Коло

Б€<№ Р

ирна Кин. мала, обожавана женипа отпуштеног општинског намештеника Вила Кина, који је у Уолстриту изгубио сву своју имовину и уштећевину и запао у дугове. већ два месеца игра као герла у малом бару „Порторозе", на „Грант Уајт Веју", Великом светлом путу .. Она је друга по реду од њих пет. љупка. танка тамне косе. Бар је мали. Има „одличну кујну" и _интимну атмосферу". како то објављује светлећи натпис над улазом, али цене су папрене. Ипак је бар дупке пун Ниједног слободног места. Мукло удара џез. извија саксоФон. пева бенпо: .Зашто су ти сузе у очима. ружо Бродвеја. Зашто. чини ми се. чујем често тајне уздахе" ... Али Мирна Кин не мари више за ту песму. Већ два месепа она је свакодневно слуша. И пева. Не једаред него пет, десет и двадесет пута. како распојасани и полупијани гости зажеле и нарећују. Већ два месепа њих пет герла играЈу у једном реду на малом подиуму. дижу високо ноге. машу равномесно, механички, како су научиле. напудерисаним рукама лево и десно и певају песму о бродвејској ружи ... И бапају полупијаним дентлменима жарке погледе... Она више и не осећа да је скоро нага — шта је оно мало чипака и лерја што јој покрива нежне бокове, — да је мушкарпи гледају позкудно.

тражили и... јер је тако зараћивала толико да је могла да живи ... ПОСЛБДЊВ ВЕЋЕ... После „Црнога петка". највећег б.ерванског краха у историји света, који јо брутално и без скрупула извела једна мала клика финансиских диктатора Америке. она и Кин су изгубили све што су имали .. Кин је изгубио чак и службу Заједнички живот није био више могућ. Мирна је пошла да тражи службу. Али таквих као она било је на стотине хиљада. на милионе. Свуда је чула исти одговор: „Нема ништа" Прешла је безброј степенипа. купала на небројеним вратима. прошла море улипа и потрошила последње паре за бескорисне телеФонске разговоре. -. Али све је било узалуд. Свуда исти одговор: „Нема ништа". Једина храна био јој је по неки мршави сендвич. Једва се држала на ногама. а ноћу није могла да спава... Тако је дошао последњи дан ... Пред њом је била страшна дилема: или скок у хладпе таласе Худсона или пут у оне квартове ноћног живота Њујорка. где се иза ватворених про зора чује хистеричпи женски смех и бучна галама пијаних морнара... И једно и друго последња степенина живота... И у вече тог судбоносног дана лутајући без ниља улинама ове свирепе вароши која не зна за помоћ и милост. срела је изненада Оливу Шерп. своју другарипу из школских дана. То је била она иста Олива ГОерп која је седела с ^.ом у истој школ-

јаја и белу кафу. Без много сентименталности рекла је: — Немој да се много цифраш него ' причај шта је с тобом! И Мирна је испричала. Прво замуцкујући и стидећи се, а ватим сасним отворено. Била је срећна што је највад нашла људско створење спремно д& је" саслуша. — Добро, рекла је одлучпо практична Олива, данас ћеш спавати код мене. Хајде одмах, ја морам на посао А сутра ћемо видети шта ћемо и како ћемо. Ја већ имам једну идеју за тебе. Умеш ли још онако лено да играш као што си некада играла на школским забавама? Најзад је и Мирна стигла ла постави неколико питања. И Олива се тешво пробијала кроз живот. После тешких искушења најзад је постала „герла" у бару „Порторозе" ... И већ сутрадан увече. потпто је научила опих неколико механичких корака игре и машинских покрета руку, стидећи се у души, Мирна је играла на малом подиуму бара изложена пожудним очимд полупијаних мушкарана ... Али, била је сита ... ЈЕДНА КОЈА ЈЕ П0ШЈ1А НИЗБРДО... Горке су биле прве недеље. Често пута је мисл^ла да би било боље да је скочила с моста у реку. Али Олива која је и поред све своје грубости имала нежне осећаје. храбрила је у тим тренуцима очајања. Намигнула би јој, обешењачки се осмехнула и шаннула усред галаме:

За америчке ревије геглл потребне су сталпо нове „лепптиче". јер стаЈ)Ше бцзо „излазе из моде". У ту свпху се и пвилеђују мпогобиоти конкллси лепотииа. Наша слика приказује• једап њихов конкурс ...

дрско. иаазивачки. све то оиа више не осећа. Првих недеља било јој је страшно. и мушкарци и 8апарни ваздух пун мириса парфема, вноја. дуванског дима и алкохолних пића која су им за време паузе слали у иаобиљу. И та песма коју су певали промуклим гласовима и герле и гости: „Зашто су ти сузе у очима, ружо Бродвеја..." Једва је чекала да доће уморна у свој мали собичак. у Истенду, где је становала са својом пријатељипом. четвстои герлом њихове мале трупе. 0ливом Шерп. Била је и сувише уморна да се брани од насртљивих нијаних гостију. имала је само једну жељу- да легне и да се испава ... ф А после ,јо.1 постало све свеједно. Играла је. певала је. добапивала жарке погледе. смејала се. облачила свој провидни костим. јер су таво од ње

ској клупи у Блумфилду. далеко од Њујорка. Заједно су одрасле, ваједно пошле као младе, лепе и свеже девојке у велику варош, уверене да ће ту наћи срећу. Али, као што се често дешава, живот их је бшо раставио. И сада. после много година. на сумраку свог живота. Мирна је опет срела Оливу. Чудеса се често дешавају и у сенци облакодера ... У маси света ко.га се гурао. на једној живој раскрсници. улетеле су тако рећи. једна другој у загрљај. Олива је била елегантно обучена. Истина. и на њеном лицу је био онај тврди осмејак и оштар поглед којим се одликују све њујоршке герле, али иначе ле изгледала одлично. Без речи схватила је у каквом се Јоложају налази Мирна. Ухватила је ча руку и одвукла у први биФе. по{гучила неволико сендвича, куваних

(Ко1о: Ве1§гасЈег ВИс1аееп1иг) — Погледај, молим те, оног дебељка ... Јао, какав је... А онај ћелавко. пази како му се ћела сија ... И онда би заједно прсле у смех. Као два ћачића који су направили неву шалу старој учитељипи ... ' Као и онда. оног Фаталног вечера... И стално је храбрила Мирну. И за време паузе. и у заједничвој постељи и за време скромног ручка: — Треба издржати. моја' мала Мирна! Немој да се осврћеш на дрске речи које ти добапују... Немој да попушташ .. Пробићемо се ... Доцније ћемо видети. Можда нас чека Холивуд. можда чак Пигфнлд.. ГГоследње име је Олива изговорила с неком побожношћу. Јер „ЦигФилд Фоли" је за све те мале герле са Бродвеја било нарство снова. Појавити се у свили и кадифи у то'ј ревији

пише: хаонс ХАЛТЕР

коју обожава цео Њујорк значи на крају удати ое за милионера ... Патрипша /коју иначе аову Пат, прва у њиховој малој трупи. била је некада код Пигфилда али није била те среће. Она прича права чудеса о тој трупи. Свакој герли мистер НигФилд после претставе шаље букет цвећа у богату гардеробу. Истина. како она прича, његови помоћншш скупо наплаћују сваки успех. На.плаћују њиховом младошћу и лепотом. Да. Патрипија је била код Пигфилда. Али не за, дуго. Није издржала и одала се пићу. После претставе об.илазила је са својим богатим пријатељима луксуане ложе по баровима „Великог светлог пута" и пила сект, шампањац, виски, који су у време прохибшшје били већином фалсификовани, тако да се сасвим навикла на отров. И на позорншш јол се десио неколико П1'та малер да је пореметила игру и зато је била отпугатеиа. Потом је прошла много док најзад није осванула у „Порторозе" као „герла-капетан". Још увек је Пат била лепа као слика. Вптка, танка. бела као фигура од старе слоноваче. Ситне главе са светло-плавом косом. Лепо, правилно липе без изра-за, лиие америчке лепоте, накармиписапих усана ,.. Да, Пат је још увск била лепа... ПОСЛЕДЊЕ СТЕПЕНИЦЕ ПОНИЖЕЊА... Да, Патрицша је пошла низбрдо ... — Једнога дана, говорила је Олива, појавиће се Патриција у „Бурлеску"... Од те речи све је герле захватала језа. Јер ревша „Бурлсск" на Бродвеју била је специјалитет америчког позоришта, који се могао видети у свим већим градовима Америке па чак и у Вашингтону. За герле је то позориште претстављало носледњу степеницу унижења ... То је одвратна излозкба женске голотињо... У невој вашарској сали, у којој се обично одржавају лицитације или обреди са певањем неке секте. прирећује претставе позорнште „Бурлесв". Публика — сами мушкарци. Стари и млади, како наићу са улице. На бини игра и пева десетина полупагих девојака. Али игра и песма је само камуфлажа. Оне иоказују своју голотнњу. Ево како: пошто се тачка заврши, играчипа се повуче за кулисе. Али бурно пл>ескање је изазива натраг на нозорницу. Она излази. захваљује и клања се, а притом одбапи и последњи део своје ионако скромне тоалете. Опст се повуче. али је бурно пљескање опет позива на бину. Она се враћа и ... опет скида део одеће. И та игра се понавља док играчица не остане ... само са узаним појасом око бедара. или потпуно нага.'.. У сали, нему тишину, прекида пригушено кикотање муцгкарана. То и нису више мушкарци. него бестидниии и развратници. Буран пљесак, пада и појас. . Под њим је други... и последњи... који опет свлачи нов пљесак и урликање публике... То је ето амернчко позориште „Бурлеск". — У лифту, Мирна је огорчена кад се о томе говори, сваки мушкарац скида шешир, кад се појави жена. А можда је још синоћ неуморно пљескао и урлао у „Бурлесву".., Није могла да доврши, менаџер је повикао: — Напред. на бину! Са осмејком на лицу лупкају герле ногама и певају: — Ох, да сам голубипа па да, имам крила... Певају и играју. А мало допније седе у друштву и терају' госте да пшу скупе вовтеле које точи миксер Ал. У Сједињепим Дрдгавама је ваб»ана пића и свако сматра за отмено да пије... Музика трешти. Црнап дивљачки удара у пез. Измећу столова покушавају парови да играју ... — Издржати. само издржати. шапће Мирна Кин сама себи. Биће једном и овоме крај...