Коло

РОМАН ОД 37УДВИГА БОТ7ФА Ј

— Здраво, Николина, рекао је Гараган прихвативши јој обе руке гопло од узбуђења. Погледала га је блаженим погледом. Заетали су и упили се погледима једно у друго. Николину је опет ухватио н>ен стари несташлук. — Хајдемо, рекла је е осмехом, зауетавили смо саобраћа}. Уосталом има и других који вас чекају.... — Ко. забога? — Не узбуђујте се много. Стари Введинг, ваш верни слуга. Стари слуга је заплакао од узбуђења кад је угледао свог господара. — Знате да је Бвединг најневервији Тома у делом Верлину. Никако није веровао да ћете се вратити. Можда ни сад још не верује. — Оиростите, господине бароне, рекао ле стари збувено, али сад верујем да сте се вратили. Да ли треба да поручим кола? — Раауме се Введинже. Толико можемо себи дозволити. И госпоћица. Николина ће код нас на неколико минута да се мало дотерам после пута... Николина направи обешељачко лине. — Како то замишљате, господипе? Млада девојка, још из Потсдама. па сама у соби код једног господина? Гарагану би стварно нелагодно. — Опростите, Николина, нисам ништа зло мислио. — Ни ја. Гарагане, рече девојка у смеху. Што вн одмах све озбиљно схватате! Па данас се младе девадке не боје ни ћавола. акамоли да остану саме са неким госиодином. Уосталом. ја сам толико радоанала, како сте сепровели у Америни да морам да поћем с вам и,. — Провео сам се дивно. могу вам одмах рећи. Управо сјајно. — Значи. продали сте мотор? — Ла. — Па то де сјајно! Честитам вам. Гарагане, на успеху. — Хвала, Николина. А ногодите. колико сам добио за мотор? — Богами,, не знам. Можда. тридесет-четрдесет хиљада долара? Гараган се осмехну. — Ах, види се одмах. Николина, да немате појма о лаком мотору. — Па педесет хиљада долара. — Премало. Николина, премалоГ — Онда, ваљда, сто хиљада? — Још винге, Николина. Добио сам мнлиои долара!! — Ах, шта кажете? Да се не шалите са мном, Гарагане? — Не, Николина, говорим вам озбиљно. Хоћете ли да вндите чекове? — Не, верујем вам. Али за-иста невероватно. — Шта ћете. Америка је земља немогућих могућности. — А коме сте иводали? — Мекферсоновој аутомобилској компанији. —Не могу да доћем проето себи од чуда. Па то је за биоокоп! А зашто нисте чекове наплатили у иностранству и нован положили на рачун у банку? — Ш то је свеједно. — Није свеједно. Знате ли ви колико се може зарадити на разлшш курса? Питајте мог шефа,, господина Боковпера. Ауто стаде. Били су нред Гарагановом кућом Чекајући. Николина се замислила. Није је толико збунила велика сума коју је Гараган добио. колико чињенипа да је мотор продао Мекферсону. Својим Финим женским ннстинктом осетила је да ту мора да је умешана Глорија. Само какву је ту улогу имао млади гроФ Хеникштајн? Дакле етрпали су човеку у иен милион долара да би га се отарасили? Ушао је Гараган.

— Ја сам готов. Николина. Погледала га је од главе до пете. Никаквих нарочитих промена, сем ведријег расположења. — Како се осећате, Гарагане. као новопечени милионер? — Ништа нарочито, Николина. Ми чезнемо само за оним што немамо, а кад постигнемо. брзо се помиримо са стварношћу ... Знате ли, Николина. да никад у животу нисам био тужнији него кад сам примио паре. Не знам. запгто. — Ни ја. А шта ћете сада? — Прво ћемо да се извеземо негде у поље, Николина. Толику жељу имам за ширином, миром и тишином као никада до сада. Хоћете ли са миом? — Хоћу. Само оставите код куће чекове. — Са осмехом метнуо је Гараган чекове у касу и закључао је. Успут испричао ,}е Гараган Николини шта је све проживео у Њујорку. —, Четири часа сам чекао пред вратима фабрике и ти часови били су ми тежи него године проведене у тамнкни, веруие ми. Никалина. Али сад видим колико је живот леп. Погледајте језеро. Николина ... У даљини се пружило језеро. густо обрасло врбовом шумом и начичкаш> вилама. Сели су у башту једног ресторана на самом језеру. Из даљине је допираЛ1а нека музика. Једрилице и чамци клизили су по језеру. које се блистало на сунцу. Ваздух је био пуи мириса раног лета, а небом су пловили бели облачићи ... Гараган је испричао Николини и свој сусрет с Глоријом. — Имали сте право, Николина. Ви сте мпого паметаши, да ие кажем искуснијн од мене. Жеља за осветом умрла је с временом у мени. Љубав пролази као и мржња. Кад би сваки човек био судија другима, увек би половина човечанства седела на оптуженичвој клупи. — Па ви то тек сада знате, Гавагане? Ви сте заиста ирошли кроз живот затвороних очију. Уосталом, као и све саљалиие.. — И још иешто морам да вам прианам, Ннколина. Кад сам угледао Глоршу, номислио сам на вас. Сам Бог ми је послао ту мисао, а ја верујем у Бдаа и његову правду... ,.Сада ће да се изјасни". помислила је Николина задржавајући дах. Али Гараган је без речи држао њену руку. Постићена Николина је повукла. Веллки тренутак је прошао. Николина је гледала замишљено језеро. Глава јо.ј је горела од мисли. У чамду. у врбаку седео је један пар и љубио се. Колико је једноставан живот, мислила је Николина у себи, и

како људи неће да га схвате. Уздахнула је дубоко. — Шта вам је, Николина? — Маштам, Гарагане. Нисам мислила да има овако лепих дана на свету... — Затим додаде с иронијом: Уосгалом, то су шипарички снови, господине бароне ... Не. вреди да се говори о томе. Причајте радије, шта ћете даље да радите. — Ништа. Прво ћу напустити варош, ту велику тамнипу за људе ... — Коју људи ипак неће да иапуштају.... — Али ја ћу је напустити. Причао јој затим о својим плановима. о животу на имању, о пролећу, жетви, расцветалим воћњацима, о реци која успављује својим шумом ... С чежњом слушала је Николина ову причу као да слуша бајку. И она је сневала о замку, о парку. племенитим кољима, свежем ваздуху ... Али је сте то био само сан, само чежња ... XXVI |Ц|; лади гроф Хепикштајн нашао се у недоумици кад је нримио писмо доктора Ерлахера, лекара свог деде. грофа Франца Леополда Хеникштајна, богатог спахпје у Аустрији. Лекар му је јављао да му је деда тежко болестан ж да жели да га види ире смрти. А знао је исто тако да је баш сада неопходно потребан госпоћи Глорији, која је после свог сусрета са Гараганом била у великој' душевној депресији. По жељи Глорилшој преселили су се у Париз и отсели у једној вили у Медону. на обали Сене. Ту је млади гроф провео - много пријатних часова у близини вољене жене. док је Мекферсон хладнокрвно пепао рибу у Сени. А сада је требало да напусти овај идилични кутак. С друге стране био је опет свесТан да смрт његовог деде значи велику прекретницу у шеговом животу. Ако га деда означи за наследника, моћи ће да се-, као богат и независан човек. појави код Глорије с .тедлаким правима као и МекФерсон. У том случају она би морала да се одлучи за њега. грофа Хеникштајна. Ако би се одлучила за Мекферсона. бар би знао на чему је. Онда нека буде Бог с њом. Млади гроф се. размишљајући. упутио у башту да потражи Глорију. Она }е седела у сенци високог дрвећа на једној клупи и замишљено гледала у отворену књигу коју је престала да прелистава. — Добро јутро. милостива госпоћо. Глорија се тргла уплашено." а затим се осмехиула и љубазно отиоздравила. — Што сте тако свечани данае.

Теби у даљини

Живот је толико чудан, татице, Загрејан сузама палих нада И снова илузорних, неизвесне будућности, Тужног живога, вечитих јада.,. Колико сам оамо у првој младости С1#ила о срећи коју сваки смргник жели А сада, пред недогледом будућности ледне, Пусти идеали пред разумом су свели. .. Када би ти сад с нама био Било би дивних и дугих вечери Лепог разумевања, истивске среће, На огн>ишту дома где срећа трепери...

Београд, аплила 1942.

Милииа Матовић свршени матитнт

грофе, рекла је испитивачки. Шта вам с*е десило? — Ништа нарочито. Хтео бих само да вас нешто питам. ' — Изволите. — Можда је моје питање неумесно и незгодно. али морам да га носта вим, госпоћо. Оно ће да одлучи о да љем мом животу. — Немојте да ме плашите. грофе. Млади гроф ле овога пута био од лучан. — Треба да ми кажете одлучно. госпоћо, каква осећања гајите према мени? Да ли ме волите? Глорија га погледа изненаћено. — Какво .те то питање. грофе? — Ја сам вас замолио да имате обзипа. Ви добро знате да вас еолим. да вас обожавам Ви сте то трпели. али... због будућности морам да сам начисто... Пред Глоршом је стајао одлучан мушкараи коли тражи своја права. Глорија га је гледала е чућењем. — Шта треба на то да кажем. гроФе Хепикшта.ше? питала ле 8буњено. — Јасан одговор госпоћо. Да ли ме волите или не' Као никада у животу, Глорији је била потребна љубав. Љубав једног младог човека. чиста и некористољубива. Али она сама није могла да узврати љубав. .Јер је њена љубав гтрипадала — Гавагану ... — Не знам, грофе, рекла ле тихо. с осећањем кривипе. ГроФ Хеникштали ле лако задрхтао. — Можда ћу вам једнога дана моћи више рећи. драги грофе ... Млади гроф ле сео ћутећи на клупу поред ње. — За сада вам могу рећи само то да сам вам одана прилатељипа... Гроф Хеникшта.ш ле ухватио за рук.у. — Ја сам и сувише млад за пријатељство такве врсте. милостива госпоћо. Ја вас и сувише волим да бих могао остати на граниии прилатељства. — То ниле лепо од вас. — Не знам. Само знам. госпоћо. да ћу лош данас да отпутујем ... Глорша га погледа запрепашћено. — Зашто, грофе? Зар ћете да ме оставите сада у овим тешким тренуиима? — Морам. Деда ми л"е тешко оболео. Мовам кућк. — Биће ми тешко без вас. али кад мовате... ГвоФ Хеншсштајн се сасвим охрабрио. ^ — Да госпоћо, ла ћу отпутовати. И вратићу се као слободан. независан човек. И опда ћу бити толико слободан да вам поставим једпо питање на које ћу тважити одрећен одговор. То питање ће бити: да ли хоћете будете моја жена, Какав одговор смем да очекујем на то питање. гоепоћо Глори.та? — Ја сам и сувише стара »а вас, грофе. рече Глорша после кваћег размишљања. Ја сам измучена. стара жена. ГроФ Хенпкгаталн одмахпу с негбдовањем глаЕом. — Али ја вас волим госпоћо. рече страсно шапућући млади гроФ. Немотте ме оставити без сваке наде Немо.тте ме тератн у очалање ... Глоршу .те дириуо дубоки осећај младога грофа. Зашто га она одбија? За кога се чува? За Мекферсона? који седи и пена вибу. а и сам личи па сушену рибу? Зашто да ве пружн овоме чзвеку коти ле толико одано воли мало среће. кад може? — Ако се вратпте. гроФе. рекла ле тихим гласом. али одлучно. учитшћу све како ви желите

(Наставиће се) •1'хјв 1>

1 :