Коло

ИМАЈУ ЛИ

јд четири азиске религије Буднзам је песумљиио најраширенији. Његови следбеници, којнх нма бли.Ју шест милиоиа, заступљени су у великом броју у свим крајевима Јужне н Источне Азнје, од Непала до Јапана, од Дејлона до Кореје, од Бурме до Монголије, од Тајленда до ФилипинаРођен у Индијн око 530 године пре Христа, Буднзам је био први пут уповиан с Европљаннма преко Марка Иола. 0 осиивачу те религије Буди исторнчари мало знају. Легенда; напротив, говорн о њему врло шгого тако да то већ прелази у мит. Оиа на пример прича да је Будииом рођењу нретходнло једно пророчанство. Неки браманокн свештеиици су Претсказали п>еговом оц.у — краљу Судодапу — да ће му очекивани сип бнтм краљ над краљевима ако остане на нрестолу, али ако изабере аскетски живот да ће достићи највећн степен моралног савршенства н постати Буда што значл „Пробуђени". Родно се дечак коме су паденули име Сидарта. Отац, који је желео наследиика васпитао га у раскоши н нежиости и оженио га у седамнаестој годинн днвном принцезом ЈозодараНа тај начин је краљ Судодана желео да одвратн сит^а од аскетоког живота. Али једне вечери шетајућн се по краљевском парку младић је срео једног старца погиутог под бременом годниа, једног болесника чије је тело бнло прекривено рапама. једног мртваца у распадању и једног калуђерапросјака. Ове појавв су толико потресле принца да је решио да се одрекие раскошног живота. Побегао је из краљевиие оставивши младу жеиу и синчића и повукао се у једну пећину где је провео пеколико дана прерушен у просјака. слуша.јући браманску доктрииу. Оиа му међутим није могла да пр.ужи утеху у болу који је доживео оне вечери у парку. Вратио се затим у самоћу, и најзад, Иосле шест година, једне ноћи, док је још седео молећи се испод једпе смокве објаснио му се узрок његовог бола зт начин на којн може да га се ослободи. Од тада па све до своје смрти која је бнла од нрнлике око 486 године пре Христа, обишао је сву Индију идући од села до села и проповедајућп своју доктрнну. И тал;о је постао за све своје следбенике „пробуђепи" или боље речено „Осветљени". То је у главпим линијама живот оспивача Будизма. У чему се, међутим, састоји његова наужа? Према Буди: наш живот од рођеи.а 'до смрти пнје нншта друго него бол. Њега се можемо ослободити само уништаввјући узрок то јест угушујући у себи жељу за животом и одбијајући да иопунимо ма коју своју жељу. Човек то успева помоћу четнри пу-

та којн се састоје из 1) науке која доказује таштину, празнин.у и неетабилност ствари овога света и нашег „ја" и глупост коју човек чини везујућн се за земљу. 2) Испуњавање следећих пет забрањених ствари: не уби;дти живе створове, ие красти. не чинити нрељубу. не лагатн, пе опијати се. 3) Чуватн се од десет грехова: убнства, крађе, прељубе, лажи, оговарања, псова1Ба. празних разговора. зависти, мржње. не покоравања догмами. 4) Честа употреба .лиест прекоживотних одлика" то јест: милостнње, моралие чистоће, стрнљења, енергије,. доброте и љубави према блилсњем. То треба да буде главни и једини циљчовека. И он може да га достигне јер се према Буди; човечији живот не чадржава на једној једииој егзистенцији већ се продужује у. другим сукцеснвним које ће бити боље или горе већ према заслугама. Али пресељење душа или метампсиЈоза није једина догма Будизма. Он проповеда исто тако да све ствари иостају и развијају се саме по се-би. Будизам не претпостав.ља једнов- Бога ствараоца и зажонодавца свемира којн је у миогим крајевима учинио да се Будизам дегенерцше у Политеизам и Фетишизам. Тако се он обогатио многим боговима добрим и злим (наравно на. првом месту међу добрим стоји Буда) и док је у прво време имао култ који се састојао у певању химни и оди Будп, и у приношењу жртава у цвећу, воћу и светлостима, сада су организоване помпозне перемоннје, поста®ље>ни великодостојници и саграђени велепни храмови у којима се- чувају статуе н реликвије „Пробуђеног".

(животиње разум

тропскнм барама Југкне Америке живи једпа интересантна врста жабе чији се пуноглавци легу почетком лета. Алн тада нестаје и бара. и само овде-онде заостаје, у највећим удубљењима, по мало воде. Смртна опасност лебди над беспомоћпим пуноглавцима којима, изгледа, нема спаса. Али се тада, сасвим нзненада, појављују стари жабци, улазе у бару и огуд износе нуноглавце, и у скоковнма их односе у неку већу бару где још има довољно воде. Извесне врсто тропских мрава имају своје нарочите пионире. Они прелазе и веће водене токове, па чак и реке широке неколико десетина метара Када колона мрава стигне па обалу. издвоје се пионири, долазе до воде и поређају се тако да направе чврст мост преко којег прелазе остали мрави. Када је колона прошла, пионири на почетку моста откаче се, вода занесе цео живи ланац и одгура га до друге обале где се већ налазе остали мрави. Једна интересантна риба, тзв. геофилус чува стално своје младупце. Док младе рибине пливају, стари музкјак их стално прати; ако наиђе каква опасност. он широко отвори своја уста у која улете млади. Када прође опасност. он отвара уста из којих излазе младе рибице и настављају даље да пливају и траже храну као да се ништа није ни десило. Неки пут геоФилус са младунцима у устима отплива негде даље, до неког заклоњенијег места, где их пушта да слободно пливају али мотрн сталио »а њих. Постоје и многи други. скоро без-

бројии случајеви у којима изгледа као да жнвотиње имају изваиредно развијен разум и да умеју да мисле. Многобројци екснерименти вршени у инстгтуту за психологију животиња у МинсГеру дали су читав низ врло ииТересантних резултата. Др. Фишл, директор овог ииститута. детаљно је исиитивао живот и иителигенцију једне наррчите врсте северноамеричког медведа нознатог под популарним називом „вашбер". Ова животиња пре него што поједе храиу укваси је у води и добро протрља међу шапама, бнло да је то парче хлеба, јабука, шећер итд. Да ли то животић>а ради због тога што воли чистоћу? Вероватно не, јер она пије воду у којој је прала храну. Процес прања врши се сасвим инстинктивно и узрок му је сасвим други. У дивљини, у својим брдима и шумама, ови медведи су ловили ла обалама река и језера рибе којих тамо има у изобиљу. Пре него што поједу рибе. оии им шапама огуле крљушти. Тај обичај задржао се и код животиња које су се родиле и одрасле у кавезима, али само у облику чудног инстинкта да квасе и перу све што им се да у шапе. Експерименти вршени са мишевима показали су да су ове животиње у стању да стекну искуство и да чагс размишл>ају. Читав низ других испитивања извршених у овом институту показали су колико је сложен проблем да ли животиње имају разума и да ли су неке врло сложене појаве уствари условљене још увек загонетним инстинктима или долазе услед свесног размипшања.

ЈЈстоиисбе^/у&анекаоте

НИКОЛА ПАШИЋ Почетком балканског рата и Пашић обукао војничку униформу и метнуо шајкачу. Изгледао је врло лепо. У Скопљу. пред црквом Светаг с : оЈ1& Спаса. сретне Пашић Велизара Јаиковића и упита га: — Овај... ти ли си то. дете? — Ја сам! одговори Велизар.

Дечја изложба у Паризу Отаварање изложбе дечијих слика, V част маршала Петспа у Пауизу. Послаиик де Бринон приликом оОиласка изложбених простопија. (Го1о: Ве1ега<1ег ВИЛаеепШг)

— Овај... јесте. знаш ... ја обукао униформу, па не могу да те препознам! рече му Пашић. НАДМУДРИВАЊЕ Писац Пироп, једаи од најдуховитијих људи осамнаестог века. био је нека врста „машиие 'за сјајне досетке". тако да је и сам Волтер избегавао да се с њим срстне. Једном се давала у Француској Волтерова комедија „Нанина". После претставе. сретие Волтер Пирона и ослови га доста кисело: — Шта мислите о мојој комедији? — Мислим да би вам било милије да сам јој ја писац! одговори Пирон. — Ви писан комедије, на којој пико није звиждао?! запита га подругљнво Волтер. — А ко може да звижди кад зева? упита га иронично Пнрон. Сутрадан се давала позната духовита Пиронова комедија „Метроманија". На несрећу Пироиову. у партеру. заваљене главе спавао је један гледалац сном праведника. Волтер га. злурадо се смешећи. ноказа Пирону. — А! рече Пирон. тај спава још од синоћ! СУБОТИЋЕВ ГОВОР На погребу једног нашег заслужног нанионалног рашгика требЛло је да говори књижевник и песпнк др. Јован Суботић. Он је саставио говор. али је због назеба умолио свештеника. п.остаријег човека. да нрочита посмртно слово. Стари попа је. међутим. начинио велики „киксер". У рукопису је стојало Како је нокојникова логика била неодољива. јер је као гвоздепим ланцима. везивала и стезала умове слушалаца. На Суботићев ужас попа је у највећем патосу и узбуђењу. хвалећи покојникову логику, рекао како је оиа као гвозденим лониима стезала умове слушалана! Ова омашка. кви по кво, опаметила је Суботића и више није давао пикоме да чита говоре, па ни када је рекао носледње збогом Вуку Караџнћу.

ГЛАГОЛ ЦВИШЕН Наш песник Стеван Владислав Каћански. познат и по надимку „Стари Бард". бао је професор и предавао обично немачки језик. Занесен својои поезијом и новинарско - књижевним радом није обраћао велику пажњу на наставу. На часу би најчешће прозивао учвнике и они су, и без питања. преводили задате реченице и казивали главне облике глагола на које би наишли. А Каћански би за то време утонуо у дубока размишљања и цртао разне Фигуре по каталогу. Једном приликом прозвао је неког ученика који се није одликовао нарочитим знањем. Овај наиће иа реч „пвишен" и мислећи да је то глагол. избаци: — Ивишен, нваш. гецвошен ... То је и нашег песника пробудило из сањарија. ЈБутито је викнуо: — Страшно. ужасно! И то ми 1е ђак! Одмах да си се вукао на место1 Бацио је оловку из шака и од тог доба Каћански је већу. пажњу обраћао настави. СТЕРИЈА И ЊЕГОВ ОТАЦ Прича се да је Јован Стерија Поповић пишући свог „Тврдицу или Кир Јању" имао на уму свог рођеног оца, који је био велики цицнја. Стерији то није сметало да свом оцу из Веча пошаље по вршачким трговпима своју оида најновију књигу ..Кир Јању". Старац је

прочитао умотворину свог.сина и наравно 1 јунаку ове комедије познао самога себе. Није му бкло право. Машући главом рекао је љутито: — Ииниш пас да те уједи!