Коло

ПИШЕ. *- Р. ИКоНИсЈИН

Е&.ила. ; ј° то сасшш псобична љубав. НсоГжчиа по »слнчнни, по току и' з'»вј»"шетку1 'Прсдво 'је стога забо»Ж)1Т1( ЈО. Ни она.ии ои, нису се дотло у нраг.чм смислу рсчи аал,'убЈКИ1.1али. Она је угепојој дкадесет дцугој години изгледлаа сјајио. бесирсворно. Била је обд 1Г«е11*а ванредном лепотом и приплачношћу. ДуХопно је потпуно била одговарала средини у којој се кретала и граниии која се редоино од жена тражила; својим кругом дпуштиа спретно је владала, у оихођењу је била иише него љунка а са чудном лако1(Ом сиалазила се у сваком положају у који је западала са многобројним удс.арачима и малим бројем пробраних, са којима је наизмеиице и у лепом тону флертовала. Ои се издвајао међу мушкарцима. Средњег раста, темељно чг.рст, а лепе и пријатне спољашности, ие без недостатака, он се далеко више истицао богатством своје душе и ума. Бистар, проницљив, окретан и способан, иравмлно је расуђивао о свему и истицао се тачним судом у свим гштањима, док је стечено знан>е умео савршено да уиотреби. Имао је успеха код жена. Само не онако као она код мушкарана, — на нрви поглед, — него тек онда кад се снази његовог духа и животног искуства давала прилика да је иримеии и да дође до изражаја. Таквих прилика било је исувише у његових тридесет година, а он их није иронуштао. Почетак је такоће био необичан. Неколико дана после упознавања, Лепша је наншла неким послом у Душанову канцсларпју; после првих општих речи, измењаних заједнички са осталим његовим колегама, Душан ју је повукао у страну и непосредно, тихо, али ие водећи рачуна о неприличностн места, времена и нрисуства осталих, рекао јој укратко да осећа како би могао да је воли, молећи за састанак. За треиутак га је Лепша упитно ногледала и — одбила, извукла се на леп начнн. Упоран и тврдоглаво истрајан, очаран Лепшом, Душап није одустао. Идућих дана, при случајннм сусретима, или У друштву, он је увек налазио изговор и нрилазио јој, само да би јој ставио до -знања да и даље очекује од ње новољап одговор и разумевање. — Ви пећете да ра-змислите, госпоћице Лопша! Молим вас, кад будете сами, посветнте ми у мислима неколико часака, — зар је толико тешко да ироцените озбиљност и убедљивост са којом вам говорим о својој љубави?! У мени се нешто буди, ја слутим, иако вас још довољно не познајем. да вас нико из ваше околипе не заслужује. Ја могу да вам пружим ону велику љубав, која би одговарала ваи. леиоти и допунила јо. Дуго, дуго Лепша није хтела да верује Душану. У почетку јој је и ои личио на професионалног удварача • „шићарџију", на се тако и она према њему доследио понашала. Тим нутем је дошао ред и на њнхов прВи, самбсталап састаиак. Тај састанак им затим није био једини ... Дутана је све више одушевљавала њена дивпа ирирода; тим пре што је јасно гшимећивао како ипак све. сигургшје кр^и себи „стазу красоте" кроз шнб.ље Лепгаиних удварача, и кроз маглу њених навика. Но, Лепша се ипак није тако ла.ко моГЛа отргиутгг. НаСамо, огга ггије нрикривала или гушила наде које му стоје у изгледу, али кад су били са другима, Лепша је -тада увек узимала на себе свој стари лик. И то је било судбоносно за развој њихове будуће велике љубави. Душаиу су иеки од тнх тренутака остали у мрском сећању, да их се оп иије никад више могао ослободитн. Најс тогао заборавити гги опроститп Леппги што је тако лакомнслено упропастила његову притајену жељу за крајњом новољном одлуком — за браком, же-

л,у :коју сви мушкарци куију негде дубо!.-|) у својој дугшг, Може битн неК-ад „потисггуту и закржЊалу, али и тад у ставу ишчекивања. Једном је, тако, док се Лепгпа иије још била , јавно определила за Дупга•на, присуствовао њепој занста мало слободггијој шали са неким странцем, • који се најзад-толико заборавио да, ју је ухватио за колено. Такође је Дугианово око, са немоћном стреггњом, често пратило како је Лепша, пострани, срдачио а глугго збијала шале са његовим колегама. Колеге су, као и сви остали мушкарци, црихватали њено добро расноложење. Он ггије хтео да онрости. Такве сцене су се усадиле у шегово срце и притискивале га све дотле, док он једнога дапа није доггео одлуку коју није желео. — Осветићу вам се! — говорио јој је у шалн, али тешка срца, док га је огса враголасто погледала и иришла му после гсаквог површног али намерно интимнијег додира са којим од удварача. Није ни сањала да ће се њихова велика љубав заиста завршити поступком којн би свако нормалан, не-

0Ш

■с 'I

посвећен, разумео као освету или бар новлачење од одговорности. Најзад, кад је Лепшин отпор сломљен, била је почела огга велика љубав. Пуне две годиие огш су се волели, појављггвали се свуда ааједпо и бггли нераздвојни. И огга гг он су занемарили своје дотадашње друштво, посветили се сасвим једпо, другом, повукли се у своју љубав и предали се силини н бујпости једне ретке и необичне узајамие привржености и новерења. Али, кроз цело то време њега су, мећутим, тиштиле и распињале мрл>е из доба кад му Леггша још ггије прнпадала, али које он, ма колнко то желео, ггије могао ггред собом да нравда, пошто јој је пребацивао да је већ тада знала за негову ЛЈУбав, на да је могла бар пред њггм да се уздржава. Само због тога, гоњен тим моћггим оптужбама, а свестан да их се никад иеће отрести, он је решио да се повуче са њеног пута. Онхрваи таквим мислима, увидео је да би продужење њихове л,уба.ви значило за Лепшу само сметњу. И једног дана, кад више није могао да Јгздржава ту невидљиву борбу, излио је у писмо све своје жеље и уиоредгго их са стварношћу. Знао је. да ће овако неприродан ирекид деловатн иа њу као гром из ведра иеба. Онисао јој је колнко. је боље зиао, а бно је вичаи перу, целокунно стање и битку коју су у њему водили срце, осетљивост, разум и савест, борећи се о Форму и суштину. Пошто је саво-ст доггрииела победи Форме, Душан је са чврстом одлуком у иисму исказао и пресуду: „Лепша Славујевић је крива — зато што није одмах у потиуиостн схватила силину Душанове љубави. Зато што се дуго титрала његовим пајсветнјим осећајима, и зато што је тако својим првобитпим поступцима омогућила да ухвати корена клица тешке и иеизлечи-

ве болести, коју људи сврставају под Иед'«' ; ;Тпдам га л.убомором, алгг која ј« . слн-чција самол>убЉу". - ,.Ду;Шан ЛеиојеВић јс крив — зато што је и сувпше себично, али безграНичио, волео Легпиу. Зато гпто нкје могао да се ослободп неких иатријархилних ноглода, и зато пгто је одмах, од нрвог треНутка, у овој љубави једиострано хтео да види испуњење лепог о вечном животу у двоје, гге во;Дфи рачуна о другим околностима". Ово писмо са пресудом требало је да буде одмазда ЛепЈЈЈи за кривицу и њеи грех. Мсћутим, тиме самим није ни оп био иишта мап,е кажн.ен Јер ју је одиста'С>езмерно воЛео, па је само због Њеног доб1'а. ('Т .0, раскииуо ову љубав, до које му јб било стало, али у којој он није. могЛо све да јој пружи онако

како је мислио да треба. Кад . је ицу.мр, -поилц, дугог колебања, "уоацио у по!Ш'акско санДуче, Дуцт.'1И 'с #,'0с 'стко'УсамЉен. СмркавалР се'. ' ЛзудН су х.тадно и незаантсресовано пролазцли поред њега, Наскајући И журећи на разне страие. Остао је сам, , без гшл.а.:и, учигшло му . се, без икак; Вих изгледа да ће ииад моћи доживети ојјо .шт.о.му је .судбгша код Лепше из руку истргла. Чим' је"стигао кући, Душан је 1 горко занлакао над својом срећом и с 'удбнном. Плакао је и не покуша^ајући да задрЈки сузе, св.естан, да је пресуда; коју је изрекао, донесена једним. делом, и због његовс кривице. И он ,то н.е мозде поправити. Мушке сузе су реткбст, треба их за-.. то забележити. И разумети!

Шша

БЕТОВЕН, МОЦАРТ, ЊУТОН, ЛАФОНТЕН У ТРЕНУТЦИМА РАСЕЈАНОСТИ

#уа заборавиим и расејаним људима иије лако имаги носла. Брижл.ива супруга мора иа таквог мужа да пази као на мало дсте. Ујутву. кад одлази на иосао. нита га има ли рукавице, марамицу, новчаник, 1сишобран и кл.учеве од стана. Када се врати нз каннеларије или кафане. одмах. још на вратима контролише га да ли је све ове ствари донео натраг. Не љутите се због тога на сјјог мужа. Не знате колијиј је он можда духовно удал,ен од свих овоземал.ских ситница 0 томе налазимо много заиимљивнх података у животописима славннх л.уди уметника и научника. Велики јсомнозитор Бетовен био је преко мере расејан. Често пута долазио је у гостионицу. седао за сто и заборављао да поручи јело. Био је "Утонуо у своје стваралачке мисли. На питања гостионичара ништа није одговарао ништа није је"о ни нио. и наједном би устао. оставио на сто новац као да је ручао и изишао. ДоЈаћало се опет да је јео и пио и одла-зио не плативши рачун. Често му се догађало да је тражио нешто у својим снисима или нотама. аЛи пре него што је то нашао. већ је био заборовио шта у ствари тражи. Моцарт је тагсоће био веома расејаи. Када је једном бболела њега зкона, Монарт је свакога :госта опоминао на тиШину стављајући при том прст на усга и изговарајући „ист". Госноћа Констанпа одавно је већ била оздравила а Моцарту се често дешавало да нонекад, 1сад је био нсјпто замишљен, Јга сред улице када би срео нског свог познаника који би га сувише гласгго ггоздравио. ставља прст на уста и изговара „пст" Једном у гостпоггици док је бно заузет компонојшвсм неке нарочито лепе композиције. заборавивши да је већ иоручгго јело које је стајало, нстакнуто на суседном столу. чим би угледао гостиоггичара поручивао је, све нова и нова јела. Овај је свакако ужпвао у расејаности госиодина композитора, јер. кад је Моцарт довршио своју композинију. суседни сто био је ирегтун разних јестнва. наравио нетакнутих. ВрхунаН рассјапостн постигао јесвакако. дворскн капелник Бенда у Готи. Једном је пробао нов клавнр. Засвирао је неколико акорда, а затим је отрчао у сусеДну собу да чује како изгледа, његова свирка издалека. Велики физичар и МатеМатичар Њутон често је због великог посла заборављао на ручак. Зато су му га увек остављали у кухињи иа штедњаку. Једном је упгао у кухИњу "и на ; шао празан тањир. То се нашадио неки његов прнјатељ, али Њутон је отиЈпао мирио у своју собу за, рад уверен да је већ ручао. Једном му се догодило да је у неком друштву објапшавајући један с»ој Физички загсон. у великој расејапости зЈ'рабио прст једпе даме која је седела поред њега н њиме хтео да набије дуваи у своју лулу. Научник Будеус дао је јединствен пример своје расејаности. Његова жена. којој целог живота није могао да опрости што му је на дан веичања до зволила да се бави својим научпим радом само четири сата. замолила га је одлазећи једне недел.е у пркву . да иридази на иечење у кухињи, јер су

имали нролсдрљиву мачку. Будеус је послуишо сео уз сам штедњак, али ускоро већ је био далеко са својим мислима И његовој жени при повратку из цркве указао се јединствен ноизор: Мачка је баш сладила иоследн.е залоггие печења. а научник ју је посматрао. алн свакако нотпуио отсутан духом Ништа ман.е расејан није био ни чувени писац басии ЛаФонтен. Једном је отпратио до вечне куће неког свог доброг пријатеља који је умро. а сутрадан. замишљеи по свом обичају. отишао му у посету. Дуго је лупао на закључаним вратима н чудио се зашто му пријатељ никак« не отвара.

}<1 ПОС ТАЛА ВАТРА атра се поЈавила у преисториско време и њен се проналазак нрипиоује разшгм народима који су живели, не знадући једни за друге. Можда је гром, палећи дрво, дао човеку прву идеју о ватри.' Овај је узео зажарену грану и понео је у своју пећину која је таљо, изнена.да била ооветљена Од тада. је човек тражио ватру и старао се да је оа.м произведе. Јананци, Води, Сомали и други били оу први нафоди којн су — свакн за свој рачун — добијали ватру трен.ем двеоу палица. Огањ није само служио ооветл>авању нећтша, већ их је и загрејавао и држао далево од н>их днвл,е лгивотиње. Тек доцније ватра је употребљавана за оправљање јела. То је, изгледа, постало на овај начин: да би се дуже сачувао, човек је стављао жар између два камена. Једног дана је на један од тих камена пао »омад сировог меоа. Кад је после пеколико сати човек пробао тај комад нашао је да је мтгого укуонијгг и да се лакше жваће-. Од тада је цело његово племе ночело да ставл>а месо измећу два ужа.рена камена. Печење је, отуда, најстарији начигг справљан.а меоа. Добијагве ватре тре1г,ем двеју палица из датга у дан ове се више усавршавало. Неки преисторнски ггароди су усвоЈЈгли истем „турпије" који ое састојао од једггаг сувог Зашиљеног нгтаппћа који еу окретали мећу длановима Врх се вртио у једном' другОм хориЗонталном дрвету и тре&е је проузроковало ватру која се преносила на суво лишће. Други систем је био си стем ударања. а састојао се у лунању два камена један о други. На тај начин су се стВарале искре- Овај бржи начггн је ра.дије ггримљен и задрлгао се вековима. Затим су догнли гта идеју да ударају камен о челик и тако се стигло до релатишго недалеког челичног доба. Тек 1700 се јавила мисао о стваран.у ватре хемиск.им п^тем. Тада су пронађене фосфорие ншпке које су удараие каменчићем палиле таике дагичице умочене у оумпор. Године 1827. један апотекар, Валкер, измислио је шибице које су се палиле трењем али су опе биле гломазне као оне фосфорне палнтге иа се ггису задржале. ШвеђаНин Лундсторм их Је 1346 уоаврнгио омањујући Јвнхове димензије-