Коло

јЈШшш

шнаишЈВћ,

Даиас објавуљујемо лругу репортажу о животу наших у заробљеништву, коју је написао г. Виктор Петерс, нарочнти извештач »Кола«. Уз кратки приказ, писаи као и прва ретгортажа, изванредно мајсторски и верно, објављујемо и нове слике што их је г. Петерс снимио док се бавио, недавно, у нирнбершком логору.

српски марш. Мопи диригента да му каже своју суд. — Сада тренутно немам времена. каже му диригент, морам на пробу. Апи, ако вам је композиција добра као оне раније, можете бити уверени да ћете је чути на првом концерту... Присуствовапи смо и једној проби хорског певања. Бипо је баш око подне. Како је већ, под зрацима пропећног сунца припично топпо, проба се одржава напољу. Насм~јаних пица поздрављају певачи свог диригента. Види се по свему да уживају у песми и музици, да су им ови кратки тренуци право уживање. Заиста певачи и музичари најсрећнији су међу заробљеницима. По оној: „Ко пева, зло не миспи"... Апи има и много других, поред ове ведре оазе, који у разним аматерским занимањима напазе разоноду и прекраћују време у заробљеништву. 0 њима ћу вам говорити у идућим репортажама. В. ПЕТЕРС (Наставиће се) '

Дваао — Пегсада је дириговао онерама, а сада, у логору, диригује хором који баш вежба Једну српску народну песму, чиЈа Је садржипа свакако ведра и весела...

у истој бараци у којој се налази & позориште, напази се и собичак у коме станује шеф музичке секције. Она је сведок марљивог рада- На писаћем стопу наслагани су обрачуни последње концертнв приредбе, позади стопа, на полици на зиду гомила књига и нота. А као украс на зиду велики, шарени плакат: Моцартова глава с годинама 1791—1941. Г. Милошевић је приметио мој радознали поглед и одговара с осмејком: — Да, ја сам музичар душом и телом. Срећан сам што ми се макар и у логору пружила прилика да се бавим својим поспом. Тако смо у току децембра прире-дили праву мапу „Моцартову недељу", као и све вепике позорнице приликом проспаве 150-годишњице славног музичара... „Моцартова недеља* 1 наишла је на вепики одјек у логору. Јер, баш овде, у погору нашпо је свој крај и изазвано непријатељство лрема Немачкој, вештачки изазвано од једне мале, незнатне групе људи... Сви заробљеници су драге воље користипи прилику да упознају један део немачких куптурних тековина... Ипак, у гпавном, музичка секција у погору српских заробљеиика претежно гаји српску народну музику. У погору се нашло много не само старих него и нових прегалаца на музичком пољу. Ево, баш у том тренутку у собу је ушао један потпоручник с нотама у руци, да победоносно покаже своју најновију композицију: један нови