Коло

ћивом иа потробе војника, у ирвом реду. рањеиих и болеоних- , У киотим војним болницама Нвмачзоог Радха. инсталирапи су пријемни телевиаијсжи 1>адио-апарати, пред клјима ое сваабодневно, око подне и увече, иокупл>ају рањеиици да се забаше, раж»шд% да ое раавеоеле и уче. Војне музике, војиички хоровм. војкичзсе позоришне трупе чеото се нојављују пред микрофоиом да заЈбаве Овоје другове. Телевизија, још пре неволико годииа у почетку свог разво,ја, данас је овакодиевна забшва веливос круга људн.

РазвВгтаж иемачкс телевнзнЗе вијо због рата ии за време рата залтал, него се, иалгрошив, таоЈачљо. Поред кратких емисија забавне свдржине, иудтурних филмша и малих иомада, дају, ое даиао вешики телевизијоки филмк>ви. Оама техиива емидаје мшого ое ун саврпшла, и данас поотоји читава мтежа отаница иоје врше телеазиаиоску; ем:иоију. Разуме се до соби, да је рад сташица аа време рата аррашичен ве-

Ј) Једна војничка мувичка трупа свира пред микрофоном телевизиске станице ва своје рањене дтугове који леже у разним војпим болницама. Џ) „Камерман" код телевизије мора да буде одличан стручњак и оператер. Што он и како он ухвати својом хамером, тако слушаоци и гледаоци виде на свом апарату. 8) Главни режисер за својим апаратом. Он даје последњу редакцију комаду који се даје. 4) Направа за подешавање тонова. Ова тон-оператерка има дужност да синхронизује тонове. Тај посао је доста лак. јер чим се на две плоче, које су обојене разном бојом топови не слажу, види се то по разној брзини окретања на контролнику. 5) Телевизијски час у једноз болници. Рањеници искупљени пред апаратом слушају и гледају једну /елевизиску емисију.