Коло

скоро четрдесет држаштда исцопкатаа Немачка, била је 1862 годжне у врло велжкој опа« оности- Оа ових страна окружавали су -јв непријатељи. Уото и међу самигм тим маллм кнеженитама нмје посгојалк слога нитп узаЈамио повереље, поред тота што је хетерожлитна Лустрнја. у змшј је од разких народности било пајмалће Немаца, бацала оио на Немачку, желећи да преко ње оиет освоји; царсву круну. Црусжа је једина међу сним тим државица.ма била иенгјо моћиија али је после 1848 године и сама била политички оаовим бе;шачајна, Прусжи краљ Виљом I осетио је сву опаоност те ситуапш« и желео да опроведе реформу војске, али му је окупштина одбила потребие кредите за то. И већ је и.чгледало да ће доћи до револуције. Али и у оамом краљевсжом дому постојаде су разне струје јер оу и краЈћица и преотолриаследник ћод упливом кћери ентл«ске краљице Викторкј«- па сграни парламепта. Краљ се иалази у тешком иоладкаду, и пише своју а^дикацију- Па ипак, још пре но што учини тај судбоноони корак, осећајући да не сме да папусти своје место. као војниж, он повива на чел)о владе једног човека који моасда неп1то још може да ушии, ма да, му. изгледа врло. опаоац реакциоиар и смео иаво врло вешт дипломата. То је био Бизмарж. Али, ианена^ење које је тада доживео превазилази оважо очекивање. Бизмарк јс био нешто саовим друго но што је. ои нрема гласу крји тај чтее^к ужива. очекавао., Савршено углађен оветсаои човек, елегантан, дипломата који јасно' види и лоред матгавите унутарње оитуације овђ потезе опољњег непризатеља, дела реалистичзот и практично и. неустрашиво приступа овоме тепгком задатку. Он прво покушава да са парламентом оклопи мир, и када не може, он га просто распушта. Настаје_ период напада на њешву политику, чаж и у двору- Долази и до атентата — од Стране једног Јеврејииа — али он и даље ради неустрашиво. Многе је противтшке већ придабио у рату коЈи је повео са Аустријом- али када је и Француску победно долази њетов тренутак, у коме ови увиђају колики је он гшшје и шта за Немачку значи.