Коло

13

сш БРАМИСЛАВА МУШИ1чА

Господин Паја је дугогодишњи неуказии чиновник срески, ревносан и чеигрит и, жа« што вели срески начел1тк, оодидаи чиновиик. Он стрпљиво већ даадееет година вуче „нуну пјшстккштчжу нлату", теши ое обећањима која му о указу даје вваки сресш старешижа и ра-ди, ради за четворо, ради за петоро њихПонизан к, као што му и приличи чи»у, среокога старешину оматра за више биће, и стрепи пред н»им, као што је некада пред учитељем стрепио. Није врло Јшомен, (у кондуити пише, да је сие^а четири разреда осиовне школе оврши-о), али вреди мното као чиаовнш; збо-г свога памћен.а. Њему није потребан ни протокол ни регистар, ш овадш акт и сваки број на акту зна на памет. Па не само то, него и оиаки распис и број т«га расшка и б{»ј „Службених Иошна" у коме је објавл.он. Ни начелиик среоки ни писари никад и не загледају било у акта, било у новине, кад им је иотребно нозвати се нашто; зовну г. Пају и ои им одмах исповрти као да из књиге чита. Служи им овима вао ручни. речник м врло често господин Паја не м «Јке ни да ое скраои на својој столици већ иде из канцеларије у канцеларију да цитира нумере. У приватном животу могло би се рећи за г- ПаЈу, по речима среског наче.шика, да је солидан човек. У кафаиу никада не иде, већ тако, после каицеларије, изнђе мало ван вароши, нрошета, па се врати кући и то му је ове. Он седи код једне удовице, госпођс Милеве. која има три собе а две издаје. У једној од тих ооба седи г. Снма Станојевић, пореаник, који готово никад није код куће а у другој, ман.ој, господин ПаЈа, који је ув<ж код жуће. Гооиодин Паја је већ пет година на стаиу и на храни код ове удовице, те се осећа као у својој кући. Он ујутру иде на пијацу и купи што треба, он се брине за дрва и за све друге потребс кућевне, тако да је удовица већ више нуга рекла: — Баш ми замежио покојника! Али се у ствари не може рећи да је е. Наја потпуно ааменио покојшикаТо тоЈпгко што је куновао са пи:аце и бринуо се о кућевним потребама и мто је свако вече мрао са гоонођом Милевом табланета. Не може се рећи да г. Паја није покушавао нриликом игре карата да малко слободиије пружи ногу под сто, као што је покушавао у том смислу и да поведе разговор, и то саовим из далека. — Ваш госпа Милева, ово не вреди овако, кад ни у шта играмо карте, па се онда не мили човеку да добије игру. — Па 'ајд да играмо у динар. — Ни то не вреди, јер ја свако вече губим, а то је онда тридесет динара месечно. — П), па у шта онда да играмо? — Па, овај-.. узврда се господин Паја — кад би' овај... на пример... — Оиет ви, господин Пајо, навијате на оно. Упамтите, нисам ја којекаква, па иа картама да сецујем част своју! И тако бп оваки покушај г- Пајин остао' без усиеха, али то није ни мало пореметило миран и тих живот у овој к ^ и - .■ ,, Сасвим ]е друго нешто нореметило тишцну тога живота. Г. Сима,, порезник, онај што. седи у. друсој ооби, буде указом премештен у неку.другу ва|ннн, а ту собу узме под кирвду. један млада .наставник у четвороразредној нриватној гимназији кој* је постојала у овдашшог варопга. Младић је тек свршио, или можда није ни свршио универзитет, и на расписаии стечај за једног наставника за природне науке јавио ое. и добио место. Он се усели у собу са једном хртгом књига и зари ое у ших. Првћл дша'

он је и излаздо на руча.к и вечеру у кшђану, а затим и он иогоди са госпа Милевом да једе у кући те тако их је сад већ било троје за столом. Новога госта звали су „професором", н он је за столом мало говорио. И ручавао је и вечеравао са књигом у руци. Због њега су, за неко време, господин ПаЈа и гос-па Милева обуст&ннли уобичајени табланет, тако да је г. Паја почео у души већ да негодује што се овај нови гост уселио у кућу. То је било само првих недељу дана, док ое нису мало боље упознали, а по сле су чак и г. Паја и професор и про шетали пред вече заједно ван варо ши, и професор је постао мало разго ворнији за столом. НајзаД се између иочегника-професора и двадесетогодшвљег практиканта разви право пријатељство. Табланет сасвим изостаде, а овако вече после вечере повукли би се професор и г. Па.ја у профеоорову ообу, где су се водили чудни разговори, иокључиво из предмета које је професор предавао. У почетку је изгледало као да је професор био рад г. Пају да проовети. каснвде је, међутим. јаеио било да се он па г. Паји слишавао из лекције, коју ће сутра дан држати ђацима. Тако је грешш! г. Паја. за неколико месеца морао да саслуша целу Физнку и целу минералогију и ко зна шта још, и то све од корнца до корица. Једне такве вечери. говорио му професор и о постанку човека. Говорио му је дуго и ошпирно о томе, како је човек постао развијањем из једпе врсте мајмуна, поменуо му је и име Дарвина, који је ту теорију поставио и занео га потпуно тако, да је г. Паја збуњеН и суморан легао да опава. То вече г. Паја дуго није заспао, пипајући се под јорганом од натра1г, да би напипао закржл»али остатак репа (о чему му је такође говорио професор), а кад је заопао сањао је чуД81Н сан. Као госпа Мнлева мала мајмуница, па се игра и окаче ,с дрвета на дрво, а он као стари олињао мајмун, повио реп и мерка клко ће да дочепа оно невино мајмунче што се игра по дрвећу. Сутра да.и, кад се пробудио, он се најпре погледа у огледало, да видн је ли збил«а човек, па кад се увери да јесте, оде у канцеларију, али замишљен и забринут. Тма дана је мало разговарао са овојим колегама, а то вече, још једиом Је заподео разговор са профеоором да потврди по где што, у што је ипак сумњ"ао. — Добро, росподине, профеооре, 'ајд за мене, мали сам чиновпик. па нек и буде, да сам постао од мајмуна, али... И господин Паја не смеде да изусти, не смеде да запита за више и највише чиновнике: да ли су и они постали од мајмуна. Професор му узе поново објашњавати целу теорију и то тако разложно и тако очигледно, да сад већ г. Паја ни у шта није сумњао. А сутрадан кад је отншао у канцеларију, заподенуо је нарочито са својим колегама разговор, о томе, готов да прими и сваку полемику, јер су му сви разлози профеоорови још били свежи у памети. — Јест, јест, пријател.у, ови смо ми, ст поста-ти од ма т муна! — узвнкшио је он. кад сУ му ое другови практнкапти наоиејалц његовом првОм твј К ђењу. — Ама. зар и *г. Опета писар? — упитаће нротоколтгста. —. И ои, дабоме. — А господин. срески начелник? упитаће иакоено и злобно један нискави практикант. Г. Па ја застаде збуњен. у њему у једном тренутку иоче Да се бори оаај стари г. Паја, коме је срески начелшк био више биће. и нови, препорођени г. Паја, кслга је иаука заразила.

И победи овај последњи гооподин Паја, и он додаде одлучно: — И господин срески начелник! — Наш господин срески начелник мајмун? — подвуче питање онај пч* окави практикапт. — Не кажем ја да је он мајмун, алн је постао од мајмуна! — Па то — додаје пакосно практакант — ако није он, бно му је отац или деда мајмун, тек од мајмунског је соја! Је л' тако? Г. Паја ућута, јер се тога тренутка неваво и оам поплаши од своје теорије. али кад практикаит још једном понови питање, он. немаде куд неич) остаде при своме. Разуме се, практикант је ствар доставио писару а писар начелнику среоком. — Оца му његовог, — рећи ће на то старешина среза — а вилим ја да је он у последње доба нешто забрл.авио. — Сасвим је забрљавио! — иотврђује среоки нисар. Пандур оде, а мало затим уђе у канцеларију Гооподин Паја сав нреоамићен од страха јер је већ знао да је цела ствар. цео овај његов разговор доставл.ен капетану. — Је ли ти? — дрекну капетан кад овај прекорачи праг — је л' истина то да тн мене пред целим персоналом називаш мајмуном? — Није, тако ми Бога, гооподние начелниче! — узе да врда господин Па а. — Ама. како да није, кад сви тврде? — Ниоам ја то за вас казао, него онако ... за цео род човечаискн ... — Ама какав род човечански, шта се мене тиче род човечански. него ти си за мене казао, и за моје родитеље, и за моје претке. — Па то... узе да муца г. Паја то, цео род човечански ... — Ама слушај ти, немој ту да ми ое правиш шерет-будала, нето говори шта те питам: јеси ли ти казао, да сам ја мајмун? — Нисам! — А јеси л:и казао да сам мајмуноког порекла? — Цео род човечаиски! — шапће г. ПаЈв, гледајућн у земљу, преда се и дршћући целим телом. — Ама како цео род човечаноки. Па то значи ти тврдиш да је и гооподин начелиик окружни мајмуноког порекла, је ли? Г. Паја ћути као скамењен. — Па онда, ти тврдиш, да је и г. мииистар мајмунског порекла, је ли? Г. Паја ћути, али дрхти на њему свака жилица и сваки рибић. — Па онда, драачтићу мој, ти тврдиш, да је и гооподин митрополит мајмунскога порекла. Г. Паја ћути. — Па онда, брајко мој, ти тврдиш да је... И сам начелник срески не смеде да изговори шта је почео, а г. Паја се затресе од тепгке грознице, која га тога тренутка и од тота недореченог питања спопаде. Он сад јасно "виде колико је с науком дубоко забраздио и како је наука једно несрећно зло које добрим и мирним грађанима може оамо несреће донети. Оп наумн једнога тренутка да падне На коленај да пољуби иачелника у руку, ц да се одрече свега, али - н&маде кал нн да учнни 'то, јер начелшш" дрекну: — Напоље. напо.ед брљива дркело! — отворН; врата па гц изгура. а затим се окрете инсапу г. Свети, који је целој сцени нрисуствовао, и 1 Нареди му да превИје табак н да узиште пиомено изјашњење од гренгнога г. Паје. ' . Хј. -■■ ••'. . ... V ■ ' Није прошло ни пола оата, а нред господин Пајом је стајао акт, којим се од њега писмеио тражи да се изјаони за хуљење на Бога и на све најважш!је лнчности у држави. Г. Паја је дуго" и очајно гледао у акт, гледао. гледао и размишља^ каа«) да почне и шта

да каж&.у своме одговов-У- Он уж ообаи табак хартије да најпре иокоицоптира одговор, па. тек да га затим препише, и поче овако: Кад човек пипне себе одостраг, на диу леђа, наћи ће одиста..." Он одмах увиде, да је то глуп почетак, па поцепа лист и на новоме поче другаче: Све док се нисам бавио иауком, ја сам био иоправан чиновник и честит грађанин. То могу иооведочити све моје старешине..." И то му се учини глупо. Он је осећао да његова из.ава треба да будв нека врста покајничке иоповести н да тн-ба већ у самом њеном почетку се ос -^ога поче овако: — Во имлГоца ихина и свјатаго духа, амин! Ја сам хришћании по рођењу и грађанин оам ове земље по уббђењу и оданости и поштовању закона земаллжих..." Ои најзад јасно увиде да неће умети да иапише изјашњење вероватно и зато што је још био узбуђен после сцене, која се однграла малочас у начелниковој канцеларији. Стога се диж; и закуца на врата г. Свете писара, и, кад уђе, он га замоли да му дозволп да сутра дан да одговор. — А што до сутра? — пита строго писар, који се и сам осећао увређен, јер је г. ПаЈа са њим почео тврђење о мајмунском пореклу. — Па. тако, узбуђен сам, да преопавам. да смислим. — Нема И1та ту, брајад, да омишљаш, него полижи све што си казао и молн писмено за опроштаЈ, иначе, бери кожу на шиљак. — Па тако ћу и да радим! Г. писар се сазкали и дозволц с. Паји да одговори до сутра, те овај узе акт у џеп и пође кући. Боље би, међутим, за господкн ПаЈт било да је онај свој одговор који јв почињао са: „Во имја оца и сина..." наставио у канцеларији, но што Је добио право да тек сутра одговори. Јер код куће, разуме се, он целу ствар повери професору. Овај најпре плану, а кад се утиша рече победнички: — Оставите то на мој сто, ја ћу им одговоритн! Г. Паја иретрну и заусти: — Ова.ј... знате, од тога одговора за'виси мо!а служба... ја имам двадесет година беопрекорне службе. А нрофесор узе на дуго и на широко да му прича о Галилеју, о Хусу, о Лутеру, и уопште о људима који сг за науку и за напредак човечанства страдали. То господнна Пају наново охрабри и тако остаде да професор напише одговОр: Професор је целе те ноћи писао одговор. што управо није био одговор, него на шест пиоаћих табака читава раоправа у којој је било и оваквих фраза: „Не разорава се научна истина актима и нумерама". „Истина је вечна а власт и сила повремена"; „што више гоњења. истина је увек тим јаче победе текла!" И најзад, цела је раоправа завршена тиме што је у њој потврђено да је човек постао развићем од једие феле мајмуна. Док је професор у својој соби писао скоро целе ноћи одговор, дотле је господии ПаЈа под јорга.пом сањао чудне споне. Као ухватио он за реп среског начелника, па га не пушта, а скочили на њега, па га даве и Митрополит и Лутер и Хус а као једино га бране Галилеј и удовица госпа Милева. Па се онда усред сна појави и покојна овиња, па одвуче гоопа Милеву, а Галилеј као опсова оца среском начелнику, те оида дођоше пандури да их разваде, ал' господин Паја не пуздта пикако реп. И одиста, кад се ујутру сав знојав пробудио, приметио је како је чврсто ухватпо Свој учкур и не пушта га. Пре подне однесе г. Паја писару г. Свети одтовор од шест табака, а у пбдне му саопштише да је отпуштен из службе. Кажу да је читаву годину дана покашички гладовао, молио се, напустио и квартир код гоопође Милеве, напустио и друштво професорово и одрекао се науке, чија је жртва био. И онога часа кад се одрекао Науке, вратиле су му се. на основу теорије о запремини. ове иумере у глави и, слмо тога р*ди. враћои је опет у службу.