Коло

РОМАН оп Л.ЛАПЕРА

(14) ■— Сасвим је појмљипо да вас то изпенађује — настави Мооели — али морате 1>азмислити о следећем. Човев ко.ш 1сао он годинама води иеобичан и јако упадљив двоструки живот. мора да је врло интелигентан. А иителигентан влочннап. па још с таквом опрезношћу и стрпљењем. иикад сам, личио. не врши убцства. Још ћу вам нешто рећи. Корде... Ту Моррли приће Кордеу. — У нашем техничком одељењу добићете слике човека удављеника, изваћеног из Оене 24 јуна. Покажите их гоонођи Кремјо и упнтајте да ли је то станар кога је очекивала. па доћите «а ме известите.

' Корде је хтео још штошта да сазна, али је пожурио да изврши налог. Дивио се разумним закључцима свога шеФа. ма да се пптао: што би Пол Бирже стварао себи алиби ако није умешан у убиство? Било је шест сати увече када ое понопа јавио шефу. Био је суморан, утунен. — Шта вам је? упита га Морели. Што цравите кисело лице? Шта казке краспа госпоћа Кремјо? Је ли повиала свога стапара? — -Јесте. шефе. али иекако пису чиста посла. Показао 'сам јој слике без икаквога питања. Оиа се. препала, поглодала ме ужасиуто и упитала: је лн мртав? — Да, одговорих јој. Јесте ли га позиали? Оиа одмах рече: То је мој станар /. Шта му се десило? — Па онда? упита Морели, иошто 5е Корде наједиом ућутао. — ШеФе. ја збиља не могу да се еиаћем! Знате ли шта ми је госиоћа Кремјо казала? — Шта? — Како је то могућно? викала Јз. Па пре два сата био је ту код мене и казао да ће да се усели вечерас. Уместо очекиваног изненаћења. шеф Зе спокојно. смешећи се устао с наслоњаче и иришао Кордеу. Ухвативши га вбема рукама 8а рамена рече му: — Корде, еасад вам не могу рећи И1та мислим. Прикупљајте и дал>е мари>иво и опрезно сва вапажања. У томе нека вас бодри што сам задовољад с вама и што вам. као што видите, иомало помажем. А шта сада намеравате? — Посаветујте ме. шеФе1 — откри Корде своју вбуњеност. — После поноћи испијте спокојно јбоцу шамиаљца „Код бинокла" у улици Клиши. • — Млскирап? 1 — Не. I * Кад је Корде. с непријатиим ФотограФијама, отишао од вратарке. она св још читав сат тресла од страха а низ округле образе клизиле су сузе Шта Ч'е јадиида скривила Вогу да толико испашта у последње време? А док јв био жив њен Емил... I Али сад ннјв било никога с ким бн поделнла своју невољу. Било је близу шест сатн н иа прозорчету појави св госпоћииа Алиса да упита има ли у другој по« шти какво писмо за њу. Госпоћа Кремјо вамолн је да уће. — Зар опет сузе. мама Кремјо? Шта

вам је сад? упита Алиса с учесхвовањем. Развучеио, кроз јецање, исприча јој вратарка о доласку новог станара и о страшној вестп коју је чула од Кордеа. Саопштење о појави ноцог стапара није изненадило Алису алн због "Кордеа и фбтографија била је поражена. Како је умела и зпала стишавала је вратарку. Може бити да то није један исти човек. Велика сличпост и ништа више. То се дешава. Станар ће извесно доћи. — Мислите? упита обрадовапа- вратарка. — Не зпам, али причекајте још мало с вашим сузама. — 0, Боже, тако се радујем што сте наишли, госпоћице Алиса! Сад ми је већ лакше. Шта могу кад сам таква, волим све л,у.ае а нарочито моје станаре. бринем се за њих више но за себе. Зар ћете већ да идете? — Да. Имам да напишем прдугачко писмо које морам испратити још данас. Дакле, за мене иије ништа дошло? Алиса је тихо алн врло брзо отишла Мурфиу, али он није био у стацу. Мало се замислила притиснувши зубима доњу усну да би се боље прибрала. Затим је тихо сишла до Бирзкеовог стаиа и на свој начии куцну у врата. која се одмах отворише. — Сервус, поздрави је Бирже. IIIта се десило? Као и синоћ лежао је опружен на отоману у истом дугачком. црвеном капуту. Алиса није села. Стајала је према њему ослоњена на сто. Ћутала је. Пол Бирже одупре се на лактове и рече: — Изгледаш врло свечано. Изгледаш. мила моја, као да си се сусрела с каквим поштеним човеком. Она ништа не одговори. само га је чудновато гледала и нервозно тапкала врховима својих ципела. — Шта те мучи? Немам кад да цагаћам! Говори! наредн он. — Хтела сам прво да говорпм с Мурфием али није код куће... — Шта си хтела од њега? Можда то и ја знам. — Корде је био код вратарке... : Пол Бисзке седе на кревет. — Па? — Показао јој је ФотограФију и питао да ли позпаје утопљеника. То је био онај човек што је намеравао да се усели у стан на петом спрату. — Па после? рече Бирже и опет сз спусти на лактове. Алиса погледа у врхове цнпела, па опда упита: — Ко је убио тог човека? — Тако је Бог хтео. А што те то интересује? Она опет погледа у леву стопалу која се њихала тамо амо. Бирже је радознало посматрао и после једиог минута рече: — Имам разумевања за све... Па чак и за љубав ... Оиа га погледа. — Хтела би да анаш ко је Богу послужио као иавршилац? — Да. Он се окрете и наслони главу на руку. — Пре пет дана нарочита патрола извукла је из Сепе једног човека. IIмао је новаца у новчанику и нншта више. Дакле непознат. .. Тако је отприлике било у новинама. Уосталом. многи тако бућну у воду... Алиса је пажљиво саслушала па примети: — Али он је данас долазио? Пол Бирже се пригушено насмејао: — Љубав је слепа! Она је одмах схг.атила. да је опаЈ што је пре подие долазио био двојник. Сад је дошла к себи. — Једва једном ... рече Вирже.. дуго ти је требало да се освестиш. — Вила сам нервозна. — Разумем... А откад волиш МурФиа? —* Кад ми је малопре гоопођа Кремјо испричала о фотографијама, спопао ме страх. — Хм ... прмрмља Вирже. Устадв н приће полуотвореном прозору. Ала-

са је још мало остала поред стола, а опла је пришла поличиии и узела цигарету. Пушећи пришла је Биржеу и упитала; — Љутиш ли се на мене? Он ое окрете к тг ој: — Ја сам Пол Бирже и пишта више ... Дај ми једаи виски. Седећи једно према другом за овалним столом. где је Алиса напунила чаше. дуго су ћутали. Изгледало је као да Иол Бирже пооматра отледање чаша и боце у кристалном послужавиику. — 0 чему мислнш? прекиде ћутан.е Алиса — 0 омедаљу. 0 узроку и шоследици. 0 истннитоМ и лажном. 0 моралу и трицама. Ти си ме малочгСс запитала да ли ое љутим ? Разумео сам те. али ја то друкче схватам, јер за мене не важи ни зло ни добро. Кад би важила реч „сурвати се", опда не би бпло авијатичара. Подиже чашу коју је држао и паздрави Алиси. — А како цениш њега? — Мислиш Мурфиа? Засајг много у будуће и више. — По чему? — По томо! одговори показујући прстом на шу. Она је пијуцкала гутљај за гутљајем и као узгредно запитала: — Је ли све раппшшћено иза њега ? — Све. После малог застоја запита устежући се: — И мис Браун? Гледала је у своју чашу и сркутала очекујући одговор. Бирже се смешкао. — Пре свега требало би да знаш да ли МурФи мари зато што ти стрепиш за њега. — То ми је сасвим свеједно. рече и продужи сркутање. — Ти то као Кармен? Она наглђ испи чашу, спусти је нервозно и устаде. — Чуј још ово! викну он кад јо всћ пришла вратима. Она застаде и аогледа га. — За вечерас се удеси што лепше можеш. Ословиће те један елегаштан госиодин „Код бинокла". Мораћеш много да пијеш с њим јер је радозпао. Радња с дијамантима биће затворена. Изведи све добро. — Хоћеш ли и ти бити тамо? — И ја и Мурфи. Сервус! * Корде ое пресвукао. У црном капуту и пругастим нанталонама изгледао је врло добро. Ншсако му није било јасно, зашто га је шеф упутио „Код бинокла", али није због тога лупао главу. И сам је желео да с тврдога тротоара преће на глатки парект. Вечерао је добро и пријатно у једној гостионици у „Шосе д' Антен". Поноћ је прошла кад је ушао „Код бинокла". Сала је била препуна. Морао се задовољити местом какво је нашао, стиснут измећу једног брачног пара из провинције и некаквог Швећанина који се забављао с нашминканом кокотом. Музика је свирала а келнери су с великом вештином проносили претрпаие служавиике кроз заталасану навалу. „Бивовл" је ноћтаи ложал. Под плаштом ум-етности мамио је ону публику која је, ради промене, желела да проведе једну ноћ, само у посматрању разузданости. Ту се могао чути духовит конферансие и одлична певачииа. уз посматрање пајчуднијих особа из „бољег" полусвета. Многе јо занимало: да онај елегантни млади госиодин није случајно млада жена. или да она дама у вечерњој хаљини. што онако грациозно пуши. није какав господин. И још пуно таквик реткостн. Ту је. у једном удубљењу. седео н Пол Бирже. с црном полумаском па десном образу. И он је био предмет општег посматрања. Мираи као увев. пијуцкао је шампањац и смотрио Кордса чим је наишао. — Погледај тамо! рече МурФиу . кбји је седео до њега. Епога Корде нз тајнв полапнја

— Где? — Поред опог напетог Швећанипа. Муруфи испружи врат да би га боље видео, па смешећи се прошапута: — Сад може само да ме мрзи! Нисам више на његовом путу. — Сви путеви воде у Рим, Мурфи! Не зна се шта носи дан а шта ноћ. — Шта ли сад смишља? Можда би добро било да убрзам Алису? — Згодно си поменуо Алису, рече Бирзке. Она је заљубљена у тебе. — Лепушкаста цурица. Бирже га погледа: — То јој неће бити довољно. МурФи се изненади и упита: — Зар ти је на одмет жена која је сретство за постизање пнља?

— Еј. до ћавола! пригушено цикну Бирже не мичући с места. — Шта ти је? — Вно је гвоја Американка с иеким господином! — 'Вубре! прасну МурФи. Је ли полудела? Бирже сркну шампаиац па објаспи: — Мало за/баве и ништа више... За мис Глорију Браун брзо се пашло место. Знали су је и овде. Изгледала је прилично бледа а млади политичар Дипре прилично љут. Свет је свс више долазио. Жагор је био толико јак да су се једва чуле експлозше шампањца,. Бпрзке јс пиљио у Мурфија. Било му је мило што је МурФи умео да прикрије узбућење и одрзки спокојан израз лица. Ко би могао и помислити, да иза тога бледуњавог лица и благих очију чекају на извршење дрски и опасни планови. Затим је, кроз гужву и метеж. Бирзкеов поглед тражио Алису. Она се зкиво забављала с једним госиодином, ко.ш је засмејавао да би се уверио у лепоту њених зуба и лукавство усапа. Мећутим диригент оркестра, обучен као зкенско. поклонио се Глорији. Она му је иешто поручила и одмах се, на оваЈ вртлог од овета, сручио читав Нијагарин водопад од тонова. Господин Дипре играо је са својом ве ренипом. Приметило се да то чини без воље али отмено. Играјући шапутао је веренипи: — Не разумем, Глорија, како вам се може допасти оваква комедија? Ова околина није... — Згазили сте ми ногу! прекидо га она. — Пардон. Прибрао се али је остао срдит. То је мис Глорија искористила и усудила се да башг поглед на Мурфија. — Она је хистерична. прошапта Бирже, а оиај је Корде глупачипа! Погледај како пиљи у њу. Ја бих со оставио свога заната када би сви полипајии били као он. Он убија вољу људима за опаона уметничка дела... А што си се ти ућутао? — Посматра>м Алису. Бирже погледа тамо. ОнаЈ госиодин поред и.е чврсто Је обухватио док је исплаћивао келнера. Затим св дигоше и одоше. — Ко Је таЈ човек? упнта МурФн поиметно узбућен. (Наставнће сс).