Коло

(12)

Да ли је то нам^ра или манија, што 'Алекс Мурфн ослушкује пред сваким вратима? Код капетана Лебрена било је осветљено али се ништа нше чуло. Код маникирке мрак, али радиоапарат тнхо је свирао хавајске мелодше. Код Пола Виржеа ни светлости ни живо,та. Врата су била чак отворена и кључ стрчио из браве. „Он је у носети на Хавајима" помпсли Мурфи. У радничком стану било је весело. Муж се играо са својом деном а чуо се и женин смех. Утолико се јаче осећала нема тишина у стану убијене. МурФи без задржавања шмугну поред стана тако брзо да се чак судари с Полом Виржеом, који га је очекивао иред вратима мансарде. МурФи се престрави. — Јури ли вас ко? упита га подруГљиво Бирже. али Мурфи се брзо прибра и насмеја: — Лотле још нисам дотерао. — 0 томе бих хтео да говорим сваМа. ако је могућно сада? ■— 0 молим. »— Идем да закључам своја врата

и одмах ћу се вратити. рече Бирже и оде. док је Мурфи увлачио кључ у кључаонину. Дрхтао је пелим телом и хтотив своје воље. То му је сметало и једио се јако. Његови живпи нису се могли мерити с његовом главом и !Г0 га је мучило. _ Кад се Пол Бирже вратио, МурФи 'је седео на кревету и пушио. — Врата сам само притворио. рече Бирже и седе на столицу према Мур'фиу. Затим настави полугласно: Штета, грдна штета што патите од тог Проклетог дрхтања. Ако желитв да напредујете на одрећеноме путу , морате се тога отрестн. иначе ће вас оно одвести нред поротни суд. — Ама шта хоћете ви? упита мирио МурФи. — Знам једног лекара који такве дрхтавине брзо лечи... МурФи га прекиде: — Шта вам је дало повода да мв раздражујете. — Али Бирже се оглушио о то и настави. — Тај је лекар узгред и судски лекак а то ништа не смета. Вешти бранилан. у даном случају. позива се и иа то. створе се олакшавајуће околности па чак може да буде и ослобоћен.е. — Увод је одличан и нестрпљиво оче№Јем наставак. рече МурФи смешећи се иако му није било до смеха. 'А Пол Вирже улучи тренутак да се осврне на ону чудесну галерију слика. као да је хтео да га она упути да ни сада не погреши. Одмах затим седе на кревет поред Мурфиа и рече: — Никако не волим да су ми враЈа иза лећа. — Па чућемо ако ко наиће. — Потребно је све предвидети. господине Мурфи. Јер можда је неко већ ту. као ја малочас ... Мурфи опет лако уздрхта. Ето. видите! рече Бирже лупкајући !га по колену. Опст се тресете,.. Вво вам лекарове адресе ... Дао је Мурфиу једну посетницу али Зе он не читајући баци на сто. Ипак је Бирже био задовољан. Узео је пигарету из Мурфиевог пакла и запалио. РБегово осакаћено лице тренутно се засија ... Мурфи пружи руку и одвр-

ну светлост. Вече је брзо прелазило у иоћ јер је небо било наоблачено. Изгледало је да Бирже није приметио Мурфиево нестрпљење. или је хтео да га искуша, јер је тако лагано и с уживањем пушио цигарету све до краја па тек онда проговори: — Тек пошто иосетите лекара. даћу вам новапа,- Пре не... — Нећу ваш новап! одговори МурФи осорно а Бирже га иронично погледа. — Ви се понашаТе као какав слободан човек. Али мало је слободних људи. јер је мало уметника. Ја. Пол Бирже, ја сам уметник. Моје ровашено лице не жели да се показује јавно, и зато кришом радим кад и како могу, јер морам да радим, да стварам. Мурфи начуљи уши. Бирже продужи: — Пожурите се да ме разумете. Далеко сам од тога да од вас начиним нешто што у ствари нисте. Останите што сте. Али кад сте већ ступили у мој свет, то јест у моје ФилосоФско гледиште о свету. животу и људима. онда је сасвим разумљиво да ми се допадате... — Ви говорите као лудак1 рече МурФи. — Свако ново гледиште сматрају ва лудост. — Не разумем куда смерате са мном? — До смера! До пиља! шапну му Бирже. Мурфи се мало повукао али није могао избећи Биржеов поглед и упита пригушено: — Кога пиља? Пол Бирже посматрао га је испитујући, затим узе још једну цигарету. понудивши претходно Мурфиа. Кад обојица припалише, Бирже настави: — Ваш жанр вреди много али само за себе. с н>им не можете рачунати на дуже време. Бар не код мене. Ја не знам где је почетак и крај жице по којој играте. Ви се њихате на средини а испод вас је Париз. Пошто ту ситуанију знам и имам за то добар нос. то сам се решио да вам израдим мотку за одржавање равнотеже. Ви нисте рћав жонглер али радите лакомислено. И кладио бих се у што год хоћете да неће проћи ни осам дана, ако пролазе као до сада. а већ ће вас упецати полицајац Корде ... Ова сурова јасност изненадила је Мурфиа и немоћан да се савлада упита: — Па шта ће Корде са мном? — Шта ће ловачки пас са зепом кад га ухвати... — Зашто не говорите отворено? — Зато што често дршћете... Мурфи је ћутао. Пол Вирже устаде, приће вратима, ослушну у ходнику па се врати кревету. Није сео већ само рече: — Сад идем и видећу вас понова кад доћете по новац. До вићења. Мурфи је прислушкивао док није чуо да су се аатворила врата на че-

твртом спрату. Тада се вратио у своју мансарду и ватворио врата. Спопаде га нека нарочита нервоза. Чинило му се да му све, што је изван његових четири зида, пео свет, прети! Обузет грозом притисну сто уз врата. Тај Пол Бирже страшан је човек. И кад се Мурфи умотао у ћебе да спава још је шапутао: — Он ме проаире! Он ме прозире!... * Пробудио се сутрадан. доцкан. Код госпоће Кремјо само је привирио да је извести да ће се следећих дана хранити у вароши. Разговор с Биржеом притеснио га је уза зид. Увидео је тежак положај у коме се налазио као залећени чуи и осећао да је дошао час да створи излаз. ма како било? Ма и динамитом! Нешто се мора десити. Први дан је провео по кафанама на булевару. да би се прибрао. Увечв није отишао у Блонделову улицу. него у један велики хотел иако му је нован био на измаку. До таквог беаумног поступка довело га је збркано стање у коме се налазио. Рано ее затворио у своју спаваћу собу али је заспао тек у свануће. Сатима је седео и лупао главу како да средн раштркане мнсли. Најзад је извео вакључак и умирио се. Изишао је и ускочио у први аутобус на булевару Италија и одвезао се до Бастиље. Ту је ушао у мали ресторан и поручио добро јело. Било је мало гостију. Пијући каву решио се да погледа ону посетницу коју му је дао Бирже и коју је не читајући је понео. На њој је стајало: ПроФесор Уиљем Грошем. булевар Осман 32 и број телеФона. Затражио је од келнера да му покаже телефонску кабину и позвао јв број. Јавила се нека жена. — Могу ли да говорим с ггрофесором? упита Мурфи. — Ако ми кажете име можда ћете моћи. .. чуо се одговор. — Мурфи. — А име? — Алекс. Морао је мало да причека да олгсвор. Прво је чуо да се отварају врата па онда глас оне жене: Јесте ли још ту? — Јесам. — Господин професор очекује вас. — Кад? — Најбоље одмах. — Кроз двадесет минута доћн ћу. одговори он. * Било је десет сати увече. када се МурФи попова појалзио у, БлонделовоЈ улици. Капија је већ била 8атворена. Зазвонио је и одмах чуо госпођу Кремјо: — Ко Је? — Ја сам госпоћо Кремјо. Добро вече! одговорио он. Затим је отишао уз степенине до Биржеовог стана. Куцнуо тихо у врата. Унутра се отворише нека врата и одмах се указа

светлост. затим се отворише и врата пред љим. — Добро вече! чу се тихо. Била Јв Алиса и руком га позва да тђе: — Ућите! Лек проФесора Грошема имао је деЈч ства, јер Мурфи уће за маникирком без икаквог изненаћења. У соби у коч ју је ушао а која је била у чистом: ампир-стилу. лежао је Пол Бирже н& отоману а ла Боарне. Вио је у кућ< ном дугачком капуту јако црвене боје. — Ђаволски изгледате! рече му Мурфи и први пут откако се знају! пружи му руку. Пол Бирже одговори лежећи: — Хвала на комплименту. Трудим се да будем што сличнији своме маЈ« стору ћаволу. Затим одмах упита: — Који број? Мурфи баци поглед на Алису, ко« ја је стајала поред бопа и чаша. — Репи слободно! охрабри га Втн же и Мурфи рече један троцифрени број. У истом тренутку пуче запушач је< дне боце шампањца. Бирже се поди« же али остаде седећи на кревету. Алич

ме су стајале догура до отомана. Куц« иуше се и испише. •— Алекс! •— Пол! •— Алиса! — А сад ходи овамо! рече Бирже. Мурфи седе поред њега. а Алиса св спусти на велики јастук и пружи им; кутију с пигаретама. Пол Бирже прич тисну златал упаљач да сви запале, Алиса је аапалила засебно. била је сујеверна. Не ваља да троје припале да једној ватри. Ипак смејући се рече: — Тако верујем иако не знам од чега би то могла да ме сачува судбина...? Зар си тако много учествовала? упита Мурфи. — Онолико па колико увек могу бити приправна; а кад се дотле дошло, онда било шта било, хладно св дочекује. — Е тако се говори? рече Биржв па се окрете Мурфиу: — Колико ти треба? — Десет хиљада. одговори мирно Мурфи. — Браво! кликну Алиса у похвалу отсечног одговора. По свему изгледа да је Мурфи промењсн. Она узнемиреиост, чак и према Алиси .потпуно је ишчезла. Узајамно пепкање нестало је. Нису више били противиици, него другови у игри. Пол Бирже извадио је новчаник, претурао по њему и пружио Мурфиу свежањ банкнота. — Преброј! — Добро је, одговори Мурфи мећући новац у џеп. За то време Алиса је понова напунила чаше. Опет се куцнуше а затим Пол Бирже упита: — Шта велиш за мога лекара? — Нисам знао да постоје и такви људи? — Он није човек. Он је сила! допуни га Бирже а Алиса рече: — Када сам га посетила први цут, била сам блесава гушчица. А кад сам отишла, наједном су се устезање и двоумљење скинули с мене као суботом моја кошуља! (Наставиће се)

Заробљеном оцу.., Ео тајанствен крик сред мра-ка позна Што језиво јекне и брзо се губи, Ти нестаде оче ... Из хаооа грозна Одоше ти они и срце што љуби... Твоје мило биће у суром шињелу Захвати олуја,- као цветак мртви Ког понесу вали ка језеру белу, Оде и ти оче и остави децу. — „Доћи ће ти отац, о млади соколе, Не ро«и сузе, што их срце креће, Ко проЛеће светло после зиме голе, Свануће Србији нови дани среће!" Краљево, апрнпа 1942. Чедомир, син Милорада Ч. Мнтровића рез. капетана II кп. у заробљеништву