Коло

. „ ч, ■ —'-v v љ ' ''' ' ' ' ' ' '' i"* ■"' ''"'""•"'■ , '' " [2*жт&1> мога коми« ш

НЕДЕЉА, 26 АПРИЛ -л. Нема сумње да је IV Ш\ Рђава навика иаж1^ Г у \ Л њавати децу гпађу. Мој комшија има тај обичај. И сад му се мапишан потсмева. Ономад купио комшија неки сир испод руке. Кад било поспе ручка растрчапи се и он и комшиница по кући па ни да стану. Спопапи их неки грчеви од поквареног сира. А, мапом Никици ништа. Питапи га ми и он нам објаснио: — Нису ми ни дапи да једем сир, зато што кажу да сам био неваљао...

ПОНЕДЕЉАК,

— Хм !... —- А, како — Хм !... — Поспови? — Хм !... Комшија му као му: — Заиста је иап се изјада Довиђења...

АПРИЛ Опет прича комшија. Срео, вепи, неког старог пријагеља који сав био утонуо у бриге. — Како си ? пита га комшија. — Хм !... — А, твоја госпођа?

деца?

пружио руну и речовеку лакше на срцу неком, као ти мени...

УТОРАК, 28 АПРИЛ Има један наш заједнички комшија (онај довитљиви) неко мало имањце негде на лериферији. И водио нас да видимо. Зачудипи смо се што је обесио на две мотке два пара потпуно исцепаних панталона, на самом улазу у имање, кад он, шерет, ево шта нам казао: — Псе немам рачуна да држим, и зато сам ове поцепане ногавице ту обесио, и нао што видите написао сам „Чувај се пса!" И, куне се, да му нико незван није до сада завирио у имање...

Нова индустрија

Па, кад вам крава даја дванаест лигара млека, колико од тога продате? Око триестак литара чистог млека. а од осталог правим бутер!

СРЕДА, 29 АПРИЛ Шта вреди што је рат, што је криза и јГ 4 ^) што се понеко сти- Iтш\ снуо па ћути и гле- I в1 Ц да своја поспа, кад ! Чр I [ Т ^ ЈГТј има и оваких назо- ' зора. Комшија чуо ' | својим ушима тај \ | тепефонски разговор : — Мила моја, имаћсмо кућицу, баштицу, децу... — Шофера, ауто, гувернанту, куварицу, собарицу... Биће дивно... ЧЕТВРТАК, 30 АПРИЛ Пре неки дан, пред судом, одмотавао се један претрес: — Он је био трештен пијан, господине судијо! — По чему то за- \ \ I %г-т- Џ кључујете? Л)/— По томе што се страшно жучно препирао с једном дамом! — Па то још ништа не значи. — Како да не значи, кад даме уопште није било! ПЕТАК, 1 МАЈ Ту скоро била премијера у позоришту. Давали „Боеме. Једна позната ресторатерка из Београда и њен муж дошли да гледају оперу. Он извуче часовник из џепа и шапну јој: — Седам сати! — а она безазпено одговори: — Значи зато сви и певају одједном да ухвате последњи трамвај... СУБОТА, 2 МАЈ Мој комшија чуо, ономад, у полициској лријавници, овакав разговор: — Како то, у картотеци на вашој фотографији ви немате браду?! — каже нареднии строго. — Јесте господине бранио се онај — само треба да узмете у обзир копико већ чекам овде... М-К

наредниче, —

расејаност Расејаност је општа болест. Неко мање. неко више али ол ње сви болујемо. Било је великих људи ва које се може слободно рећи да им је глава била увек у облапима Један од таквих је био познати итолијански књижевни критичар Де Санктис. Једнога лана требало је да са женом и ћерком отпутује из Напуља аа Рим. Изишао је за тренутак иа чекаовипе и замолио суппугу да га ту сачека. Шетајући по перону он се попео у воз и ту срео неког свог добоог пријатеља с којим се упустио у пријатан рааговор. У мећувремену воз Је кренуо и већ су били прешли неколико километара кад га је пријатељ запитао како су му жена и ћерка. Ле Санктис се тек тада сетио да их к оставио у чекаонипи. Вило му је наравно врло непријатно али се више ништа није могло помоћи. * Славни италијански песник и одлични говорник Панцаки морао је једне вечери да присуствује неком балу. После неког времена осећајући толику досаду да није могао да се скраси на јелном месту. изађе из сале и поче аа лута по стану. Тако је приспео у спав .чћу собу и код постеље се задубио у читнње неке књиге Око четири сата У 1 утро . кад су сви гости већ били отишли. гоепоћа је решила да се мало олмори Кала 1е угола у своју Спаваћу собу узвикнула је од страха видећи

у својој постељи страног човека. То је био Панпаки који се удубљен у читање био свукао и легао у кревет да би удобније могао да чита. МИРИС СИРА — ЛЕК ПРОТИВ ГЛАВОБОЛ ј Е Познаги лекар специјалиста г. др. Киместрат из Лајдена у Холандији, пронашао је. сасвим случајно. лек против главобоље. Г. др Киместрат биз је дуго година лекар особл.а у једној великој фабрици сирева- У својој дугогодишњој праксн г. др. Киместрат запазио је да се још ниједан радник те Фабрике није тулгио на главобољу. Из тоеа је лекар закључио. да се из сирева шире извесни мириси који спречавају појаву главобоље. Лекар је сада почео да анализира све гасове који се шире из разних сирева и пронашао је мирис који тако успешно лечи главобољу. како треба спавати? Постоје разни „типови" сна Нек1 спава најдубље увече и ујутру се обично осећа врло свеж Напротпв они чија дубина сна достиже максимум у првим јутарњим часовима нису способни у првом делу аана ва свеж и одморан рад. Они први су здравији док су други обично нервозни и мрзовољни Треба спавати у једној соби што даље од сваке ларме пуној свежег ваздуха чак и вими Постеља мора да буле нагнута од главе ка ипгама с вуненим мадрасом постављеним на

једиу ни много тврду ни мпого мекану подлогу. Покривачи лаки. Трсба се наместити удобно у средини постеље да би се сви мишићи могли одморити. Главу поставити ниско аа би крв могла правилно да функнионише у мозгу. Не савијајти. не прекрштати ноге и не подизати колена. И пре свега не држати руке изнад главе Не сме се ни лећи са пуним стомаком. Најнездравије је спавати на левој страни јер се тада варење зауставља а сва тежина тела пада на српе. Не треба спавати ни на лећима иако наши стари говоре да је то најбољи начин. Треба дакле спавати на аесној страни. РАЗВОД БРАКА РАДИ — ШАХА Супруга једног од најпознатијих будимпештанских адвсжата поднела је суду тужбу у којој је тражила развод од свога мужа. Као разлог за овај корак, она је на.вела, да је њен муж пре четири године научио да игра шаха. Од тога дана нестало је брачне слоге у њиховој кући. Адвокат је занемарио свој посао, а затим и саму жену. По читаве недеље остављао је саму код куће, јер, како је тврдио, никако није могао да напусти започете шаховске партије. Суд је уваж.ио оптузкбу и раскипуо брак на штету супруга — шахистеЛЕЧЕЊЕ РАКА СМРЗАВАЊЕМ Фравтнтки лекар Пјер Серен недавно је објавио у једном лекарском ча<-Г. 'у .„I ша к је успео иМели

једног тепгкот болескика од рака захг -.у'ући — хладаоћи. Овај лекар држао је овога болееника пет пуних даиа тахсорећи у омрзнутом стању, тако да је скоро потлуно уопео да умртвм скоро ове остале органе сем — срца. После иавршенот опита, за врсме којег јр болеоник лежао у темнератури од 50 ствпени испод нуле, лекар је констатовао да је рана, захваћепа раком, исцељеиамашина за склапање бракова Једно друштво за аутомате у Токиу дошло Је на идеју да уместо чоколаде стави унутра листиће с нмвнима девојака. које желе да се удају. Име је пропраћено Физичким и моралним одликама девојк^исто као опн огласи на последњоШ страни наших листова. Ако онај који је у аутомат убацио новап наиће на себи одговарајући случај. обраћа се друштиу које га доводи у везу са кандидптки њом. Тако друштво прави добар п<5сао. и тако по кот срећни брак бива склопљен помоћу машине

Гла.внн уредник Мирослаи Стеваковић Уредник Мића ЛимитријепиН За фотографије Александар Симић Цртач Ђогђе ЈЈоОачсп Уредништво Поенкареова улииа бро) 81. 'ГелсФон 25.010 Влаоник и издавач 1 Срноко издавачко предузеће А Д Јоваи ТаиовиН Админиетрација Дечанска 31. Веоград. Телефон;. 24.001—10 штампа ..ПЈтампарија Београд" А. Д. Дечаиска 31.