичке железнипе" издиктирао му је десетину телеграма. Два часа допније дешифровали су директори и мешетари у свима вели ким градовима земље те телеграме. у којима им се нарећивало да једног одрећеног дана понуде на берзи 10—20 акпија извесних јаких пндустрила ва тоидесетак поена испод почетне пене. Затим да сачекају да настане паника. ла курс падне 1ош ва 50—60 поена и да онда кришом покупуп сваку количину тих акпиЈа. Стари Неси. стара. осушена мумша.

знао ле само ледну страст: игру са многоцифреним бројевима. Он ле знао како треба да се спреми мина на берзи Већ први велики банкарски крах 1907 године. донео му ле — онда још малом. непознатом банкару — прва три милиона. основ његовом допншем огромном богатству. Тада ле добио и почасно име „Велики медвед". кол'е му је заменило Ранији надимак „Гњурац". И после. гдегод би се полавио „Велики медвед". ту би одмах почела бесна спекулапила на „бесу". на падање курсева. која ле хиљаде бапила у сиоомаштво и беду. а „Великом медведу" донела јевтино велике пакете акпија. лично пријатељство претседника Хардинга и Кулиџа и небројене милионе долара. На 18 спрату једног облакодера у Уол-стриту налази се његов биро. Скроман на изглед. вешто камуфлиран. По тврћењу њујоршке телефонске централе у том скромиом бироу ниле било чак ни телефона! Али један промућуран репортер утврдио је да само на Несијевом писаћем столу има тридесет телефона који су у сталнол вези са највећим берзанским мешетарима. Тај исти репортер. коли је чудним случал'ем продро у „Свлатала свлатих". причао ле даље: — Двадесетак чиновника врше само обавешталну службу. Ту су и два телеграфиста. пет радиотелеграФиста и три човека за писање на даљину. Приличан штаб за човека коли тврди да не може ни телефон да плаћа! И док је „сиромашан човек из Чикага" давао сволим банкама нарећења да одмах откажу све кведите. остала трол'ипа су се повукла у један угао. Малк Механ. налмлаћи у овом кругу, пажљиво је слушао причање Томаса Ламонта. великог Моргановог компањона. Још 1918 године био ле Малк л'едан од ^малих на „црној берзи". који је растурао сумњиве акциле по улипама. Две године допниле имао је довољно пара да плати једно седиште у сали које је тада стајало 90.000 долара. Али издатак се убрзо исплатио. Сада је Мајк Механ један од соп-

круга ниле знао да још л'една л"едина ноћ остале пре пропасти нелог једног света... Ншедан од оних 18 милиона ситних спекуланата није слутио да је њихова судбина већ унапвед решеиа ... Поменута четворипа суво су решили. без трунке човечанског оеећања. да паиика избије у петак. 30 октобра 1929 годиие ... То личи на бајку. Али. то је ипак свирепа стварност, јер је доцније утврћено и доказано следеће: „Прни петак", којим ле завршена вештачка „хос"-коњунктура ере прегседника Хувера, није била природна полава. како се то покушавало да докаже у штампи. није била последица светске економске лсризе у време Фамозног америчког просперитета ... „Црни петак" ле хладнокрвно унапред припремљени потез једне спекулалгаје на „бесу" од стране једне групе људи. који и поред свог богатства немалу друге жеље сем похлепе за златом ... И пре но што је ледан од опих многобројних Бил Кинова. малих штедиша и спекуланата. опшен чаробним сликама будућег богатства. схватио шта се управо дешава, „смак света" био је већ ту... Иела зграда. вештачки подигнута. сурвала се у прах и пепео. Истовремени отказ свих кредцта — дело оне четворипе — изазвао је бесну потеру за готовином. за новим кредитима. Паника се тиме само лош полачала. Ванке су обуставиле плаћања. Њујорк ле постао права лудница ... Сваки. твећи становпик ове највеће вароши на свету изгубио је сву своју уштећевину и запао у дуговс за коле је требало да диринџи. можда. до крал'а лшвота ... А они тајанствени љујш коли су се дрлсали у позадини^ покуповали ,' су све боље акпиле далеко испод лвихове праве цене и тако дошли до нових баснословних богатстава — вачун пеле земље. И од тог ввемена ова група завереника — само четворина од њих могли су да буду утврћени — сволом

Како живе плутократи V Америии: док милиони незапослених не зназу где да проведу ноћ, луксуз богаташких и филмских кругова у Америии не зна граниие. Наша слика приказује приватно купатило једне обесне милионарскс породииг. (Г о 1 об : Ве1®га(1ег ВИс1авеп4иг)

ственика пелокупне радиоипдустриле Сједињених Држава. који има преко 400 чиновннка само за своје спекулативне послове. . СМАК СВЕТА ЈЕ ДОШАО... Два часа доцније план за пљачку америчког народа. на коме су поменута четворица са својим многоброл"ним помагачима „радили" месепима. био је утврћен и израћен. Требало ле само да се израде детаљи и поделе улоге. Почела је игра с екзистенцшом. животом и будућношћу милиопа људи Када су новинс. под крупним насловима. 29 октобра лавиле да л 'е курс гаест најомиљенијих хартија аа спекулисање. као и обично. скочио са 2—3 поена ниједан човек на свету. изван овог најужег милијардерског

моћи засењују сваку владу Сједињених Држава. Нои Пиерпопт Морган овом грабежу додао је и поругу . Два дана допнше објавиле су новине пре-' ко пеле стране његову изјаву: — Ја сам већ дуго времепа упозоравао јавност на дивљу спекулацију која се тера. и стално наглашавао да берза последњих годипа није .. друго него кула у ваздуху. кућа од карата која ће лако да се сруши ... А опи који су имовипу малих штедиша стрпали у своје трезоре. слушали су с осмехом проповеди о спекулацили и користи штедње. Јер. још ле Данијел Дрју. највећи спекулапт 19 века. једном рекао: — Спекулисати у Уол-стриту, ако човек не припада ужем унутрашњем кругу то је исто што куповати краву при светлости св«ће..»